Народно благостање — додатак

Рачун изравнања Актива 1932 1933 1934 1935 j у хиљадама динара

"Земљиште са градњом 6.474 6.647 6.721 6.726

Жућа са земљиштем 215 215 - 215 1215 „Машине, алат и прибор 6.935 7.029 12072 75523 ЗНамештај 27 23 18 14 Готовина 6 7 24 П Сировина и роба 2.622 3.674 3.712 3.012 _Дужници 2.288 5.169 5.160 7.558 -Менице 365 — 34 "Хартије од вредности — — 34 34

Пасива Главница 3.000 3.000 3.000 3.000 Општи резервни фонд 44 44 44 146 „Аморт. фонд фабр. зграде 575 898 1.281 1.432 Аморт. фонд машина 1.619 2.318 3.016 3.981 Аморт. фонд куће за стан. 20 26 31 37 Повериоци 13.590. 16.440 15.524 15.929 _Добит 28 43 109 167 "Збир биланса 18.877 22.764 22.955 24.693

Рачун губитка и добитка

Расходи "Трошкови 1.148 12227 1.264 1.187 "Порези 242 481 477 655 "Камата 510 481 942 400 Отписи — амортиз. 584 1.027 1.045 1177 _Дубиозна потраживања — — — 25 _Добит 28 43 109 167

Приходи "Бруто добит 2.473 3.662 3.794 3.611 Пренос из ран. година 39 28 43 —

"Збир прихода или расхода 2.512 3.691 3.838 3.611

Збир биланса у 1935 је за 1,74 милиона већи него у -претходној години и износи 24,69 милиона динара. У па-сиви биланса ово је повећање изазвано порастом фондова, у првом реду амортизационих, као и поверилаца. "Главница је остала непромењена са 3 милиона динара, а "фондови, заједно са амортизационим фондовима, износе 5,59 милиона према 4,32 милиона у 1934 години. Резервни „фонд износи 146 хиљада, а амортизациони фондови 5,45 милиона, и то амортизациони фонд машина 3,98 милиона, а онај непокретности 1,47 милиона динара. Амортизацигони фондови показују стално релативно јак пораст. То је “1 потребно, јер се инвестиције, а нарочито алат и машине, -7 овој грани производње брзо троше.

Повериоци достижу крајем 1985 године 15,93 милиона и већи су за 400 хиљада него у 1934 години. Међутим, "У односу на 1933 повериоци су прошле године били за око 500 хиљада мањи. Већи део туђих средстава није кратковрочан, због чега се може без ризика употребити и за „дугорочне инвестиције.

Код инвестиција у активи промене према претход"ној години су незнатне. Једино код машина имамо мали пораст од 56 хиљада динара. Крајем 1935 инвестиције су "билансиране са 14,08 милиона према 14,02 милиона у 1934 1 13,65 милиона У 1982 год. Према 1930 години оне су се повећале за преко 7 милиона, што је веома много и што доказује да је фабрика не само снабдевана модерним ма: "шинама, него и способна да одговори великим поруџбинама. Машине које су у активи исказане са 7,13 милиона већ су амортизоване образовањем одговарајућег фонда у пасиви са 3,98 милиона, односно са 56%. Вредност зграда чи земљишта износи 6,94 милиона. На супрот томе амортизациони фонд зграда у пасиви износи 1,47 милиона. То значи да су и зграде већ амортизоване са 21%.

_ "У активи имамо још две интересантне позиције: „дужнике и залиху сировина. и робе. Дужници су прошле

105

године порасли за 2,4 милиона, са 5,16 на 7,55 милиона динара, а залихе робе и сировина је смањена са 3,71 на 3,01 милиона. Промена код ових двеју позиција показује да је пословање у 1935 било знатно живље него у току неко: лико ранијих година. |

Збир прихода у 1985 био је ипак за 227 хиљ. мањи него у 1934 години. Као што је већ споменуто, то је по: следица пораста цена сировина и спуштања цена готовим производима. Интересантно је смањење расхода на каматама, иако су повериоци већи. Управа напомиње у свом извештају, да су главни повериоци снизили камате за њихова робна потраживања на половину. Код трошкова је такође постигнута извесна уштеда, иако је промет био јачи него претходне године. Иначе, расходи на име пореза су знатно порасли. У 1985 они су били 655 хиљада према 477 хиљада у 1934. Амортизација износи 1,17 милиона према 1,04 милион у претходној години. |

Чиста добит у 1934 била је 66 хиљада; у 1985 она износи 167 хиљада. То значи да је за 101 хиљаду већа, али се ипак не може означити као потпуно задовољавајућа, с обзиром на то што главница износи 3 милиона, а укупна сопствена средства фабрике 9,76 милиона динара. Од чисте добити дотирано је резервном фонду 150 хиљ, а остатак од 17 хиљ. исплаћен је управи као тантијема.

„МОНТАНИКА“ Д. Д. У ЗАГРЕБУ

Најважнија муштерија наших рудника угља су Државне железнице. Пословни успех или неуспех наших приватних рудника у многоме зависи од обима њених набавака, начина плаћања и осталих услова. Годишњи извештај „Монтаника“ а. д. врло је поучан у том погледу. Државне железнице снизиле су цене праном угљу у буџетској 1935/36 год. за 3,6%, са 227,71 дин. Ha 219,80 дин, а непраном угљу са 200,67 на 193,70 дин. док су порасле цене скоро свих сировина.

Државне железнице доследно настављају, своју већ годинама вођену политику обарања цена, без обзира на рентабилитет наших рудника. У претходној години, као што видимо из прошлогодишње анализе „Монтаника“ дд, Државне железнице правдале су тадање снижење цене угља смањењем тарифе. Било би доследно да се овогодишње повишење тарифе искористи за повећање цена угљу. То би била прека потреба да би се консолидовале прилике наших рудника угља, који су један од важних извора народног благостања. Други узрок тешкоћа је неуредно плаћање преузетог угља са стране Државних железница. Изгледа, а напоменуто је и у извештају, да су се прилике побољшале у том погледу. Али због ранијих заостатака доспелих плаћања нагомилали су се дугови, чија камата неповољно утиче на пословни резултат наших угљених рудника, што се може видети и из закључних рачуна „Монтаника“ д. д.

Рачун изравнања

Актива 1983 1934 1985 у хиљадама динара

Благајна 305 252 992

Дужници 6.099 4.082 3.306

Хартије од вредности 7 9 46

Рудна поља 1.250 1.250 1.250

Жичана жељезница, машине,

алат и инвентар 8.629 10.825 11.393 Губитак 310 827 1.077 Пасива Главница 9.000 9.000 2.000 Резервни фонд 41 41 41 Фонд амортизације 3.797 5.162 5.167 Повериоци 4.456 4.657 7.214

Банке 4.234 3.840 2.356