Народно благостање — додатак

'Залиха робе | 0 86.650 | 46.136 | 44.077 ~ 38.685 „Материјал | 8796 | 2505 2.265 . 2464 „Семена 1.084 885 1452 | | 70 „Дужници 18.530. (15147 | 17778 99291 Готовина МЕ "689 Ефекти | 10375 890 7510 7510 Жубитак ' 0 EE || 81089) 6.735 · Пасива _ _ а | Главница .. 80.800 30.800 30.800 , · 30.800 Резервни фонд 47.239 „47.289 47.246. 47.246 Фонд курсне разлике 12908. 78908 7.308... 7.908 Фонд амортизације. 29.665 25.441 „ 28.246... 31.050 Повериоци "25.380 | 95.10 27980 | 44.145 Добит 578 759 — = "Збир биланса 134.151. 137.457 141.051 . 160.545.

Инвестиције су билансиране са 61,7 милиона динара, непромењено као и претходне године. Ако од инвестиција зодбијемо досадашњу амортизацију у износу од 31,05 милиона, излази да су оне књижене са 30,7 милиона динара. Тлавница износи 30,8 милиона, а разне резерве 54,5 милисона. Према томе властита средства достижу 86 милиона динара или скоро троструко више од инвестиција. Ови подаци најбоље показују да Осијечка шећерана спада У ред наших финансијски најбоље фундираних предузећа.

ИМ однос између властитих и туђих средстава је не„обично повољан. Као што смо видели, властита средства износе 85 милиона, а заједно са фондом амортизације чак 1164 милиона динара. Када се од те своте одузме иска-зани губитак од 6,7 милиона, види се да властита средства износе равно 110 милиона динара. Повериоци су 44 милиона динара. То значи да су властита средства равно два и -по. пута већа од туђих.

Код властитих средстава у односу на претходну годину није било много промена. Једино је фонд амортизације у пасиви порастао за 2,7 милиона, са 28,25 на 31! милион динара, исказани губитак у активи износи 6,7 милиона, и већи је за 3,7 милиона него у 1934/35. Према томе "укупна властита средства у 1935/36 су за око милион диснара мања него у претходној години.

Међутим, повериоци су порасли за 17 милиона, са 27 сна 44 милиона. То је у првом реду изазвано порастом дужника за 21,5 милиона, са 17,7 на 39,2 милиона. Залихе износе 38,6 милиона и мање су за 5,5 милиона него у претходној години. Из овог би се могло закључити да су залихе смањене благодарећи томе, што је шећерана била „либералнија у одобравању кредита, односно да се опет искристалисало мишљење о томе коме се могу, а коме не могу одобравати кредити. Ипак треба имати у виду, да се преко рачуна дужника књиже и потраживања шећеране код банака, као и предујмови одобрени произвођачима препе. Остале промене у активи су незнатне.

Рачун губитка и добитка овако изгледа:

50.371

139

| · Приходи од производње су за 600 хиљада мањи него

у претходној години. Они износе 344 милиона, док су на пример у 1929 и 1930 износили преко '80' милиона годи-

шње. Пословни трошкови су редуцирани на најмању меру

и износе 5,3 милиона, готово једнако кадги:у 1934/85. Прошле године у односу на претходну остали су и трошкови призводње готово непромењени, али су у односу на нор-

'малне године више него преполовљени; Упркос: најриго-

рознијој штедњи, губитак се није могао ни прошле године избећи. Као што смо видели, он износи. 3:7 милиона, а са преносом из 1934/35 године 6,7 милиона: динара.

„МОСТЕР" ТВОРНИЦА ЛАКА И БОЈА Д. Д. ЗАГРЕБ До, пре неколико година покривали смо увозом готово читаву нашу потребу боја и лакова. Кад смо почели да производимо те артикле у земљи страна конкуренција је. била знатна и настојала је да елиминира домаћу индустрију, да би после тога опет могла да диктира на нашем тржишту. Домаћа предузећа која су у то доба већ постојала морала су се борити с огромним тешкоћама. Тако је и „Мостер“ творница лака и боја, Загреб, 1927 године због губитака била приморана да снизи своју главницу са 7,5 на 1,5 милиона динара. Међутим, одмах је проведено повишење снижене главнице са 15 на 45 милиона динара. На тај начин је предузеће поред отписа губитка добило на располагање и нова сопствена средства. После санације пословни успех је био знатно повољнији, иако је и 1927 година закључена са губитком од нешто преко 100 хиљада динара. Међутим, све доцније пословне године закључене су с малим добитком, упркос смањењу потрошње лака и боја услед кризе. То је последица техничког усавршавања домаће индустрије, тако да је она у стању да изради производе истог квалитета као и иностранство. То важи поготову за „Мостер“ творницу лака и боја, која је у међувремену закључила повољне аранжмане са неким великим страним концернима, по којима она искоришћава у Југославији њихове патенте за специјалитете који су се раније увозили из иностранства. „Мостер“ производи између осталога и специјалне боје за потребе авијације. У земљи можемо већ да производимо све осим неких боја које треба текстилна индустрија. Благодарећи томе осетно се смањује и процентуално учешће иностранства у снабдевању нашег тржишта. Може се казати да се та грана наше индустрије дефинитивно афирмирала и да има све потребне услове за успешан рад. | Данас имамо већ читав низ фабрика лака и боја, тако да је конкуренцију иностранства донекле заменила међусобна конкуренција домаћих предузећа. Али „Мостер“ творница лака и боја, која је наша највећа фабрика те струке, стекла је већ такву репутацију, да потрошачи изричито траже њене производе због познатог доброг квалитета. Због тога и успех у њеном“ пословању више зависи од развитка општих привредних прилика него од јаче или слабије конкуренције. Са побољшањем привредних прилика морало је безусловно доћи и до одговарајућег пораста тражње за њеним производима. Како грађевинска делатност постепено расте већ од друге половине 19834 године, могло се очекивати да ће и код „Мостера“ доћи до побољшања. Фабрика је у::1935 занста повећала своју производњу и успела је да цео вишак' пласира. У 1985 је и чиста добит знатно већа него ранијих година, као што се то види из ДНО упоре. ђења (у хиљадама динара): : 1929 1980 1931 1932 1933 1934 1985 ВИ о 55 1 M А 20 OG 0) 101 | "Првих година свога рада“ предузеће. је плабало дивиденду O 6—19%, а после санације, која је извршена у |