Народно благостање — додатак

140

1927 години, дивиденда није још дељена, Међутим, доби-

так који је исказан крајем 1935 године већ (би био ово“ љан; за: поновну исплату једне чедне дивиденде. Иначе, треба нагласити да је предузеће. сваке „године. изхашло,

дотирало свој фонд амортизације.

Биланси за 4 последње године овако изгледају: .::

Актива | | 1982. [998 1934. | 1995 | | МЕ у хиљадама динара |. Благајна 383 1.188 498 281 Ефекти 88 85 138 - 188 Земљиште Уа 31 311 ЗЛА Зграде 4.764 4.764 4.764 4.764 Машине 3.420 3.420 3.420 3.420 · Инд. пруга 139 139 138 139 HuHBeHTap 338 338 385 · 338 -Дужници 4.929 - 4.770 4.704 6.037 Менице -|- 6 22 —.— == Залихе 5.223 4.330 5.138 3.944. , Пасива

Главница 4.500 4.500 4.506 4.500 Резерва 86 86 86 86 Амортизац. 6.068 _ 6.757 7.158 7.409 Повериоци 3.821 3967 ~ 3.396 3.278 Акцепти 4.925 4.525 4.045 3.565 Добитак 150 170 226 417

Збир биланса 19.604 19.336 19.381 19.373

Збир биланса остао је већ читав низ година непромењен. Међутим, у структури пасиве имамо неколико интересантних промена. На првом месту видимо да фонд амортизације стално расте (у 1985 за 250 хиљада) и већ је достигао 7,4 милиона. Како укупне инвестиције (земљиште, зграде, машине, индустријска пруга и инвентар) износе 8,97 милиона динара, то значи да их фонд амортизације већ покрива са 82,5%. Односно, билансна вредност свих инвестиција пер салдо износи само 1,56 милион динара. Саме непокретности стварно вреде сигурно неколико пута више. То значи да је интензивном амортизацијом већ надокнађен један део губитка који су акционари У своје време претрпели услед отписа главнице.

Углавном упоредо са повећањем фонда амортизације иде и смањивање акцепата. Они су пали са 4,92 милиона у 1932 на 3,56 милиона у 1935. Повериоци су такође мањи и крајем 1935 износе 3,28 милиона према 3,82 милиона у 1982 години. Дакле, сопствена средства расту, а туba опадају. Укупна туђа средства износе 6,84 милиона, 3 сопствена, урачунавши и чисту добит, 1241 милиона динара. Однос је необично повољан, а финансијска ситуација предузећа управо одлична.

Све инвестиције су покривене сопственим средствима, а предузеће располаже и знатним делом сопственог прометног капитала. Иначе, последњих година није било нових инвестиција, тако да су односне билансне позиције остале без икаквих промена. Дужници и залихе износе нешто испод 10. милиона, готово као и претходне године. Међутим, залихе су смањене са 5,13 на 3,94 милиона, а дужници су порасли са 4,7 милиона у 1934 на 6,3 милиона

У 1985 години. То се може узети као доказ да је прошле.

године порасла производња и продаја.

„ИСКРА", ТВОРНИЦА КЕМИЧКИХ ПРОИЗВОДА И СВИЈЕЋА, Д. Д. У ЗАГРЕБУ

„Искра" је основана 1922 године. Главница јој јепр- .

вобитно износила само 250 хиљада, али је 1927 године повишена на ! милион динара. М обим пословања проширује се постепено, али стално. Док су се у почетку производиле само свеће и неки споредни производи, као коломаз,

данас се у фабрици израђује читав виз органских и анор-.

ганских хемијских И битуминозних производа. Пре. некетри године донета је и одлука. да се пословање прошир)

и на фабрикацију сапуна и козметичких препарата. Разу-

ме се да је привредном депресијом и смањењем куповне снаге широких народних слојева, међу које „Искра“ првенствено и пласира своје продукте, нешто успорен и развитак овог предузећа. Међутим, постоје сви изгледи, нарочито с обзиром на сигурност људи који стоје из= „Искре", да ће се ово предузеће развијати све више и да ће у будућем развитку наше "хемијске OUT ČBHгурно играти још врло значајну улогу. +

Предузећу је осигурана и повољна набавка најважнијих сировина, пошто се оно донекле ослања на рафинерију петролеума у Цапрагу код Сиска, која добија олносне сировине као непосредне производе. Иначе „Искра“ припада концерну Браће Марић, и има добро изграђену организацију за пласирање својих производа. Благодарећи томе она је радила без икаквих потреса и у најтежим годинама опште привредне депресије.

· Биланси за 4 последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1932. 1933. 1934. 1935. у хиљадама динара.

Благајнг 24 16 47 56 Роба 1912 2.173 2.245 2.575 Непокретности 536 536 536 915. Машине и уређај 1.905 2.174 2.234 2372 Хартије од вредности == — —= А

Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.009: Резервни фонд 10 165 165 25% Фонд амортизације 383 601 24 1.06% Салдо дужн. и поверил. 2.180 2.991 2.895 3.321 Прелазни рачун — — — Se: Добитак 203 81 115 45 Збир биланса — — — 5.713

Непокретности су порасле за 377 хиљада, са 536 н= 913 хиљада динара. И машине показују у прошлој години пораст од 136 хиљада динара. Крајем 1935 оне износе 2,37 милиона према 1,9 милиона у 1982 години. То је у вези са постепеним проширивањем уређаја за фабрикацију неких нових артикала, који се раније нису израђивали, а истовремено је доказ да се предузеће одржава на техничкој висини. Последњих година су знатно повећане и залихе робе, у 1985 за 130 хиљада динара. То је такође последица проширења производње. Сада су потребне веће количине сировина, а мора се држати и већи лагер готове робе да би се све поруџбине могле на време извршити.

Дужници и повериоци нису исказани засебно, него caMO per saldo. Taj салдо се налази у пасиви и прошле године показује пораст од 426 хиљада динара, што указује на интензивније пословање које долази до изражаја у потреби новчаних средстава.

Отписи износе преко 200 хиљада динара годишње или округло 10% од вредности машина. Као што се види, амортизација је интензивна. Фонд амортизације достигао је већ износ од 1,06 милиона, а резервни фонд је билансиран са 265 хиљада, тако да су укупна сопствена средства 2,37 милиона динара. Пошто су дужници и повериоци У билансу међусобно компензирани, није нам могуће де.

израчунамо однос између сопствених и туђих средстава.

Свакако, сопствена средства нису довољна да покрију CBC" инвестиције. Међутим, то има само споредан значај, јер је“ познато да су „Искри" стављени на расположење дугороч-

ни кредити, не само за покриће инвестиција већ и за зна- :

тан део обртног капитала.

За 19835 исказан је сразмерно скромни чисти +

так од 43 хиљаде динара.