Народно благостање — додатак

142

izvodnja u prošloi godini ie povećana za 58.400 m* ili za 7,2%, ali ie u odnosu na 1988 još uvek manija za 39.600 mž ili 4,7/”5%. Pored plina proizvedeno je i S vagona plinskog katrana i 53,6 vagona koksa (u 1984 godini 6 vagona Катгапа i 27 vagona koksa). Tražnja koksa za ogrev bila ie mania zbog blage zime, a za industriiske svrhe — znatno veća. Plinski vodovi u 1935 su prošireni za 195 m, a čitav niz dofrajalih cevi je хатепјеп поуппг.

Asfaltna industriia je osnovana 19928 godine. Preduzeće ima inače prvenstveno za cili da vrši asfaline radove za Opštinu. U 1935 su vršeni manji radovi oko asfaltiranja pDliočnika, terasa i popravaka stare asfaltne površine cesta. Položeno je 415 m?” betonske podloge od 10 ст, 175 т= од 20 cem i 391 m? betonske prevlake od 2,5 cm, zatim 1550 mž astalta od 2 em. 859 та од 25 : 3 ст i UZIIU m? od 4 i o. Gni debljine, kao i 105 m? obruba. Pored toga je proizvođena i asfaltna masa za izolaciju i zalevanje, od čega je prodato 17.000 kg: (prema 57.000 kg u 19934). ,

Špediciia d. d. bavi se špediterskim i carinskim poslovanjem, inkasom dokumenata, prodajom drva i uglja, đavaniem zajmova irgovcima na kureninu robu, uskladištenjem trgovačke robe i zakupom duvana. Poslovanje u 1985 bilo je чејаупот u svim granama povoliniie nego u prethodnoi ZOdini. Dok su krajem 1934 dužnici po lombardu iznosili samo 950 hiliada, kraiem 1935 su porasli na 2 miliona 85 hiliada dimara. Kamata na ove lombardne Zaimove iznosi samo 9%.

Bankovno odeljenje radilo je takođe povolino. PoveTenje ulagača nije bilo nikad poljuljano, blagodareći neobično opreznom poslovaniu, znatnim rezervama i jamstvVu ODštine za uloge.

Sam bilans Gradske štedionice za poslednie četiri gZO“dine pruža sledeću vrlo interesantnu sliku: |

Račun izravnanja

Aktiva 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara

Blagaina i banke 2.424 3.859 9.130 6.499 Hartiie od vrednosti 2.008 1.991 4,244 4.302 Menice 3.286 3.018 3.859 5.136 Zaimovi na zaloge 3.457 3.119 1.648 2.101 Dužnici 45.519 47.310 51.005 57.979, Materiial 5.173 5.614 5.777 4.934 Inventar i |ећп. розбтој. 56.550 61.596 63.058 65.041 Мерокте този 11.083 16.393 16.393 16.583 Trivesticije 9.110 1.069 1714 1.004 Каџсјје 1 сагапије 47.605 58.482 9.843 7.365 Depoziti == 52.434 62.294

Рачтуа Glavnica 40.073 40.075 40.073 40.073 Rezervni fond 4.490 5:205 5.904 6.961 Fond za amortt. invent. i

tehničkih postrojenia _ 20.712 26.871 33.177 39.081 Fond za amort. nepokr. 947 1.341 1.785 2.159 Penzioni fond dao 816 1.254 1.558 Opskrbni fond 88 276 456 Ulozi na štedniu 26.937 25.951 31.209 30.945 Poverioci 41.667 40.578 42.022 41.199 Reeskont 2.021 1.640 415 124 Prenosne stavke —— — 48 55 Каџсјје ! сагапнје === = 9.843 7.365 Перопеп == — 52.435 62.294 Dobit 1.499 1.398 714 987 Zbir bilansa 186.215, 202.541 219.105. 282.481 Obrtni kapital 138.610 143.960 156.779) 162.822

Zbir bilansa iznosi 232 miliona. Prema prethodnoi godini veći je za 17 miliona, a u odnosu na 19929 on je više

nego udvostručen. Obrtni kapital štedionice takođe je sve

veći i iznosi 169,8 miliona. Od toga otpada na glavnicu 40 miliona, na fondove i čistu dobit 50 miliona, a na uloge i poverioce 72 miliona dinara. Na sopstvena sredstva otpada

oko 56% obrtnog kapitala, a na tuđa 44%. U odnosu na 1934 tuda sredstva (i to: poverioci) su manja za jedan milion dinara, a Sopstvena su za 7 miliona veća. To znači da je prošle godine obrtni kapital porastao per saldo za oko 6 miliona dinara. Povećanje sopstvenih sredstava je posledica porasta vrednosti fondova, naročito amortizacionih fondova. Tako је tond та amortizaciiu investicila ı tehničkih postrojenja DOrastao za 6 miliona i iznosi 39 miliona dinara, dok je u 1999 Dio bilansiran samo sa 5 miliona, a u 19928 nije uopšte Dposiojao. 1 fond za amoztizaciju nepokretnosti iznosi preko 2 miliona. Mao što se vidi, amortizaciia ie vVrio iftenziVna.

Đoverioci u 1935 iznose 41 milion prema 42 miliona u prethodnoj godini. Ulozi qa štedniu ostali su u odnosu na prethodnu godinu gotovo nepromenjijeni sa 31 milion dinara. Broi ulagača ie porastao sa 2437 u 1984 godini na 2880 u 1935. Reeskont kod Narodne banke je opet smanjen i iznosi samo 124 hiljade. !Jostalom, Štedionica se nije ni služila reeskontom za svoi račun, već za račun »Špediciie d. d.«, koja iskorišćava reeskontni kredit posredstvom Štedionice.

1 ı aktivi ima nekoliko interesanfinih promena. Dužnict su porasli: za G miliona, na 57,27 miliona dinara. Zaimovi na тајосте su takođe povećani sa 1,6 na 2,1 miliona, a menice sa 83,86 na 5,13 miliona. Ovo je naibolii dokaz da se privreda u sve većoj meri obraća na svoju opštinsku štedionicu, gde nailazi na najveću kulantnost i predusreilivost. Štedionica odobrava prvenstveno sime kredite malim privrednicima.

Pozicija »inventar i tehnička postroienjas« pokazuič stalni porast, što znači da se preduzeća održavaju na tehničkoj visini. U 1935 ovai račun je bilansiran sa 55 miliona prema 68 miliona u 1934. Kako је odgovarajući fond amortizacije dostigao 39 miliona, izlazi da su inventar i tehnička postrojenja njime već pokrivena sa 62%. Nepokretnosti iznose 16,5 miliona i samo su neznatno veće nego u prethodпој zodini. »Investicile« su za 700 hiljada manie i iznose 1 milion dinara. U ovoi poziciji su knjiženi nedovršeni radovi, kod pojedinih komunalno-privrednih preduzeća, koji će docnije preći na nepokretnosti odnosno na inventar i tehnička postrojenja.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1932 1933 1934 1935 u hiliadama dinara Troškovi 26.190 25.089 25.009 26.871: Kamata 3.388 3.234 3.366 9.871 Amortizacija 5.889 6.558 6.699 6.251 Otpis kursne razlike 338 25 Dobit 1.499 1.398 714 937 Prihodi Kamate i provizije 4.875 4787 5.121 5.612 Prihodi preduzeća 32.274 31.562 30.456 51.320 Kurs. razl. har: od vredu. —— 204 48 Zbir prihoda ili rashoda 37.149 36.299 95.782 36.980

Prihodi preduzeća su za 900 hiljada, a kamate 1 ргоvizije za 500 hiliada dinara veće nego u 1934 godini. DObitak na kursu hartija iznosi 48 hiljada prema 204 hiliade u prethodnoj godini. Na taj način је zbir prihoda porastao za око 1,2 miliona dinara. Na strani rashoda vidimo da je pasivna kamata za 500 hiliada manja, zbog maksimiranja kamatne stope. Amortizacija je takode za 450 hiliada manja, ali ie u odnosu na 19932 i ranije godine ioš uvek znatno veća. Troškovi iznose 926,87 miliona (prema 25 miliona u 1934). Od toga otpada na plate, nadnice, poreze, upravne troškove i troškove proizvodnje 19,37 miliona, na troškove javne rasvete i javnih česama 3,87 miliona i na placarinu gradskoi орštini za iskorišćavanje puteva itd. 3,62 miliona dinara. Odnos između ličnih i materijalnih rashoda ostao je u 1935 uzglavnom nepromenien. Činovničke plate su, doduše, reducirane, ali ie broj radnika i ostalih nameštenika nešto veći.

Čista dobit iznosi 987 hiljada i veća je za 273 nego m.