Народно благостање — додатак

МАС

Dodatak зматостот

BROJ 45 BEOGRAD, 7. NOVEMBAR 1936, туш ~ e Sadržaj: Творница жесте и пјенице прије Makco Majep m. m., 3arpe6 Смит « Меније, творница папира д. д., Загреб ТВОРНИЦА ЖЕСТЕ И ПЈЕНИЦЕ ПРИЈЕ МАКСО Резервни фонд 775 841 1.055 1.175 МАЈЕР Д. Д. ЗАГРЕБ Посебна резерва 280 754 1.198 355 . | | ; Фонд амортиз. 15.955 16.235 17.696 18.226 Стање у нашој индустрији шпиритуса није више ни Аца 9.716 1491 1411 897 издалека онако повољно, као што је то био случај на ита пример у 1928, 1929 или 1930. години. Принудно мешање Ке 578 497 413 165 UO 1 ca GeH3HHOM je укинуто. Оно је сада само фа- поли 660 405 401 304 култативно, али се данас у ствари са мешавином мало ко Сола 30.965 30.157 39.175 31914

служи. На том шпиритусу фабрике нису, додуше, ни раније много зарађивале, али је он омогућивао већу производњу и боље искоришћавање производног капацитета фабрика. Једнако дејство је имао и извоз шпиритуса, који је раније био знатан, а данас је готово сасвим престао, јер се у земљама—увозницама форсира властита производња. Државе које немају потребних сировина у земљи рађе увозе сировине него готове фабрикате. Најзад, на потрошњу шпиритуса у земљи утиче необично неповољно и велика трошарина.

Доста је неповољна и ситуација с квасцем, који је раније за поједине фабрике претстављао исто тако важан извор прихода као и сам шпиритус. O монополу малог броја фабрика у индустрији квасца нема више ни говора, јер се у току неколико последњих година основао већи број нових фабрика квасца. Осим тога и државне дажбине на квасац износе преко 50% од продајне цене. Томе треба додати да наша индустрија квасца има годишњи капацитет прозводње од око 1500 вагона. Међутим, годишња продаја квасца не достиже ни једну петину те количине. Разуме се да прошле године с обзиром на те прилике, није могао да буде нарочито повољан ни пословни резултат Творнице жестеи пјенице прије Максо Мајер д. д. Предузеће не исказује, додуше, никакав губитак, али прошлогодишњи добитак претставља по прилици само Једну трећину добитка из 1929 или 1930 године. С друге стране треба имати у виду да се овде ради о предузећу које претставља далеко већу вредност него што се то из биланса види.

Рачун изравнања

Актива 1932 1938 1934 1935 У хиљадама динара | Машине "15.261 15.239 15.858 15.870 Земљиште 0.1 0.i 0.1 0.1 'Фабр. зграде 4.886 4.886 4.886 4.886 Станбене зграде ! 376 376 376 376 Ивентар 201 196 196 193 Ивестиц. укупно 20.724 20.697. 20.816 20.825 Благајна 195 150 98 140 Сировине и роба 2.626 1.607 2.834 3.607 Дужници —— 6.901 7.466 5.435 Ефекти — 801 961 1.207 „ЖДужници и ефекти 7.490 — = пета Пасива Главница 10.000 10.000 10.000 10.000

Капитал с којим предузеће ради износи 312 милиона динара, од чега отпада само 897 хиљада на туђа средства. Иначе, повериоци су раније били знатно већи (на пример у 1928 години преко: 12 милиона динара), али су у току последњих 6—7 година у знатном и константном опадању, делом због смањења залиха и због слабијег пословања, а делом због амортизације инвестиција.

Инвестиције износе 20,8 милиона динара и остале су већ читав низ година готово непромењене. Амортизанија тих инвестиција износи већ 182 милиона. Према томе нето-вредност инвестиције по књигама једва прелази 2,5 милиона динара. Стварна вредност инвестиција мора да буде знатно већа, Земљиште, је на пример, билансирано само са 100 динара, иако му вредност иде у милионе. Иначе, властита средства не покривају само све инвестиције, већ такође и готово целокупни обртни капитал у ужем смислу. a)

Дужници су прошле године смањени за OKO: 2 MHлиона, са 7,46 милиона крајем 1934 на 5,43 милиона динара У 1935. Насупрот томе, залиха сировина и робе је порасла са 2,88 милиона у 1934 на 3,6 милиона динара у 1985. Ово се такође може узети као доказ да с пласирањем робе иде данас много теже него: раније.

Чисти добитак у 1985 години износи 394 хиљаде. То је нешто мање од 4% од главнице, али једва прелази 1% од укупних сопствених средстава. Као што се види, о неком нарочитом рентабилитету нема ни говора. Ако. се мало пажљивије прегледа пасивна страна биланса, видеће се да је резултат пословања у 1935 у ствари далеко слабији од оног у 1934 години, иако је чисти добитак за прошлу годину само за неколико хиљада динара мањи него у 1934. Треба, наиме, имати у виду да је у 1935 „Амортизационом фонду' додељено само 530 хиљада према 1,46: милиона у 1984. С друге стране је у 1985 и „посебна резерва' смањена за преко 800 хиљада динара. Да се то није учинило и да је амортизационом фонду додељен исти износ као и ранијих година, предузеће би прошлу годину морало да заврши са знатним губитком. Овај је избегнут само благодарећи томе, што предузеће располаже с резервама створеним у ранијим повољнијим годинама.

Овакав резултат пословања код Творнице жесте и пјенице прије Максо Мајер д. д., која спада у ред наших финансијски најбоље фундираних предузећа, још једном јасно доказује потребу ревизије наше трошаринске поли-

тике, као и потребу споразумног утврђивања цена и продајних услова квасца.