Народно благостање — додатак

192 СМИТ # МЕНИЈЕ, ТВОРНИЦА ПАПИРА Д. Д, ЗАГРЕБ

Фабрика Смит и Меније на Сушаку заузима нарочити положај у нашој индустрији хартије. Она израђује само финије и најфиније врсте хартије, као цигаретни папир и разне врсте тако зване свилене хартије, затим хар: тију за банкноте, монополску хартију, хартију за филтрирање и посушивање, карбон-папир итд. Како је то једино наше предузеће које производи најфиније врсте хартије, оно нас је много еманциповало од увоза из иностранства. Иначе, Смит и Меније раде увелико и за државне установе, нарочито за Монополску управу односно за режију дувана. Поједини специјални продукти одлазе и на страна тржишта. Упоредо са побољшањем отшштих прилика постепено се сређују и прилике у нашој индустрији хартије. Код Сушачке творнице папира кулминација кризе била је у 1982 години, у којој је морала да изостане и уобичајена амортизација инвестиција. Ни после тога није се могло приступити исплати дивиденде, али је развитак предузећа био ипак знатно повољнији.

Сушачка творница папира је истовремено и велики произвођач електричне енергије. За њу је производња н продаја електричне струје постала толико значајна, нарочито после подизања нове калоричне централе у току 1983 године, да бисмо могли рећи да се у овоме друштву налазе два потпуно независна предузећа: фабрика хартије и електрична централа. Електрификација Сушака и горњег дела Хрватског приморја налази се у рукама преду зећа „Електра“, чији мајоритет акција има Градска штедионица на Сушаку. Друштво „Електра' добијало је раније потребну струју из Ријеке, дакле из иностранства, a само делимично из фабрике Смат « Меније. Разуме се да није било згодно да се Сушак снабдева електричном стру: јом из иностранства. За „Електру д.д.' подизање нове централе било би сувише скупо. Због тога је решено да се струја набавља од Фабрике папира, која је и иначе намеравала да за своје потребе подигне нову централу. Ово решење показало се као врло повољно, како за Фабрику папира, тако и за „Електру“ дед. и њене претплатнике потрошаче електричне струје.

У вези с подизањем нове калоричне централе последњих година су знатно порасле и инвестиције Фабрике папира. Међутим, велики део нових инвестиција сенабавља не само за централу, већ такође у циљу рационализације и модернизовања саме фабрике папира. Мако фабрика постоји већ много деценија, ипак се она још увек изграђује и проширује, нарочито за производњу оних врста које се код нас до сада нису израђивале. Наиме, фабрика настоји да задовољи читаву домаћу тражњу за најфинијим врстама хартије.

Главне билансне позиције за неколико последњих година дају нам врло интересантне податке о развитку предузећа, као и о његовом финансијском стању.

Рачун изравнања

Актива 1982. 1938. 1934. 1985. у хиљадама динара

Фабрички уређај 40.096 41.463 41.463 45.357 Роба и материјал 12.191 7.948 12.084 10.278 Дужници 8.516. 14.120. 18.588. 1651 Ефекти и јамчевине 1.545 1.494 1.787 2.196 Благајна 109 130 111 150 Губитак 54 —= OE ___

Пасива Главница 15.000 15.000 15.000 15.000 Резервни фонд 318 313 318 313 Фонд валоризације 1.750 1.750 1.750 1.750 Фонд амортизације 11.161 14.915 17.268 20.541

Повериоци 34.286 33.144 34.516 36.376 Добитак — 39. 156 507 Збир биланса 62.511 64455 68.084 74.487

" Збир биланса показује константан пораст. Прошле године овај износи 5 и по милиона динара. Тиме је збир биланса достигао 74,5 милиона, док је крајем 1928 године износио само 50 милиона динара. Ако се најпре задржимо на пасиви, видимо да су промене постојале само код две позиције: код поверилаца и код фонда амортизације. Прошле године повериоци су порасли за 1,8 милиона, на 36,57 милиона динара. 1928 године повериоци су били исказани са 28,39 милиона. То значи да су у току последњих 7 го: дина порасли тачно за 8: милиона динара. Фонд амортизације крајем 1928 био је исказан са 45 милиона динара, а крајем 19835 достигао је износ од 20,5 млиона. Према томе повећање у току последњих 7 година износи 16 милиона динара. Изузевши у 1982 години, амортизација је редовно вршена. Прошле године додељено је фонду амортизације око 3,3 милиона динара.

Крајем 1985 инвестиције износе 45,35 милиона. Ако одбијемо фонд амортизације, види се да нето вредност инвестиција износи 24,8 милиона. Седам година пре тога, крајем 1928, нето вредност инвестиција је била 25,8 милиона, односно 3а ! милион динара више него крајем 1985. Међутим, у међувремену набављене су нове инвестиције за 15 милиона, од чега за око 4 милиона у току 1985 године. Ови подаци нам показују да је предузећу пошло за руком да отписује инвестиције у мери у којој се оне o6нављају. Мако су нове инвестиције биле знатне, ипак их је амортизација кроз све ове године потпуно покривала. На тај начин је данашња билансна вредност фабрике равна оној од пре 6—7 година, иако је она у међувремену потпуно модернизована и рационализирана. Иначе, и фабричке непокретности (земљишта и зграде) претстављају данас сигурно већу вредност него што је то био случај пре неколико година. Треба, наиме, имати у виду да се оне налазе у центру Сушака, тако да о неком смањењу њихове вредности не може бити ни говора.

Залихе робе и материјала износе крајем 1985 године 10,27 милиона према 12,08 милиона крајем претходне године. Из тога би се могло закључити да је прошле године и пласман робе био нешто лакши. Међутим, паралелно са смањењем залиха дошло је н до пораста дужника, са 13,5 милиона у 1934 на 16,5 милиона у 1935 години. Пораст дужника постаће нам сасвим разумљив, ако узмемо у обзир да фабрика ради увелико и за државне установе, тако да неки пут мора и нешто дуже чекати на наплату својих потраживања. Разуме се да то није најповољније, јер су ова потраживања редовно бескаматна. Иначе, предност им је у томе, што не садрже дубиоза.

Ефекти и јамчевине такође показују извесан пораст.

Од 1925 до 1934 предузеће није делило дивиденду, јер су биланси кроз све те године закључивани или с губитком или с незнатним добитком.

Прошле године износила је чиста добит 370 хиљада | динара, а с преносом из 1934 године 507 хиљада. Ако се узме у обзир да је главница 15 милиона, а укупни капитал с којим предузеће ради — 75 милиона, исказана добит није нарочита. Међутим, У односу на неколико претходних година, напредак је ипак знатан и не смемо га потцењивати, тим мање што би предузеће могло да плати и одговараiyhy дивиденду, да није форсирало с амортизацијом ин: вестиција. |

У управи су гг.: Миливој Црнадак, Карло пл. Меније, д-р Бранко Пливерић, д-р Александар Горуп, Феликс пл. Меније, Златко Пуклер, Срећко Сукалић и Оскар Хартлиб. : |