Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА

Додатак „Народном

БИЛАН

лагостању““

БРОЈ 46

Садржај:

БЕОГРАД, 14. НОВЕМБАР 1936,

ГОДИНА УШ

Југословенско индустријско и трговачко д. д. Загреб

Општа привредна банка, д. д., Петровград

ЈУГОСЛОВЕНСКО ИНДУСТРИЈСКО И ТРГОВАЧКО Д. Д., ЗАГРЕБ

Мако се већ из биланса Југославенског индустријског и трговачког д. д. за 1934 могло јасно приметити да је код овог предузећа дошло до потпуног преокрета на боље, ипак смо били пријатно изненађени, када смо прочитали завршне рачуне за 1935 годину. Наиме, прошле године биланс овог предузећа, које више и није ново, по први пут од оснивања је закључен са добитком. Иначе, Југославенско индустријско и трговачко M. д., Загреб, основано је још 1928 године, од стране „Титанит“ д. д. за кемијску индустрију односно од привредника који се налазе и у овом необично напредном друштву.

Приликом оснивања предузеће је преузело две фабрике: у Карловцу фабрику металне робе, и у Загребу фабрику дугмета и сродних артикала. У његовом саставу био је раније и један каменолом, чија је вредност у билансу за 1981 годину била исказана са преко 3,6 милиона динара. Каменолом је доцније издвојен, а обе фабрике су знатно проширене и модернизоване, тако да се с правом очекивало да ће предузеће без нарочитих тешкоћа моћи да одолева како конкуренцији у земљи тако и оној из иностранства. Међутим, та се нада није остварила, делом због смањења потрошње готово свих артикала у вези с општом привредном депресијом, а делом због тога што продукти металургијске индустрије код нас не уживају још довољне царинске заштите.

С обзиром на то пословање се стално завршавало с већим или мањим губитком. Тако је у току прве три пословне године — 1929, 1930 и 1981 — предузеће имало укупан губитак од ! милион 248 хиљада, односно изгубљена је готово цела главница која је износила 1 милион 250 хиљада динара. 1982 године извршена је далекосежна санација, која пружа леп доказ о снази предузећа и снази групе којој оно припада. Ради елиминисања поменутог губитка отписана је цела главница од 1:25 милиона, па се приступило упису нове главнице, и то одмах од 5 милиона динара. С том'главницом ступило је Југословенско индустријско и трговачко д. д. у ред наших већих индустријских предузећа. Међутим, 'ни 'после отписа целе

раније главнице и формирања нове у далеко: већем износу |

стање се није одмах поправило, јер су делом привредна депресија, а делом демпинг стране робе спречавали предузеће да успешно ради. Тако је 1932 година завршена опет с губитком од 271 хиљаде динара, а 1932 год. са губитком од 240 хиљада. Дакле," у току ове две године изгубљено је 511 хиљада динара односно 110. нове главнице.

_ Управа предузећа није ипак изгубила храброст, већ је приступила ригорозној редукцији свих трошкова и усавршавању производње, тако да су и изгледи за развитак предузећа постајали све повољнији, Благодарећи томе ми се све више еманципујемо од стране робе. Тако се на пример знатан део модних артикала, за које ми-

слимо да се набављају у Паризу, Габлонцу или иначе негде у иностранству, у ствари сада израђује у фабрикама Југославенског индустријског и трговачког д. Л. (С друге стране је с постепеним сређивањем општих економских прилика почела расти и потрошња ових артикала, тако да је у 1934 и 1935 и пословни резултат код Југослаевнског индустријског и трговачког д. д. много повољнији.

Као што нам показују следећи подаци, предузећу је пошло за руком да из добитка за 1934 и 1935 годину потпуно покрије губитке настале у току претходне две године. По одбитку преноса губитка из ранијих година, за 1935 је, поред тога, исказан и чисти добитак — салдо од 111 хиљада динара. Додуше, то није још довољно за исплату одговарајуће дивиденде, али изгледа да се ни на то неће више морати дуго да чека. Треба наиме имати У виду да је већ чисти добитак у 1934, не узимајући У обзир пренос губитка из ранијих година, износио 282 хиљаде, а у 1985 години 340 хиљада динара. То износи годишње око 6% од главнице.

Рачун изравнања

Амтива 1982 1938 1934 1935 у хиљадама динара

'Фабричке зграде 1.199 1.163 1.129 1.464 Машине 1.447 1.432 1.342 1.390 Транзмисије ПР — 31 2 Уређаји и направе == = 70 79 Инвентар 281 321 330 310 Алат = = 209 273 Аутомобил Ба — — | 82 Складиште 4.290 4.028 3.854 2.401 Дужници 595 1:259 1.149 3.437 Менице == — — 52 Ефекти КЕ = 13 19 Благајна 79 194 98 54 Тубитак - салдо 271 511 229 =

Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Амортизациони фонд — — = 750 Повериоци 3.269 4.138 2.954 3.641 Прелазне позиц. = Il ен — 40 Чисти добитак — = = РЦ Збир биланса 8.269 9.138 7.954 9.542

Капитал с којим предузеће ради износи 9,54 милиона према 7,95 милиона у 1984. Од тога отпада на повериоце 3,64 милиона, а остало су сопствена средства. У односу на претходну годину повериоци су у 1985 порасли за око 700 хиљада динара. Сопствена средства су такође порасла. Главница је, додуше, остала "непромењена са 5 милиона, али је прошле године образован амортизациони фонд, коме је одмах додељено 750 хиљада динара. Иначе, пре тога амортизација инвестиција је вршена само у најскромнијем обиму, и то не преко амортизационог фонда