Народно благостање — додатак
је
ANMALIZRB
Dodatak „Narodnom Blagostanju“
BILAN
BROJ 13
Sadržaj:
Jugoslovenski kreditni zavod a. d., Beograd
BEOGRAD, 27. MART 1937.
GODINA IX
»Šumadđija« a. d. za osiguranje i reosiguranjie, Beograd
Zanatliiska kreditna banka a. d., Beograd
JUGOSLOVENSKI KREDITNI ZAVOD A. D., BEOGRAD
Za Jugoslovenski kreditni zavod 1936 godina bila ie iubilarna, jer je s njom završio prvu desetogodišnjicu svoga rada. Kao što je poznato, od ovih deset godina bile su u stvari samo prve četiri normalne, jer je posle prve uzbune ulagača na dan 23 septembra 1931 kod nas izbila neobično teška bankarska kriza, koja ni do danas nije sasvim prestala. To znači da opšte prilike, naročito u toku poslednjih šest godina, nisu bile nimalo povoljne, pogotovu za jednu sasvim mladu i novu banku.
Međutim, razvitak Jugoslovenskog kreditnog zavoda bio је ipak toliko sjajan, nagao i neobičan, da nam је teško naći dovolino markantan izraz da za pravilno ocenimo. U zemlji imamo preko 600 banaka, ali bi se na prste mogle prebrojati one čije je poslovanje u godinama bankarske krize bilo ma i približno slično poslovnoi ekspanziil Jugoslovenskog Кгеditnog zavoda.
Proširenie poslovnog volumena izvršeno je ovde zavidnom, amerikanskom brzinom, uprkos bankarskoi Hkrizi. Obrtni kapital zavoda iznosio je u milionima dinara:
krajem 1997 38,86 krajem 1932 49,59
». 1928 36,05 > 1939 63,52 » | 1929 51,11 » 1984 77,38 = 1050 56,05 1955 88,63 » 1991 39,86 » 0986 96,87
Jugoslovenski kreditni zavod osnovan je 19926 godine, a otpočeo je svoj rad u 1927 sa glavnicom od 10 miliona dinara. Blagođareći velikom poverenju koje su njegovi osnivači uživali, i priliv uloga bio je od samog početka znatan, tako da je obrtni kapital zavoda već krajem prve poslovne godine dostigao 38,86 miliona dinara. Da bi sopstvena sredstva ostala u normalnom odnosu prema tuđima, koja su priticala velikom brzinom, glavnica ie već u 1930 godini povišena na 15 miliona. Kraiem te godine obrtni kapital iznosi 56 miliona dinara.
28 septembra 1931 počinje panično podizanje uloga, ali je aktiva Jugoslovenskog kreditnog zavoda iznad svakog očeКтуапја likvidna, tako da je banka u stanju da bez ikakvih teškoća isplati svoiim ulagačima i poveriocima preko 16 miliona. I posle toga — krajem 1931 — bančina gotovina iznosi oko 7 miliona dinara, tako da se u svakom trenutku, ne di-
'rajući bančine dužnike, ulagačima i poveriocima moglo da
vrati preko 80% njihovog potraživanja. Kada su za naše privatno bankarstvo u stvari tek počele teškoće — krajem 1931 — kod Jugoslovenskog: kreditnog zavoda bankarska kriza bila ie već likvidirana: ] to definitivno. Dobija se utisak da
7
je ovde u poslednjoj trećini 1931 godine došlo samo do malog odmora, do ispitivanja nove situacije i pripreme za snažni polet u toku sledećih godina.
Upoređenje glavnih bilansnih pozicija JOčO MD LO kreditnog zavoda za četiri poslednje godine daje sledeću sliku:
Račun izravnania
Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara Blagajna 4.605 9.476 11.274 11.774 Nar. banka i P. šted. 9.220 10.516 14.600 6.275 Potraž. kod banaka 1.926 1.224 441 376 %. blag.. zapisi — — — 6.000 Valute i devize 259 989 1.339 856 Hartile od vrednosti 1.346 1.088 1.188 936 Menice 16.853 18.889 22.356 25.660 Dužnici 29.307 35.203 37.438 44.993 Pasiva | Glavnica 15.000 15.000 15.000 15.000 Rezervni fond 1.300 1.550 1.800 2.200 Fond za dubioze — — — 1.432 Penzioni fond 120 145 170 220 Ulozi 45.405 58.697 69.657 75.102 Prenosne pozicije 502 738 520 957 Čista dobit 1.189 1.249 1.485 1.959 Zbir bilansa 63.516 77.379 88.631 96.870 Račun gubitka i dobitka Rashodi Troškovi i plate 1.842 1.746 1.997 2.348 Porez у 450 640 500 700 Otpisi 363 1.194 968 1.129 Čista dobit 1.189 1.249 1.485 1.959 Prihodi Kamate i prov.-saldo 2.979 4.306 4.166 5.012 Prenos dobiti 67 21 74 107 Razni prihodi 298 |. 502 71 1.017 Zbir prih. ili rashoda 3.344 4.830 4.951 6.136
Završni računi ovog novčanog zavoda pokazuju sliku sjajnog: napretka, sliku koju smo viđali kod naših bankarskih bilansa samo u periodu pre bankarske krize. Dok se kod najvećegpe broja naših ostalih privatnih novčanih zavoda volumen poslova rapidno sužava i dok je njihova bankarska aktivnost smanjivana na najmanii mogući obim, dotle se kod Jugoslovenskog kreditnog zavoda obrtni kapital u 199392. povećava za 10 miliona, u 1933 za 14 miliona, u 1934 za daljih 14