Народно благостање — додатак

miliona, a u toku poslednie dve godine za preko 19 miliona ~

dinara, tako da ije krajem 193G godine ovaj та 143% veći od onog u 1931 godini. Za onoga koji ne pozhaje ovaj zavod ni niegove upravliače ovakva poslovna ekspanzija mora da pretstavlja iedan gotovo neobijašnjiv fenomen. -

Stvar se može ipak obiasniti. „U toku desetogodišnjeg

тада — veli uprava u svom poslednjem poslovnom izveštaju — pismo utužili nilednu menicu iz svog portfelia. To nam ne pokazuje samo toleranciju i razumevanje uprave za eventualne neprilike bančinih dužnika, već je istovremeno i najočigledniii dokaz ogromne obazrivosti s koiom ie ona uvek ulazila u svaki posao. Upravliači zavoda su poznati kao neobično iskusni i rigorozni bankari, a i poslovi s kojima se banka bavi spadaju među nailikvidniie i naisigurnije ban'arske poslove uopšte.

Zbog savršenog poznavania posla i komitenata od strane uprave, rizik je gotovo sasvim iskliučen. Ta činjenica 'Rao i nairigoroznije ispunjavanie svih obaveza stvarali su Jugoslovenskom kreditnom zavodu ugled i poverenje kojima mogu da budu u punoi meri zadovolini i DOO mi Како акс!onari fako i uprava.

Ako naipre razgledamo pasivu, vidimo da se zavod 114 prošle ni ranijih godina nije služio ni reeskontom kod državnih banaka i ustanova ni inostranim kreditima. Jedina sredstva kojima on radi su isključivo — pored sopstvenih sredstava — samo ulozi na uložnim Kknjižicama i tekućim računima. Porast uloga u godinama bankarske krize је bez primera. Sa 15,26 miliona krajem 1931 oni su se popeli na 75,1 miliona dinara krajem 1936 odnosno za 392%. Glavnica ije posle 1930, kada ije povišena sa 10 na 15 miliona, nepromenjena. Rezervni fond iznosi 2,2 miliona, za 400 hiliada dinara više nego krajem prethodne godine, što odgovara dotaciji iz čiste dobiti za 1935. Sa dotacijom iz dobiti za 1986 ovai fond iznosiće 2,8 miliona, odnosno 18,9% od glavnice. U toku prošle. godine obrazovan ie i „fond za otpis sumnjivih potraživanja” koji iznosi 1,43 miliona. Kada se uzme u obzir i ostatak iz čiste dobiti za 1936, koii se prenosi na novi računm, vidi se da su ukupna sopstvena sredstva dostigla 19,4 miliona, što znači da sopstvena sredstva stoje prema tuđima kao i prema 4. U bankarskoi politici ovai odnos se označava kao nainormalniji.

Struktura bančine aktive je naročito interesantna. Zavod se u prvom redu bavi finansiraniem izvoza, reeskontom menica manjih novčanih zavoda i sličnim kratkoročnim роslovima, koji se knjiže preko dva računa: menice i dužnici. Na ove dve poziciie otpada oko 73% od celokupne aktive, dok se daljih 25% aktive sastoji u raspoloživoj gotovini, 1% u devizama i valutama i 1% u hartijama od vrednosti. Mobilnost zavoda ie na zavidnoi visini. Menice su prošle godine porasle za 3,3 miliona, sa 22,85 miliona u 1935 na 925,66 miliona krajem 1936. Dužnici po tekućem računu iznose 45 miliona prema 37,4 miliona u 1935. Za Jugoslovenski kreditni zavod, koji se ne služi reeskontom, tekući računi su interesantniji od meničnih zaimova, jer pružaju istu sigurnost, a mnogo su prikladniji za finansiranje izvoza. Gotovina iznosi 24,4 miliona. Od toga je bilo u blagaini 11,77 miliona, kod Narodne banke i Poštanske štedionice 6,27 miliona, kod ostalih banaka 376 hiliada, a u novim 4% blagajničkim zapisima Ministarstva finansija 6 miliona ·dinara.

lako dje znatan deo raspoloživih sredstava preko сеје godine meplodno ležao u kasama zavoda i na Žiro-računu, ipak je znatna i bruto-dobit. Blagodareći povećanju obrta sa "5 miliiardi dinara u 1935. ha 6,5 milijardi u 1936. račun prihoda pokazuje rekordne cifre. Saldo kamata i provizija, kodi se javlja kao višak među prihodima, iznosi 5 miliona prema 4,16 miliona u 1935. Razni prihodi su takođe za oko

24 30% veći. Oni. iznose. l milion dinara prema 711 hiljada a 1935 ı samo 298 hiliada u 1933. а

Troškovi i plate pokažuju takode porast: Te se ош i očekivati s obzirom na ogromno povećanie poslova. 19927 rad je započet sa skromnim aparatom od 6 činovnika i tri funkcionera, a krajem 1936 zavod je radio sa 38 osoba. U odnosu na prethodnu godinu troškovi i plate su ipak samo za 350 hiliada veće. Za porezu je rezervisano 700 hiliada prema 500 hiliada u 19935. I prošle godine je nabavlieno novog nameštaja za 148 hiliada dinara, ali je celi iznos, kao i ranijih godina, odmah otpisan.

Iskazana čista dobit iznosi 1,96 miliona, za 474 hiliade dinara više nego u prethodnoi godini. Ako se tome doda iznos od 1,43 miliona koji ie dđoftiran neposredno fondu za dubioze, vidi se da ukupna čista zarada u 19936 iznosi 3,4 miliona odnosno oko 23% od glavnice. Akcionarima se deli dividenda od 6% prema 5% godišnie u toku 5 ranijih godina i 7% u 1930 godini. 600 hiliada ie dotirano rezervnom fondu koji time dostiže 2,8 miliona, 80 hiliada penzionom fondu, 196 hiljada dato je upravi na ime tantileme, 39 hiliada падzornom odboru, a ostatak od 144 hiliade prenet je na novi račun. |

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Adolf Minh, pretsednik; inž. Ljuba Gođevac i J. Bin, potpretsednici; Slavko L. Singer, Bora Popović, Dragomir Rakić, Aleksandar Minh, Mihajlo Lukarević, Velimir Dimitrijević, Đorđe Lederer i Hinko Blivajs, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Borislav Stojankić, pretsednik; Dragan Milićević, d-r Cvetko Gregorić ı d-r Vinko Vrhunec. Upravliajući direktor ie S. Hinko Blivajs.

„ŠUMADIJA” A. D. ZA OSIGURANJE I REOSIGURANJE, BEOGRAD

Zbog slučaia sa osiguravajućim društvom „Feniks” iz Beča, prošle godine bilo je došlo za kraće vreme do izvesnoz zastoia u akviziciji novih osiguranja. Međutim, interesenti su brzo uvideli da ie taj slučai sasvim individualne prirode i da nema nikakvog razloga za nepoverenje prema ostalim osiguravajućim društvima. S druge strane su se DObolišale i opšte ekonomske prilike, tako da je i za privrednu granu osiguranja 1936 godina bila povoliniia od prethodnih. I poslovanje „Šumadije” bilo je prošle godine znatno živlie, kao što nam to pokazuju i donii podaci. Inače, njena sigurnost i likviditet do sada su uvek bili na potrebnoi visini, tako da je poverenie osiguranika potpuno razumljivo.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1985 1955 u hiliadama dinara Opšti troškovi 1.445 1.425 1.574 1437 Ргом је 580 545 499 482 Otk. i štete živ. neto 1.081 951 875 867 Štete element. neto 789 222 275 280 Kamata 195 137 141 166 Amortiz. nepokretn. — 130 170 100: Otpis dubioza 344 218 109 30: Kursna razl. hartija 168 . — — = Rezervna premija živ. 8.602 9.678 | 10,576 11258 Prenosna prem. elem. 66) ~ 400 ~ 418 436 Rezerva za štete 179 209 115 128: Dobitak 519 510 690 848 Prihodi : : Pren. pozic. pr. god. 8.760 9.436 10.306 11.109 Prenos. dobiti : — 6 | 19 | Premije elem neto 1.655 1:000 1.045 1.091 Premije život neto 1.782 1.684 · 1.509 1.540" Dažbine element. 860 _ 737. "669 '639