Народно благостање — додатак
36
Brihodi
Prenos dobiti = — —— 53 Prihodi proizvodnje 1.651 1823 3.293. 3:219 Ujzevo: ı2 rez: onda (4090 | o | Zbir: prihoda-rashoda ~ #2900 1.828. 32988 - 3272
Prihod proizvodnje koji je u 1928 i 1929 iznosio oko 4+ miliona franaka godišnje, u 1930 je pao na 2,58 miliona, u 1981 na 2,17 miliona, a u 1932 па 1,11 miliona. Kao što se vidi iz сотпје tablice, on posle toga opet raste, ali je uprkos većoj proizvodnii i prodaji — u 1935/936 još za oko 800 hiliada franaka manji nego u godinama pre krize.
Otpisi su, kao i u toku dve prethodne godine, apSorbovali 1,45 miliona, tako da je kao čist dobitak za raspodelu ostalo 1,832 miliona (prema 1,84 miliona u 1934/35), od čega će se platiti dividenda od 125 franaka po akciji, ukupno 1,6 miliona, 99 hiljada preneće se na novi račun, a 177 hiljada otpada na tantijeme i dnevnice članova upravnog i nadzornog odbora. |
U upravi se nalaze sledeća pg. g.: Charles Brunard, pretsednik; Maurice Herve, potpretsednik; Prime Arnould, Maurice Cardinal, Louis Dupont, Ferdinand Gramberg i Vasilije Jovanović. U nadzornom odboru su g. g.: Robert Arnould, Paul Herve i Joseph Werv.
IZVOZNA BANKA A. D., BEOGRAD
Izvozna banka je osnovana 10 mada 1901 godine. Prema tome ona će uskoro nayvršiti 36 godina života. lako. su ·se u ovom razdoblju sve prilike iz osnova promenile, ipak Izvozna banka revnosno čuva veliki deo svoje poslovne tradicile. Ona nikako ne napušta kreditiranie izvozne trgovine, a i današnja struktura njeme pasive ima mnogo sličnosti s onom od pre svetskog rata, jer kod nje ulozi ni danas ne igraju nikakvu zpatniju ulogu, jednako kao ni pre rata.
Inače, razvitak Izvozne banke u toku nekoliko poslednjih godina potpuno se razlikuje od razvitka svih drugih banaka kod nas. Ona: pre svega nile tražila zaštite od svojih poverilaca. S druge strane, kod nje su glavne aktivne i pasivne pozicije počele opadati mnogo ranije, nego što je to bio slučai kod većine ostalih noyčanih zavoda. Glavne pozicije bančine pasive za poslednjih 10. godina pokazuju sledeće promene (u milionima dinara):
glavnica Penz. fond Ulozi i Dobit
i fondovi poverioci 1927. 5648 2,08 120,69 6,75 1928 61,90 2,09 101,61 6,41 1999 63,56 1,76 81,53 5,98 1930 63,34 1,85 76,18 5,03 1931 57,66 1,78 64,75 3,74 1932 55,42 1,55 54,16 2591 1935 30,11 1,76 44,09 1,50 1934 30,30 1,47 46,88 1,43 1935 38,34 1,76 62,38 2,09 1936 34,47 2,1 69,80 2,89
Izvozna banka bila je još pre rata najveća srbijanska banka, a vrhunac razvića dostigla ie u 1924 godini, kada јој de ukupni obrtni kapital iznosio preko 260 miliona dinara. KMKraiem 1997 obrtni kapital ioi iznosi još uvek oko 180 miliona, a krajem 1933 godine samo 75 miliona dinara. U toku poslednie tri godine stanie se ponovo postepeno popravlja, tako: da bančin obrtni kapital kraiem 1936 opet prelazi 100 miliona dinara. Od 1994 do kraja 1930, dakle u godinama pre
bankarske krize, ulozi i poverioci se smanjuju та око. 130, mi-
liona, a u 1931, 1982 1 1988 samo za 82 miliona dinara. To znači da je Izvozna banka najveći deo tu-
"ih :gredstava izgubila: mnogo;\nanije по · о: 56: uopšte mi:
slilo. na bankarsku krizu, a sama Рап оке "kriza ostala је takoreći bez dejstva na nju. -
Do pomenutog odliva tudih' sredstava došio je uolAVBONI zbog - ·toga, što še nije moglo naći- ·dovolino zdravih i likviđnih plasmana, tako da se posao: morao sužavafi i bez ikakvog pritiska od strane poverilaca, Inače, usled privredne depresije i slabljenja platežne moći nekih bančinih komitenata, morali su se izvršiti i znatni otpisi. izvozna banka je u tu svrhu 1933 godine 'sopstvenom iniciiativom upotrebila i celu svoju rezervu od preko 25 miliona dinara. To Je omogućilo da se već za 1933 izide pred akcionare sa potpuno realnim bilan-
som. Bančine poslove u toku poslednie četiri godine pokazuje
nam sledeća tablica:
Račun izravnanja
·Aktiva 1988 · 1934 · 1985 1986 Ž 5 u hiljadama dinara
Blagajna 2.265 1.872 4288. аб Menice 23.975 24.320 27.243 · 34.446 Zaim. na 2ајосе 279 85 42 36 Tekući računi 14.482 15.970 23:766 16543 Razni dužnici · 840 - ·2.:550 5.392 4.853 Наг. од угедаози | 9.808 9.904 12.880 - 14.807 Mredn.. penz. fonda ~ 1.071 1.382 . 1.646 _ 1.944 Мерокте позни 2 23474 28.847 | 28247 24.494 Nameštaj i mater. | 1. din. 1 din. 1 din. 1 din.
Pasiva Glavnica: 30.000 30.000 30.000 30.000 Rezervni [она 116: 201 316 468 Mond kursne razl. —-— -:: 100 3.026 4.003: Penzioni fond 1277 1471 1765 2112 Ulozi 8.248 8.435 8.864 7.624 Tekući računi 9.582 9.795 16.893 29.481 Razni poverioci 1.130 1.869 5.069 5.509 Lomb. kredit 3.499 7.671 6.769 2082 Reeskont . - · 21.680. 19:118 24.796 24.263 Tantijema —— 171 214 286 Dividenda —— 600 750 1.000 Kaucije, ostave 81.554 95.331. 130.433 129.63: Zbir bilansa 156.985... 174.761 298:887 230.802 Obrtni kapital 75.581 79.430 98.455 „100.671
Posle plavnice, Која je ostala nepromenjena sa 30 mi-
liona, najjaču poziciju u pasivi pretstavlja reeskont, na Koji ·
otpada skoro jedna četvrtina obrtnog kapitala. Druga četvrtina dolazi od tekućih računa i lombarda. Ukupna sopstvena sredstva iznose 34,5. miliona penzioni fond 2,1 miliona, ulozi 7,6. miliona, a razni poverioci 5,5 miliona, dok ie za dividendu rezervisan l milion dinara, a za tantijemu 28G hiliada. Sopstvena sredstva prema tuđima stoje kao 1 prema 2, što znači da je odnos vrlo povoljan.
Prema prethodnoi i ranijim godinama najveći porast pokazuju pasivni tekući računi, koji iznose 929,43 miliona preта 16,89 miliona u prethodnoj i 9,58 miliona u 1933 godini. Ulozi po knjižicama u 1936 su za 1,94 miliona manji nego u 1935 i iznose 7,6 miliona. Već smo napomenuli da ulozi po Кпј сата Коа Izvozne banke nikada nisu igrali znatniju ulogu. Posle svetskog: rata oni stalno variraju između 7 i 99 miliona. Inače poslednje dve-tri godine štedni ulozi i kod većine ostalih privatnih novčanih ustanova stagniraju, a rastu kod državnih i poludržavnih ustanova. Reeskont. je u odnosu na prethodnu godinu za pola miliona manji, ali ie prema 1933 godini za oko 5 miliona veći. Lombard se postepeno sma-
"пјије, за 7,67 miliona u 1934 na 2,98 miliona krajem 19836.”
ae ee a и