Народно благостање — додатак
_ ___945% celokupne aktive обрада na nepokretnosti, 92% та тешсе i aktivne tekuće račune, 16,7% na bančine hartiie- od. vrednosti i vrednost penzionog fonda, 4,8% na razne 'dužnike i 9,6% па blagainu. Blagainički promet u 1936 bio де 732 miliona prema 490 miliona. u prethodnoi godini, a u'kupni promet po svima poslovima. 4 та јагде ргета 2,7 miНјага и 1985. Interesantni su i podaci O eskontu menica. Kraiem 1935 bančin menični porttfelj iznosio le 27,94. miliona. ·U toku 1996 eskontovano је novih menica za 88,58 miliona, a naplaćeno i likvidirano za 81,16 miliona; zatim je otpisano za 219 hiliada, tako da ije menični portfeli kraiem 1936 za 7,2 miliona veći nego u 1985. Zaimovi na zaloge kretali su se u skromnim granicama, a aktivni tekući, računi iznose 16,54. miliona. i manji su za 7,2 miliona nego krajem 1935. Vidi se, da je Banka prošle godine više kreditirala po eskontu, a manie po tekućim računima. Inače, ukupan promet po tekućim Tačunima porastao ie u odnosu na prethodnu godinu za Oko :30%.
Bančine hartiie od vrednosti iznose 14,8 miliona, što znači da su u 1936 porasle za 2 miliona. Od toga otpada oko 1 milion na dobitak na kursnoi razlici, a za 1 milion je upisano i uplaćeno novih 4%, državnih bonova. Nepokretnosti, које su bilansirane sa 24,4 miliona prema 23,2 miliona u 1935, sastoie se iz bančine palate na Teraziiama, imanja u Kralievića· Marka ulici, imania u Kralia Petra ulici ı iz 16 objekata “u. raznim mestima u unutrašniosti.
Račun gubitka i dobitka
Rashodi 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara
Kamata 3.280 2,714 2.342 2.089 “Troškovi 2.473 2.054 1.766 1.920 'Otpisi (sumnj. potr.) 1.455 613 884 1.152 Dotacije penz. fondu 50 50 60 70 Атог!. пероктетп. —— — 80 180 Кехетупот fondu — —— 107 143 "Гап ета — 171 214 286 Dividenda === 600 750 1.000
Prihodi + Kamata 3.781 3.066 3.022 2.862 Proviziie i razno 652 636 920 1.762 Od hart. od vrednosti 756 728 796 845 'Od nepokretnosti 2.067 1,779 1.413 1.296 Napl. otpis, potraž. — — 58 75 Zbir 7.957 6.208 6.204 6.840
Ukupni prihod u 1936 iznosi 6,84 miliona i veći je za :640 hiliada nego u 1935, prvenstveno blagodareći snažnom porastu raznih prihoda i provizije. Inače, prihodi od nepokretnosti i od kamate pokazuiu izvesno smanienje. Bančine 'hartile od vrednosti nosile su rentu od 6,10%,· a nepokretnosti 5,98%. Po eskontu naplaćivana jie kamata od 41J> do 10%, a ukupan prihod od ove kamate iznosio je 2 miliona 71 hiliadu, dok ie kamata po aktivnim tekućim računima donela 787 hiliada, a ona po lombardu 4 hiljade dinara.
Na strani rashoda vidimo да 5и troškovi u 1936 za 154 hiliade veći, prvenstveno zbog većih izdataka na porez i Ostale dažbine. Izdaci na ime kamate su za oko 250 hiljada manji nego u 1935 i iznose 2 miliona 89 hiliada. Od toga otpada 956,7 hiljada na kamate reeskonta, 8937,5 hiliada na
kamate pasivnih tekućih računa | 294,8 hiliade na kamate uloga na štedniu.
Ukupna bruto dobit u 1936 iznosi 3,81 miliona. Od toga де uneto u fond kursne razlike 977 hiliada, a upotrebljeno je
37
180 hiljada na amortizaciju nepokretnosti, 70 hiljada.na:.dotaciju penzionom fondu, 1,15 miliona na otpise nenaplativih potraživanja, 143 hiljade na dotaciju rezervnom fondu, 286 hiljada za tantijemu i 1 milion dinara za dividehdu. ~
godine
Bančina filiiala u Tirani radila je i
| prošle normalno. |
U upravi могле banke su 2. g.: Ljub. Saračević, pretsednik; P. T. Milanović, potpredsednik; Liub. M. Mihajlović, Vojislav Pavličević, Dobrivoje T. Lazarević, Živ. M. Janković, Milan O. Maksimović, Milan Mišković, Radisav Jovanović i Jezdimir L. Đokić. U nadzornom odboru nalaze se g. g.: Stevan Gajić, Đura Paunković, Mih. Lukarević, Nik. Stanarević, Ned. K. Savić, Tasa Stojadinović ı Borislav _B. Todorović. Direktori su g. g.: Svet. J. Jelić i Goiko Đermanović.
DISKONTNA TRGOVAČKA BANKA A. D. BEOGRAD
Ne može se govoriti o interesantnim prestorničkim hovčanim zavodima, a da se ne uzme u obzir i Diskontna trgovačka banka, koja je neobično agilno i stručno vođena. Ona se bavi svim uobičajenim bankarskim poslovima, ali joj je rad sa državnim hartijama od vrednosti gotovo · naiglavniji i najmiliji posao. Tai pošao zahteva optimalnu bankarsku-spremu, a njome Diskontna trgovačka banka u punoi meri raspolaže. Njen direktor je, kao što znamo, odličan berzijanac koji redovno posećuje berzu i trudi se da razume i predvidi kurseve. Međutim, moramo naglasiti da se Diskontna trgovačka banka nikada nije upuštala u spekulacije. Ona ie u neku ruku samo rentijer, a rentijeri po prirodi stvari prate berzanske kurseve i izveštaje sa berzanskih sastanaka, čitaju prognozu o. razviću kurseva i s vremena na vreme prodaiu po koji paket papira, da ih docniie kupe ievtinije.
Kao dokaz velikog iskustva bančinog: u berzanskom poslu može da posluži i činjenica, da ona prilikom sloma na našem efektnom tržištu u 1931 i 1932 na tom poslu nije izgubila ni pola miliona dinara, iako je krajem 1980 ч svom portfelju imala raznih državnih hartija od vrednosti za preko 6,5 miliona. Razume se da je i pomenuti gubitak već davno nadoknađen. Inače, Banka je i u toku 1936 najveće: prihode postigla upravo radom sa hartijama od vrednosti. Sa mnogo uspeha je negovan i repor. Rentabilitet je tu mali, naročito kod stabilizovanih kurseva, kao što je to bio slučai u drugoj polovini prošle godine. Zbog toga se tim poslom i ne mogu baviti banke koje rade pretežno tudim novcem. Медиtim, Diskontna trgovačka banka radi gotovo isključivo SsOpstvenim sredstvima. Kod nije pasivni bankarski posao ne igra onu ulogu kao kod normalnog tipa naših banaka. Krajem 1996 od celokupnog obrtnog kapitala od 15,1 miliona na А stvena sredstva otpada 13,1 miliona dinara odnosno 87%. svom poslednjem poslovnom izveštaju uprava napominje |. је privremeno obustavila dalje primanje uloga.
Račun izravnanja
Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara
Blagajna 4.278 1.168 688 1168 Мептсе 3.07 4.078 41917. 5.757 Tekući računi 3222 2.469 2.148 1.966 Zajmovi na zaloge 341 192 134 176 Hartije od vrednosti 1.298 5.942 6.768 5.169 Vrednost fondova 971 1.182 986 1.277 Nepokretnosti 104 103 251. | 246 Nameštaj 43 39 329. 35
Razna aktiva 999 | 17 15. 15