Народно благостање — додатак

ANRBLIZA

ILANSA

_ Dodatak „Narodnom Blagostanju“

_BROJ 17.

ЕР ID. 24. APRIL 1937,

GODINA 1Х |

| Sadržaj:

»Aeropute društvo za vazdušni saobraćai a. d., Beograd

»Srbiia«, prvo srpsko društvo za osiguranie ни Веоггади

»AEROPUT« DRUŠTVO ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ A. ĐD., BEOGRAD.

Pored »Aeroputa«, koji je naše prvo ı jedino akcionar-

sko društvo za vazdušni ·:saobraćai, u toku 1936 na jugoslo-

venskoj teritoriji vršilo je redovan vazdušni saobraćai ı pet

stranih kompanija, i to:

Nemačko društvo »Lufthanza« sa pređenih 229.124 km. Francusko društvo »Er-Frans« sa pređenih 156.010 km.

Holandsko društvo »M. L. M.« sa pređenih 59.550 km. Čehosl. društvo »Č. S. A.« sa pređenih _ 54.665 Кт. _ Austrijsko društvo »Elag« sa pređenih 23.904 km. Strana društva ukupno preletela su 593.954 km.

Nasuprot tome aeroplani »Aeroputa« u 1936 godini pre-

leteli su na stranoi teritoriji samo 4.380 km, što znači da pa-

siva našeg saobraćainog bilansa u odnosu na inostranstvo iZ-

nosi 518.873 kilometra. Ovakva situacija nije korisna ni za

interese našeg vazduhoplovstva ni za prestiž države. Međutim, na »Aeroputu« nema u tom pogledu nikakve krivice. Društvo raspolaže već bogatim iskustvom, ima prvoklasno tehničko osoblje, ima upravu koja radi s neobičnom ljubavliu i s velikim požrtvovanjem na izgradnji naše civilne avijacije, a raspolaže i svim drugim elementima potrebnim za uspešno obavljanie delikatne vazduhoplovne službe. Međutim, centralno pitanje je državna pomoć. Civilna avijacija, naime, gotovo nigde u svetu nije aktivna, jer njena aktivnost zavisi od frekvencije. Visoke tarife premašuju kupovnu snagu putnika, a snošljive tarife izazivaju deficit, koji se može pokriti jedino državnom subvencijom.

Kod nas je subvencija države u korist civilnog: vazdušnog saobraćaja bila i suviše mala, tako da »Aeroput« do sada, ni pored naibolje volje, nije imao mogućnosti da, se

jače. angažuje u eksploataciji međunarodnih linija u saradnji

sa stranim kompanijama. S obzirom na disproporciju'u sredstvima koja su stavliana na raspoloženje našem civilnom VaZdušnom saobraćaju prema sredstvima koja se stavljaju na ra-

„spoloženie sličnim kompanijama u inostranstvu, mora Se pri-

znati da ie »Aeroput« postigao ipak vrlo mnogo, naročito. u pogledu organizacije unufrašnjeg vazdušnog saobraćaja. Pro-

šle godine vršen je, na primer, redovni vazdušni saobraćaj na

sledećim linijama: Beograd—Borovo—Zagreb—Sušak—ULjubljana i Beograd—Niš—Skoplje svakodnevno u oba pravca od | maja do kraja avgusta; Beograd—Sarajevo —wuubrovnik, tako-

de svakodnevno u oba pravca od 1 jula do 6 oktobra (od

1-IX do 19-IX udvostručen svakodnevni saobraćaj u oba pravca); Skoplie—Bitoli—Solun jedared nedelino u oba pravca od 1 maja do kraja avgusta i, naizad, Beograd—Borovo—Zagreb od 1 septembra do 19 novembra. Svega je izvršeno 1916 letova

1 predeno 321.347 kilometara. Međutim, ukupna državna subуепаја Која је и 1936 isplaćena »Aeroputu« ne iznosi ni 8,3 miliona dinara, odnosno 25 dinara po pređenom kilometru. · Rad i frekvenciju »Aeroputa« u redovnom saobraćaju pokazuje nam sledeća tablica: Godina 1932 1933 1934 1935 1936 Broj putnika 1.220 1.947 2:052 21279 4.962 Рт ав и Ке. 11.307 14.687 29.603 36.431 38.917 _ Roba u Ке. 15.285 5.795 4009 11.105 6.597 РоЧа и Ке. | 1.003. 274 386 2.013 5.100

Pored redovnog saobraćaja »Aeroput« je organizovao i

„veliki broj vanrednih letova pri kojima je u 1936 godini pre-

neseno 504 putnika i 66.831 kg. razne robe i prtliaga. Za ove vanredne letove iskorišćeni su pretežno mlađi saobraćajni piloti i aeroplani koji se ne upotrebliavaiu u redovnom vazdu-

„šnom saobraćaju. Međutim, kako materijal tako i leteće osoblje bili su na dostojnoi visini. I prihodi od vanrednih le-

tova znatno su' porasli u odnosu na ranije godine, sa 127 hiliada dinara u 1934 na 250 hiliada u 1935 i na 450 hiliađa di-

„Bara u 1936 godini.

| 17 januara 1937 »Aeroputu« је istekao ugovor sa državom, ali je isti prećutno produžen ioš za dve godine. Me-

datim, finansijskim zakonom za 1937/38 g. Ministar vojske i

mornarice dobio је je ovlašćenje da u sporazumu sa »Aero-

'putom« rdskine ovaj ugovor i da zaključi novi sa rokom od "10 godina. Tim novim ugovorom, koji je u toka rada, treba "da se naš civilni vazdušni saobraćaj postavi na zdrave teme_lje. Nadležni su, .naime, uvideli da dosadašnia praksa štednie

u pogledu civilne avijacije u stvari i nije štednja. Što je veća državna subvencija, i za samu državu je bolje, jer su civilna avijacija i rezervni avijatičari neophodna dopuna voine avijacije. Za državu je uvek jevtinija ta rezerva od one koju bi

iRače morala da stvara isključivo sopstvenim sredstvima. Bla-

godareći novom ugovoru i, nadamo se, znatnom povećanju državne subvencije obezbediće se programski razvoj naše

. civilne avijacije i njeno učešće na međunarodnim linijama u . obimu koji odgovara ugledu i interesima naše, zemlje.

U programu za 1937 predviđene su sledeće linije: 1)

”Beograd—Borovo—Zagreb od 1-У до 3041%Х; 2) Веоггад· БКорђе (ЕМ. до 30-1Х); 3) Веоггад—агајемо—ВПиђгомик“ Saralevo—Zagreb (15-VI do 11-IX); 4) Zagreb—Sušak-—Ljublja"па (15-УГ do 11-IX). Pored ovih linija na kojima će se vršiti

svakodnevni redovan saobraćaj u oba pravca, biće organizova-– ne i dve linije koje će vezivati našu državu sa susednim zemljama, i to: 1) Zagreb—Beč 53 puta nedeljno u oba pravca od 15-VI do 11-IX i 2) Beograd—Skoplie—Bitoli—959olun 1 put ne-

“defino u oba pravca od 1-V do 30-IX. Državna subvencija nije