Народно благостање — додатак

iodš na potrebnoj visini, tako da se:još nije moglo pristapiti uspostavljienju vazdušne veze Splita: sa Beogradom i Zagre-.

bom, kao ni.one duž jadranske obale, koje su neophodne, na ročito za vreme turističke sezone. Inače, oseća se velika po-

treba i za linijom koja bi vezivala Beograd sa Četinjem iPod-

гопсот._

Vrlo. je pohvalno i važno да je »Aeroput« i pored пеdovoline državne pomoći uspeo đa reši jedan od najtežih za-

dataka: da redovno obnavlja leteći park i da ga stalno održava na visini koia potpuno odgovara svima uslovima modernog vazdušnog saobraćaja. Redovan saobraćaj u 1937 obavljaće dva tromotora tipa »Spartan«, jedan avion tipa »DragonRapid« i četiri nova aviona koji će Društvu biti isporučeni u toku meseca aprila i maja. Od novih aviona dva su američka »Lockheed Elektrae sa motorima »Pratt—Whitney—Wasp«

9X%450 ks., sa Do 10 putničkih i 2 pilotska mesta (nabavljeni Su .

po ceni odđ 55.000 dolara po komadu), a dva nova aviona su francuska 1 to: »Caudron Goeland« sa motorima »Renau!t Bengali« 2X%940 sa po 10 putničkih i 2 pilotska mesta (nabavlieni po ceni od 375.000 franaka po komadu). Nabavljeni francuski avioni su naročito pogodni za linije velikih dolina, a američki koji su, kao što smo videli, vrlo skupi ali i najbolji na svetu, mogu se upotrebiti i za najteže terene.

Krajem 1995 rashodovana su 2 najstarija društvena ае'roplana »Potez«, od kojih je jedan predan na čuvanje narodnom muzeju kao prvi jugoslovenski civilno-saobraćajni aeroplan. U toku 1936 rashodovan je i treći avion »Potez«, naЂауЦеп 1928. софпе, posle 8 godina i 1519 časova službe u Društvu bez najmanjeg udesa ili nezgode.

Što se tiče finansijske strane »Aeroputa«, dobijamo пајlepše objašnjenje analizom sledeće tablice, u kojoi se nalaze najvažnije bilansne pozicije za poslednje četiri godine:

Račun izravnanja

Aktiva 1933 1934 1935 1936 O i u hiljadama dinara

Blagajna 0 | 193 73 96 101 Novčani zavodi 4.818 4.714 794 1.476 Dužnici 1.101 2.169 6.445 ____ Hartije od vrednosti 856 996 1.061 1115 Avioni 1.627 1.934 2.241 1.960 Motori 1.984 1.606 1.666 1.989 Automobili 301 307 220 306 Alat i mašine 1.305 1.258 1.150 310 Instrumenti == —.— 263 100 Nameštaj i pribor —.— ви“ |. | = 370 Biblioteka —= —.— —.— 30 Nepokretnosti, | = —.— 59 59 Magacin —.— —.— —.— 414 Ostave i kaucije 269 814 419 377 Razna aktiva = —.— —— 5.614

Pasiva ; | Glavnica | ___ 9.000 9000 9.009 9.000 Rezervni fond 902 1.132 1.817 1.496 Fond za osiguranje 1.603 2.189 2.687 Кота Fond za dividendu 360 90 103 15 105 Fond kursne razlike 135 74 | 338 384 Fond usavr. let. mat. — | 183 183 Polag. ostava i kaucija 269 814 412 377 Dobit |. 30 974 857. 406 Zbir bilansa 12.387 13.872. 14408 14.222

(8 Ručun gubitka i dobitka. Rashodi |

:Koštanje-eksploatacije .. 4255 _ . 4.610. . 5.130 . „i 6.919 Administrativni troškovi 1.964 ~ 1.314 1.67 1.438

“u korist pojačanja društvenih fondova.

Amortizacija Бан: +) 21962 1.798 . 2300. 2.581. Rez: fondu 7 - : JJ8 ~ 93 6044: 0 ASU Роби | а) -JI7 2 3786 3678: 406: Ukupni prihodi SE. P7GlL 82189. _ 9939 11883

Zbir bilansa »Aeroputa« iznosi 14,99 miliona, gotovo jednako kao i krajem prethodne godine. Pasiva nam pokazuje da Društvo: uopšte nema tuđih sredstva, da nema“ poveri--

laca niti obaveza. Sopstvena sredstva, bez polagača ostava i kaucija i bez dobiti koia ie stavlien na raspoloženie zboru

akcionara, iznose 19,44 miliona: prema. 13,63 miliona u рге--

hodnoj i 12,68 miliona u 1934 godini. Inače, na glavnicu Otpada 9 miliona, a na razne društvene fondove 4,44 miliona dinara. To znači da je finansijsko stanje »Aeroputa« odlično, uprkos nedovolinoi državnoj subvencjiii i ograničenom obimu rada u toku poslednjih godina.

Najveći fond »Aeroputa« je ohai za osiguranje, koji ie u 1936 iskazan sa 2,97 miliona prema 2,68 miliona u 1935, odnosno manji je za 414 hiljada dinara. To ie posledica saobraćajne пезгесе од 15 iula 1936, u kojoi ie posle samog polaska iz Ljubljane uništen društveni tromotorni aviom tipa »Spartan«. Anketom nadležnih državnih vlasti ie utvrđeno da za ovaj slučaj ne snose apsolutno nikakvu krivicu ni Društvo ni njegovi organi. Uostalom, ni saobraćaj nije pretrpeo nikakve štete, pošto je »Aeroput« već sjaino afirmiran kod naše publike koja ie svesna da njegov leteći materijal pruža maksimum sigurnosti i da su svi njegovi funkcioneri uvek činili sve što je u čovečijoi mogućnosti da se izbegnu nesreće. Avioni su ostali i docnije puni. Porodice unesrećene posade i putnika primile su na ime osiguranja od osiguravajućih društava kod kojih su ovi rizici osigurani 1,075.000 dinara. Sam avion nije bio osiguran, kao što nije osiguran ni ostali leteći materijal »Aeroputa«, pa je i materijalna šteta, koja je nastala usled ovog udesa, pokrivena delom otpisom (od 342 hiliade), a delom smanjeniem fonda za osiguranje (za 1,014.000 dinara). Krajem 1936 ovom fondu je opet dotirano 600 hiliada, tako da je on, kao što je spomenuto, samo za 414 hiliada manji nego u 1935. Inače, ostali fondovi su povećani ili su ostali nepromenieni.

Društveni inventar, čija je kupovna vrednost bila oko 30 miliona, otpisima je sveden na 5,06 miliona. Za društvenu eksploataciju pretstavlia ovaj inventar sigurno daleko veću vrednost od one koja je u bilansu iskazana, jer se sastoji iz 10 aeroplana, 36 motora, 14 automobila, instalacija i nameštaja, biblioteke, radionice u Zemunu, rezervnih delova i alata itd. Gotovina u blagaini i kod novčanih zavoda iznosi 1,57 miliona, a portfeli hartila od vrednosti bilansiran je sa 1,11 miliona. Naiveća pozicija aktive je »razna aktiva«, koia sadrži neobračunata potraživanja od inostranih vazduhoplovnih društava sa kojima »Aeroput« sarađuje, kao i iznose koji su već uplaćeni za račun poručenih novih aviona.

Ukupni prihodi u 1936 porasli su prema 1935 za 2,15 miliona, a ukupni rashodi za 2,03 miliona. Porast koštania eksploatacije sa 5,13 miliona u 1935 na 6,9 miliona u 1936 izazvan je delom porastom broja preletenih kilometara, a delom povećanjem raznih cena. Porast administrativnih troškova za 270 hiljada je prirodna posledica povećanog posla.

Ostvarena dobit u 1936 iznosi 3;032.700 dinara. Od toga ie upotreblieno za amortizaciju i za povećanje fonda za 051guranje 2,58 miliona, za ·dotaciju rezervnom fondu 45 hiliada, za 4% dividendu 860 hiljada, a ostatak od 46 hiljada prenet je na noyi račun. Uprava se i ove godine odrekla tantiieme

U upravi »Aeroputa« za 1936. godine bila su PO d-r Dragoljub: Đ. Novaković, pretsednik; Rudolt Рис, potpretsednik; inž. Tadija Sondermajer, Damian Vlajić, Miodrag 5. Рач-

споје, Milorad Jefremović, Svetislav. N. Stajević, Mojislav „Li.

„RIL O