Народно благостање — додатак

ан

Pavlović, Lazar Sladeković, inž. Miodrag Obrenović i d-r Iyan: Ribar. Na poslednjem boru umesto pg. d-r Dragoljuba "Мо: vakovića, koji: je podneo ostavku, ušao je u upravu g. Milivoje Svetislav Jelić, ·

Čolak Antić: U-nadzornom odboru su g.g.:

pretsednik; Antonije Antić, potpretsednik; Solomon. Koen, Inž.

Znaj Veličković: i Radoslav Bašić. Generalni direktor је g. Тафја Зопдевтајег. ala

КИ | PRVO SRPSKO DRUŠTVO 'ZA OSIGURANJE

BEOGRADU

Slom »Feniksa« nije imao nikakvog uticaia na poslova-

nje »Srbije«, prvog srpskog društva za osiguranje u Beogradu. To smo, uostalom, i očekivali s obzirom na ogromno i potpuno zasluženo poverenje koje je društvo »Srbija« steklo svojim uvek solidnim radom kroz više od 30 godina. Inače, razume se da ie na poslovanje ovog uglednog osiguravajućeg društva u toku prošle godine povolino uticalo i sređivanje opštih privrednih prilika. Naročito lep napredak je postignut u grani životnih osiguranja, kod koje su osigurane glavnice dostigle iznos od 95,5 miliona dinara, dok su krajem 1935 iznosile samo 88,9 miliona.

Prošla godina bila je neobično značaina i za elementarna osigurania, jer le za tu granu početkom marta 1936 stuila na snagu nova tarifa, izrađena od Saveza osiguravajućih društava i odobrena od strane Ministarstva trgovine i industrije. Time je prestalo podtarifiranje koje je u toku nekoliko prethodnih godina jako otežavalo akvizicionu delatnost »Srbije« i svih ostalih solidnih preduzeća. Nova tarifa je i za Osiguranike korisnija, jer premijske stope nisu više rezultat bezobzirne borbe među konkurentima koji se otimaju o Dosao, već su proizvod tehnički. ispravne kalkulacije rizika, bez koje — u slučaju povećanja šteta — nema pune sigurnosti i potpunog jemstva.

Račun gubitka i dobitka »Srbije« za četiri poslednje godine u neto-ciframa, dakle u iznosima koje je ona isplatila odnosno naplatila za svoi račun — t. i. po odbitku udela reosigurača, ovako izgleda:

Račun gubitka i dobitka

Prihodi 1933 1934 1935 1936 - u hiliadama dinara

Prenos dobiti 13 18 60 40 Prenos rez. i pren, pre-

mija 18.408 19.105 20.459 21.825 Prenos rezerv. šteta 783 610 607 776 Premije neto 4.303 4.573 4.993 5.497 Dažbine 1.046 938 966 950 Kamata || _ 1699 1.783 1.879 1.962 Od nepokretnosti 1.746. 1.629 1688 || 1676 Razni prihodi 124 40 | 30 94 Kursna razlika Пе '586 = __ Rashodi . _ Rez. i pren. premije 19.105 20.459 21.809 · 23.567 Жететујзапе еје |: 610 "607 776) 968 Перјасепе šfele ) g047 )BG2 834 724 Tspl. doživ. osiguranja 497 582. || 56 613 Otkupljene робе | 486. 604. 25] "413 Penzije ~ ___ | Vraćene premije · LO о . li 6 ; | 5

Kamata. O 0.0 PIB;

122. |. 109. 116 Režijski (този j_-_ 0 44dbi 5 4.007 0: У ОД ı 9,971 Обрве 0 TI | Og 19 (467 5 170 Vatrogasna taksa. 50 60 | 6. Opštem rezer. fondu 261 978 U Čista :dobit PO 1.791 ~ 1,874 2049. | 2.140. Zbir prih. ili rashoda 28.121 29.276 · 30:677 32:79.

Ukupni prihodi »Srbije« za poslednje četiri godine роrasli su od 29,12 na 92:75 miliona dinara. To је najvećim de-. lom posledica. „povećane vrednosti rezervnih i prenosnih pre mija, koje su porasle sa 18,4 miliona u 19993 na 21,82 miliona u 19936. Međutim, znatan je i porast prihoda od neto-premija, koji su u 1936 godini Za |,Ž miliona dinara veći nego u 1933. Porast ovih prihoda bio je naročito u 1936 znatan. Inače, prihodi od dažbina ostali su u toku poslednje tri godine goOКохо перготепјет, а и 1936 su sa 950 hiljada za oko 100 hiljada manji nego u 1933. U toku nekoliko poslednjih godina bile su sasvim neznatne i promene kod prihoda »Srbije« koji sa tekućim osiguravajućim poslom nemaju neposredne VeZe, naime kod prihoda od kamata i nepokretnosti.

Podaci na strani rashoda pokazuju пат да .je Uprava uložila mnogo napora da snizi režiiske troškove. Doduše, oni su u 1936 za 50 hiliada· veći od onih u prethodnoi godini, alr su prema ranijim godinama znatno smanjeni. Važno je napomenuti da su poslednjih godina i štete bile sasvim umerene. To je posledica rigoroznog zaključivania novih poslova i doslednog prečišćavanja svih portfelja, a naročito požarnog. Kao što je Već spomenuto, poslednjih godina premiiske stope u grani elementarnih osiguranja su opadale usled preterane konkurencije među osiguravajućim društvima. »Srbiia« zbog toga nije naročito ni forsirala elementarna osigurania. Ukoliko su joj bila i ponuđena, ona ih je najrigoroznije probirala. Zbog toga su se u toj grani, kao što nam pokazuje sledeća tablica, i osigurane glavnice smanjile, ali u velikoi predostrožnosti Uprave treba tražiti i najiglavniji uzrok umerenosti procenta šteta.

Zbir osiguranih glavnica po pojedinim granama, odnosno zbir vrednosti polisa koje su bile na snazi krajem godine iznosio je:

| 1931 1933 1935 1936

u milionima dinara . Život 696 . 75,2 88,9 95,5 Мезг. 5116. 40,7 46,0 37,3 31,1 Požar 2.920,7 2.707,9 2.649,6 2.608,7 Uzgr. grane 233,6 155,9 220,3 216,3

Ukupno 3.257,6 2.985,0 2.996,1 2.951,6

Maksimalno stanje osiguranih glavnica imali smo. krajem 1931 godine, sa 3,26 milijardi. Ovaj volumen se zatim smanjuje na 2,98 milijardi krajem 1933. U toku tri sledeće go-

·dine osigurane glavnice kod nesrećnih slučajeva, kod požara i uzgrednih grana i dalje nazaduju. Međutim, kod osiguranja Života napredak je stalan. U 1929 osigurane glavnice u Ovoj „grani iznosile su samo 392 miliona dinara. Krajem 1936 one su dostigle. 95,5 miliona. To znači da su u meduvremenu utrostručene. Uprkos. smanjenju ukupnog poslovnog volumena, višak

prihoda nad rashodima. u tekućem poslu postaje iz godine u .·godinu sve, veći. To nam pokazuje i sledeće upoređenje (u

hiljadama 'dinara):

| (1988. || (1054. 1995 1936 Premije 4.308 4.578 4.993 5.497 Dažbine 1.046 . 938 „966 _ 950

· Џкирпог ~ Рао а ЕП Боро 647