Народно благостање — додатак

102

pisama. Blagodareći tome Štedionica će moći da razvije u punom obimu svoje bankarsko poslovanje i da tako udovolji potrebama svoje brojne trgovačke klijentele. Inače, još od 1995 nalazi se u sastavu bankovnog odeljenja i zalagaonica, Која se stara o kreditnim potrebama onih naipotrebnijih naplaćujući daleko nižu kamatu od zakonom određene.

· Sam bilans Gradske štedionice za poslednje četiri godine pruža sledeću vrlo interesantnu sliku:

Račun izravnanja

Aktiva - 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara

Blagaina i banke 3.859 9.130 6499. _ 5.436 Hartije od vrednosti 1.991 4.244 4.302 4.645. Menice 3.018 3.859 5.136 6.209 Zaimovi na zaloge 3119 1.648 2.101 2.106 Dužnici po tek.i dr.rač. 41.291 45.458 51.461 55.886 Dužnici za struju itd. 6.019 5.546 5.811 5.200 Materiial 5.614 5.777 4.934 3.901 Inven. i tehn. postroj. 61.596 63.058 65.041 66.750 Nepokretnosti 16.393 16.393 16.533 16.844 Investicije 1.069 1.714 1.004 2.659 Kaucije i garantije 8.123 9.843 7.965 11.705 Ostave 50.360 52.434 62.294 73.675

Рачтуа СТаупса 40.073 40.073 40.073 40.073 Rezervni fond 5.209 5.904 6.261 6.754

Fond za amort. invent. i : tehn. postrojenja 26.871 95174 39.031 43.036

Fond za amort. nepokr. 1.341 1785. 2.183 2581 Penzioni fond 816 1.954 1.558 1.918 Opskrbni fond 88 276 456 694 Ulozi na štednju 95.951 31.209 30.945 27.701 Poverioci 40.578 42.022 41.199 45.108 Reeskont 1.640 415 124 527 Prenosne stavke — 48 | 55 98 Kaucije i garantije 8.128 9.843 7.365 11.705 Ostavliači ostava 50.360 52.495 62.294 73.675 Dobit 1.398 714 987 1.200 Zbir bilansa 202.541 219.105 232.481 255:017 Obrtni kapital 143.969 156.779 162.822 169.637

Zbir bilansa iznosi 255 miliona. Prema prethodnoi godini veći je za 28 miliona dinara, a u odnosu na 1928 оп је skoro utrostručen. Doduše, zbir bilansa obuhvata i razne neutralne pozicije, kao što su kaucije, garancije i ostave. Međutim, i obrtni kapital Štedionice je takođe sve veći i iznosi 169,6 miliona. Od toga otpada na glavnicu 40 miliona, na fondove i čistu dobit 56 miliona, a na uloge i poverioce 78 mjliona dinara. Na sopstvena sredstva otpada 57%. obrtnog Каpitala, a na tuđa 43%. U odnosu na prethodnu godinu tuđa sredstva su povećana za 1 milion, a sopstvena za 6 miliona dinara. To znači da je prošle godine obrtni kapital porastao per saldo za 7 miliona dinara. Povećanje sopstvenih sredstava je posledica porasta vrednosti fondova, u prvom redu amortizacionih fondova. Inače, amortizacija ie vrlo intenzivna. Nepokretnosti su već amortizovane sa 15%, a inventar i tehnička postrojenja sa oko 65%.

Ulozi na štednju iznose 27,7 miliona i manii su za 3,2 miliona nego u prethodnoj godini. Ovo smanjenje je posledica odliva nekoliko krupnijih uloga, koji- su po svojoj nameni i inače bili prolazni. Međutim, broji štediša-ulagača je porastao sa 2.497 u 1934 na 2.880 u 1935 i na 3.614 u prošloj godini. To je svakako neobično povoljan znak. Poverioci pokazuju prošle godine porast od 4 miliona, na 45,1 miliona dinara. Reeskont iznosi 527 hiljada. Treba napomenuti da se Štedionica nije ni služila reeskontom za svoj račun, već za račun

_ »Špediciie d. d.«, koja iskorišćava svoi reeskontni kredit po-

sredstvom Gradske štedionice.

Neobično je interesantna i struktura aktive. Sastav bilansne pasive uglavnom odgovara duhu bilansa novčanih zavoda, ali aktiva pokazuje sasvim drukčiju sliku, jer volumen industrijskog poslovanja Štedionice daleko prevazilazi volumen njezinih bankarsko-štedioničnih angažmana. To ćemo videti i prilikom analize računa gubitka i dobitka, koji nam pokazuje da prihodi od preduzeća iznose 5,7 puta više od bruto prioda bankarskih operacija. Celu aktivu možemo podeliti u tri grupe. Na gotovinu i poslove bankarskog odeljenja otpada 74,93 miliona, na preduzeća 95,3 miliona i na kaucije, garanciie i ostave 85,4 miliona dinara.

Kod poslova bankarskog odelienia nema većih prome-

na prema prethodnoj godini. Samo su dužnici za 4,4 miliona

veći nego u 19895. Zaimovi ha zaloge ostali su gotovo nepromenjeni, a menice su povećane za l,l milion dinara. U toku 1936 Štedionica je primila 2.6883· molbe za kredite, delom po eskontu, delom po tekućem računu, a na ukupnu sumu od 30,1 miliona. 589 molbi je odbijeno, a odobrena su 2.094 zaima u iznosu od 22,1 miliona dinara. Svi ovi zaimovi su Dokriveni ili hipotekom ili menicama sa najimanie 2 solvenina žira, odnosno ioš i drugim garancilama.

Pozicija >»inventar i tehnička postrojenia«, pokazuje stalni porast, što znači da se preduzeća održavaju na DOtrebnoj tehničkoj visini. Krajem 1936 ova pozicija је bilansirana sa 66,75 miliona. Nepokretnosti iznose 16,84 miliona i samo su neznatno veće nego u prethodnoi godini. »Investicije«, preko kojih su knjiženi nedovršeni radovi kod pojedinih komunalno-privrednih preduzeća, a koji će docnije preći na račun nepokretnosti odnosno na »inventar i tehnička postrojenja«, iznose 2,66 miliona prema 1 milion u 1995.

Račun gubitka i dobitka Rashodi 1933 1934 1935 1956 u hiliadama dinara Opšti i pog. troškovi 18.704 18.660 19.377 · 20.979

Trošk. rasvete i česmi 9.885 3.842 3.869 3.994 Upotr. puteva i trgova 2.500 2.500 3.625 4.000 Катаје 3.234 3.366 9.871 2.909 (tp. шпм. 1 бећп. розћт. 6.159 6.306 5.854 4.005 · Otpisi nepokretnosti 394 394 398 398 Kursna razl. papira 25 —— —.— == Dobit 1.398 714 986 1.200 Prihodi Kamate i proviz. 4.737 5.192 5.612 5.492 Prihodi preduzeća 31.562 30.456 31.320 91.862 Kurs. razl. papira === 204 48 31

Zbir prih. ili rashoda 96.299 35.782 36.980 26.885

Zbir prihoda, kao i pojedine iskazane grupe prihoda ne poMazuju većih promena prema 1985. Opšti i pogonski troškovi su porasli za 1 milion dinara. Ostali troškovi i pasivna kamata pokazuju takođe izvesno povećanje. Otpisi su za 1,85 miliona manji. U vezi s tim porasla је i čista dobit sa 986 hiliada u 1935 na 1,2 miliona u 1936 god. Od toga je isplaćeno na ime tantijeme 5%, opštini 25%, rezervnom fondu je dodeljeno 50%, a penzionom fondu i opskrbnom fondu osoblia po 10%.

Poslovno veće Štedionice sačinjavaju g. g.: Edhem Bi--

čakčić, pretsednik; Uzeir H. Hasanović, potpretsednik; d-r Josip Baruh, Mihajlo Trebić i Luka Brkić, članovi. U upravnom odboru nalaze se još i gospoda: Albert H. Mošo Altarac, Abduselambeg Hrasnica, Nikola Prniatović, Fehim Spaho, Edhem Đulizarević, Krsto Jovanović, Branko Rebić, Muhamed Zlatar, Marko Bilbija, Hasan Hasanbegović, Salih Nanić, Albert Romano i Jovan Vukotić. U nadzornom odboru su с“. g.: Miloš Ljeskovac, H. Alija Aganović, Iso Herman, Damjan Nikolić i Slavko Kaluđerčić. | \

i —