Народно благостање — додатак
БУНИОН" ПИВАРА Д. Д., ЉУБЉАНА
Читаоцима наших анализа биланса је познато да је "у годинама кризе потрошња пива код нас стално опадала. (Са 740 хиљада хл., колико је износила пре 1928 године, „она је пала на 210 хиљада хл. у 1934: дакле Ha OKO 28% раније нормалне потрошње. Ако се томе дода да наше пиваре, због сезонског карактера потрошње пива код нас, ни у нормалним годинама нису обично искоришћавале више од половине свог капацитета, види се да су оне у 1934 могле да искористе само 14% свог капацитета. С обзиром на то је разумљиво да се је код 11 пивара од укупно 34. колико их има у нашој земљи, производња морала сасвим обуставити. Мако су се опште привредне прилике у "току последње две године, а нарочито у 1986, почеле осетно поправљати, ипак су рад и опстанак наше пиварске ин_дустрије још увек најозбиљније угрожени, јер је продаја пива и даље остала на свом најнижем нивоу. - Ми смо већ више пута имали прилику да нагласимо да је катастрофално опадање производње пива од 1928 до 1934 године изазвано у првом реду високим државним и самоуправним трошаринама које су пиво учиниле скупим пићем. Због поправљања општих привредних прилика у 1935, 1936 и 1937 даље опадање потрошње је углавном спречено, али је и очекивано повећање сасвим изостало, "тако да постоји опасност да ће, поред поменутих 11 пивара које су већ обуставиле своју производњу, и многе друге пиваре бити приморане да престану с радом. Ценг пива коју плаћа потрошач је заиста врло висока, нарочи"то ако се упореди с ценом вина. Пиваре су смањиле своје производне и режијске трошкове до најниже границе, нспод које се не може даље да иде. Иначе, од продајне цене пива њима припада данас само 30 до 35%. Из тога удела морају се подмирити издаци за сировине, погонски материјал, наднице и плате, трошкови превоза, порези и прирези, разне таксе, камата, оправке, амортизација итд.
До осетнијег снижења детаљне продајне цене пива, га с тим у вези и до повећања потрошње могло би доћи једино смањењем учешћа гостионичара и државних и самоуправних тела, којима данас припада 60—70% продајне цене пива. Док је државна трошарина у 1928 години износила 62 динара по хл., данас укупно трошаринско оптерећење пива достиже 270 динара по хл. После осетнијег смањења трошарине могла би се због повећања потрошње и продаје смањити и партиципација гостионичара у продајној цени пива. При већој производњи и потрошњи 62ње би били заштићени не само интереси пивара и гостионичара него и фискални интереси. Искуством је доказано да после смањења трошаринских стопа приходи од трошарина показују чак и пораст, због повећања потрошње. Најзад, разумнијом трошаринском политиком избегле би се и друге штете и губитци које имају остале привредне гране чије производе пиварска индустрија прерађује и троши.
Управа пиваре „Унион“ напомиње у свом послед"њем извештају да се промет у 1936 кретао у истој висини Као и претходне године. „Повећање промета не треба ни "очекивати — вели управа — док се не смањи терет разних дажбина. Сви кораци за снижење државних, бансвинских и општинских дажбина осталису иу прошлој години без успеха, а Љубљанска општина је чак и повећала трошарину на пиво.
| Рачун изравнања Актива
1932/38 1933/34 1935. 1986.
У хиљадама динара Зграде и земљишта 20.596 19.458 18.836 16.656 Машине 7.809 6.960 6.411 5.429 Носуђе 1.160 967 790 570 Мобилијар 13 141 8 ——
7
103
Гостион. инвент., флаше
и подрум. инвентар 1.885 1.456 1.208 1.054 Инвент. и спрем залиха 4.782 4.249 3.561 2.491 Кола и стока 22 12 26 85 Укупне инвестиције 36.267 33.243 30.948 26.285 Залихе 4.944 5.813 6.068 5.424 Дужници и гаранције 7.867 7.282 10.488 15.595 Хартије од вредности 2.604 2.949 2.718 3.062 Благајна 439 8 11 60 Губитак 2115 294 = —
Пасива Главница 24.000 24.000 24.000 24.000 Фондови 22.547 20.432 20.701 20.70! Повериоци 7.684 5.104 5.476 4.87 Добит = 51 798 . Збир биланса 54.238 49.539 50.228 50.877
Рачун губитка и добитка
Расходи Сировине 5.365 7.810 5.600 6.624 Плате и трошкови 12.078 11.845 10.486 9.479 Дажбине и порези 1229 561 367 529 Отписи и амортизације 2.302 2.335 2,686 2.669 Пренос губитка 558 —— 294 Чиста добит — 51 798
Приходи Пренос добити — — = 5: Од продаје 19.415 22.259 19.448 19.974 Од кирије — — 36 75 Губитак 2.115 294 — Збир прихода-расхода 91.530 22.558 19.484 20.109
У горњој таблици доносимо кретање главних билансних позиција пиваре „Унион“ за неколико последњих година. Међусобно упоређивање података, нарочито оних из рачуна губитка и добитка, отежано је тиме што је 1933/84 година трајала 16 месеци. Пивара је раније закључивала своје рачуне крајем децембра 1934, а последње две године потпуно се поклапају са календарским, као што је то случај и код претежног броја других акционарских друштава. Према томе пословне године 1935 и 1936 трајале су опет по 12 месеци, од 1 јануара до 31 децембра. |
Збир биланса износио је у 1930/31 години 65 милиона динара, па је до 1933/34 смањен на 49,5 милиона, због истопљене добити, отписа губитка употребом фондова M због смањења туђих средстава. То је последица срозавања продаје. У 1935 и 1986 збир биланса је само незнатно повећан и износи 50 милиона динара. Повериоци у 1936 години не достижу ни 5 милиона динара, док су у 1930/31 години износили 16 милиона. Главница је 24 милиона, а фондови су износили од 1930/31 до 1932/33 године 22,5 милиона. У 1938/34 су смањени на 20,4 милиона због отписа губитка. У 1985 години фондови су опет порасли за 270 хиљада — на 20,7 милиона, колико износе и крајем 1936 године. Постоје три фонда: општи резервни фонд (19,95 милиона) и два фонда за покриће сумњивих потраживања (744 хиљаде). Амортизационог фонда нема, јер се сви отписи инвестиција врше непосредно смањивањем вредности односних позиција у активи. Сопствена средства према туђима стоје као 9 према !, што значи да је однос необично повољан. Пивари „Унион“ нису готово ни потребна туђа средства.
Крајем 1936 укупне инвестиције су билансиране са 26,23 милиона према 30,94 милиона у претходној години. Смањење износи 4,71 милиона. Нових, већих инвестиција није било. Напротив, неке непокретности су прошле године отуђене. Иначе, крајем 19836 непокретности износе 16,6 милиона, машине 5,43 милиона, а посуђе и остали инвентар 4,15 милиона динара. Дужници и гаранције показују прошле године у односу на претходну повећање од скоро 50%. Из тога би се могло закључити да је продаја у