Народно благостање — додатак

144

»Šipad« smatra rad na svetskim tržištima svojim glavnim

zadatkom. Prema sasvim ispravnom gledištu njegove uprave,

našu zemlju treba da snabdeva mala domaća industrija. Ma-

njim firmama. je nemoguće da se javljaju na svetskom tržištu, ·

jer tamo su do sada teško nalazili uslove za opstanak i jači pojedinci, kada su nastupali neorganizovano. Razume se, da je i »Šipad« primoran da plasira u zemlji robu koja nije sposobna za izvoz, u prvom redu težinski škart. U toku poslednje iri godine on je plasirao u zemlji i u inostranstvu sledeće količine razne građe (u kubnim metrima):

1934 1935. | 1936 1936

Jelova U inostranstvu 177.067 154.620 103.676 U zemlji | : 22:09 32.024 37.754 Svega 209.079 186.644 | 141.430 Bukova Hrastova wU inostranstvu 8.295 14.099 6.142 672 U zemlii 829 272 647 81

Svega 9.064 14.411 6.789 753

Prošle godine u odnosu na prethodnu ораја је ргоdaja jelove građe za 24%, a prodaja bukove građe je više nego prepolovljena. Sa hrastovom građom »Šipad« nije ranije uglavnom ni radio. Od ostalih produkata »Šipad« ie isporučio u 1936 godini: 330 mš tesanih greda, 4.872 mš oble čamovine, 92.391 mš oble hrastovine, 55 m borovih pragova, 114.102 prostorna metra bukovih i hrastovih cepanica i 14 miliona kg raznih otpadaka. Uprkos ranije navedenim ogromnim teškoćama preduzeće je uspelo da otpremi sa svojih stovarišta u inostranstvo i u zemlju preko 150.000 m* razne rezane građe. To је ipak vrlo lep uspeh.

Neobično je interesantno upoređenje izvoza prema zemljama, jer nam lepo pokazuje uspešne napore uprave »Šipada« da nadoknadi gubitak talijanskog i španskog tržišta. Od 1932 do 1935 izvoz je išao u sledeće zemlje:

Zemlja 1932 1933 1934 1985 u procentima Italija 58,05 60,42 60,73 58,69 Eritreia — — — 17,74 Alžir, Tunis, Maroko 19,59 22,26 16,72 6,82 · Egipat 2,00 1,58 6,78 —.58 Južna Amerika 1,77 6,28 4,18 7,57 Engleska 7,63 3,96 3,18 3,17 Grčka 4.57 —,97 —,86 Ostale zemlje 6,39 4,58 7,57 5,44 Svega 100,00 100,00 100,00 100,00 Milioni mš 117,1 177,9 188,4 172,0

Kao što se vidi, ranije je na prvome mestu stajala Italila, koja je kupovala preko 60% Šipadove robe. U 1995 je otišlo i u Eritreju 17,74%. Nasuprot tome,u 1936 je najjači uvoznik Argentina, na čijem je tržištu plasirano oko 26,5% celog izvoza. Zatim dolaze Engleska sa 22,2%, Alžir, Tunis i Maroko sa 16,4%, Egipat i Palestina sa 9,10%, Nemačka sa

.8,8%, Italija samo sa 4,97%, Francuska за 9,6%, Španija sa 8,59%, Urugvai sa 2,2% i sve ostale zemlje sa 2,9%.

Glavne' bilansne pozicije za po četiri. godine ovako izgledaju: :

· Račun izravnanja

Aktiva | 1933 1034 19855 . 1936.

u hiliadama dinara Гпуезнеце | 30% 80% (9257. 11544 Železnice | 4.005 6.859 6.939 7.425 Hartije od vrednosti 1.852 1750 | 15750 11.980 · Gotovina 1.498 880 1.602 __ 904 Dužnici 25.432 26.807 46.991 38.100 Zalihe 24.807 9.190 22.745 29.278 Materijal i Živ. nam. 8.214 10.086 9.900 :8.781 Inventar 1.239 1.287 1.510 1.500 Rimese ~ 122 65 1 180 »Durmitor a. 4.« 26.534” 26.516 27.069 28.636 Prenosne stavke — = 248 516 Gubitak 8.201 10.929 19.627" 15.040 Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezervni fond 4.269 " 4.269 4.269 · 4.269 Spec. rez. fond 8.613 8.613 8.613 4.505 Potporni fond 2.041 2.095 2.108 2217 Penzioni fond 3.458 3.626 3.807 3.807 Fond za osiguranje od požara i poplava 5.460 5.460 5.460 3.877 Poverioci 56.016 76.558 88.066 107.761 Akcepti kod Nar. banke 5.250 5.750 7.750 7.750 Prenosne stavke — — 1.571 Zbir bilansa 105.105 126.370 141.644 154.186 Račun gubitka i dobitka Rashodi Prenos gubitka 4.387 8.201 10.929 18.627 Opšti troškovi 4.586 4.497 4.491 4.866 Kamata i provizije 10185 568 2.199 1.866 Osigurania 917 713 759 796 Porezi 1.037 1.126 881 949 Amortizacija = 907 = = Kursna razlika — 100 481 Potpore i milostinia — 479 427 263 Gubitak | želez. Mlinište-Jajce 1.452 1.442 1.288 1.393 Prihodi Roba 6.091 7.105 7.778 8.650 Prenos gubitka 4.337 8.201 10.929 13.627 Gubitak tek. g. 3.864 2.798 2.698 1.413 Zbir prihoda 14.299 18.034 21.405 23.690

Zbir bilansa i prošle godine pokazuje porast i iznosi 154 miliona. Sopstvena sredstva, koja se sastoje iz glavnice i fondova, iznose 38,7 miliona. Prošle godine je smanjen specijalni rezervni fond za 4,1 miliona, a fond za osiguranje od požara i poplava za 1,6 miliona dinara. Obaveze su u porastu. Akcepti su ostali prošle godine nepromenieni, ali su Dpoverioci povećani sa 88 miliona u 1935 na 107,7 miliona u 1936. =

U aktivi imamo takođe nekoliko značainih promena: Pre svega pada u oči porast investicija i vrednosti železnica. Dok su ove dve pozicije u 1933 bile bilansirane sa 7 miliona, dotle su krajem prošle godine porasle na 19 miliona. Inače, ove dve pozicije sadrže ogromne tihe rezerve, jer investicije i železnice »Šipada« stvarno vrede oko 8300 miliona dinara. Područje Šipada obuhvata sedam згехоуа, železnička pruga je duga oko 350 km. Zatim dolaze strugare u Dobrljinu i Drvaru (Drvarska strugara je najveća u Evropi), velika stovarišta u Kninu i Šibeniku itd.

Prošle godine pokazuju veliku porast i hartije: od Vred,

nosti, koje su bilansirane sa 11,98 miliona prema 1,75 miliona ·

OR O