Народно благостање — додатак

ан

"krajem prethodne godine. Od Švajcarske grupe Simonius su

·-otkupliene akcije Fabrike celuloze. Velika je zasluga uprayv-

nog odbora i glavnog direktora »Šipada« da je ovaj otkup rešen još pre nastupa hose na tržištu celuloze. Na tai na„čin je »Fabrika celuloze mogla da započne rad pod dobrim auspicijama. Prošle godine su vršeni još pripremni radovi za obnovu pogona u »Celulozi«, čije poslovanie obećava da će biti neobično uspešno, blagodareći smišljenoi i dalekosežnoi organizaciji koju je izvršila uprava Šipada.

Porast zaliha robe i izvesno smanjenie dužnika su posledica već spomenutog opadanja prodaje. Prihod od prodate obe je ipak nešto porastao i iznosi 8,6 miliona prema 7,7 miliona u 1935. Na strani rashoda vidimo da su opšti troškovi porasli za 375 hiliada, ali je to više nego kompenzirano "smanjenjem izdataka na kamate i provizije i nestankom kursne razlike sa računa rashoda. Na taj način je i gubitak u 1936 znatno manji nego u prethodnoi godini. On iznosi 1,4 miliona prema 2,7 miliona u 1935. U stvari bilans se mogao zaključiti i bez gubitka, da nije bilo želez. pruge Mli:nište—Jajce, koja i nije vlasništvo »Šipada«, već neposredno vlasništvo države.

Na kraju moramo spomenuti da ie na poslednjoj glavnoi skupštini »Šipada« doneta odluka o fuziji sa društvima: Fabrika celuloze a. d. i »Durmitor« a. d. za eksploataciju i 'trgovinu drveta u Sarajevu (čije se šume nalaze u bazenu 'reke Tare, a strugara u Ustiprači). Ovo znači da se stvara jedan veliki državni industriiski kombinat, čija je osnovna „тома drvo. Stožer ovoga kombinata pretstavljaće »Šipad«, „а se glavnica sada povećava sa 20 na 65 miliona dinara. Fabrika celuloze je i do sada, otkako ји je preuzela država “u: svoje ruke, bila posredno sastavni deo »Šipada«. Sada je to i formalno. Preuzimanjem »Durmitora« obezbeđuje sebi »ŠSipad« nove velike mase drveta, a i fabrika celuloze pofrebne joj otpatke. To isto vredi i za velike komplekse šuma u ranijem -području »Krivaje«, koje »Šipad« postepeno ta'Rkođe preuzima u eksploataciju. Posle ove fuzije »Šipad« po:staje neosporno najvećim evropskim šumskim preduzećem.

U upravi za 19836 g. bila su gg.: Spasoje Piletić, pretsednik; Kosta Spasojević i inž. Milan Manoilović, potpretsed'nici; Nikola Stanarević, Asim Muharemagić, inž. Mihajlo 'Marković, Božidar Aničić, Petar Brajić i Ahmetbeg K. Kapetanović, članovi. Kao novi članovi uprave su izabrani Zg.g.: Roman Sarmatka, Stevan Rađenović i Petar Bilbija. U nadzornom odboru su se nalazila gg.: Kosta Gnjatić, Fetah Krupić i Vlado Ivica, a novoizabrani su gg.: Vasilije Rašić i Bećir 'Hadžić. Generalni direktor »Šipada« je g. d-r Milan Ulmanski.

ЉУБЉАНСКА КРЕДИТНА БАНКА, ЉУБЉАНА

Прочишћени биланс Љубљанске кредитне банке за 1934 годину већ је показивао да су се прилике код ње у

“знатној мери средиле и нормализовале. Санација је извр-

шена на следећи начин. Главница је снижена од 50 милиона на 20 милиона динара. Отписане су све резерве, а према улагачима и повериоцима Банка је поступила необично кулантно. Мако је према Уредби имала могућност да 40% свих својих обавеза претвори у нову приоритетну главниду и специјални резервни фонд, ипак се тим правом није жористила, већ се обратила једино већим улагачима, који су уписали добровољно нову приоритетну главницу од 10 милиона. Мали и средњи улагачи остали су у целости по-

· штеђени. Разуме се да овај кулантни поступак према ула-

тачима и повериоцима није остао без утицаја на враћање товерења.

У 1985, као првој пословној години иза успешно про: "ведене санације, постигнут је врло леп успех, како у поледу редукције „старог пословања“, тако и код изград-

115 ·

ње „новог посла". Сви стари улошци до 200 динара били су већ у 1985 ослобођени, а поред тога старим улагачима и повериоцима су исплаћене и све доспеле камате. Банчин рад у току 1936 био је такође врло интензиван, иако је наилазио на разне сметње. Тако су, на пример, санкције биле укинуте већ половином 1936, али се је промет с Италијом успоставио тек крајем те: године. Девалвација француског франка и неких других валута прекинула је за неко време девизни промет, а због штрајкова у текстилној, папирној и грађевинској индустрији дошло је и до привременог помањкања послова са тим струкама. На пословање с улошцима утицала је конкуренција државних новчаних завода, као и висока рента државних хартија од вредности. Упркос свему томе, Љубљанској кредитној банци пошло је за руком да у току 1936 повећа своје нове улоге за 25% и да знатно редуцира своје старо пословање. У две полугодишње квоте повериоцима на старом рачуну исплаћене су све доспеле камате, а потпуно су ослобођени и сви стари улози до 4000 динара. Укупна свота свих исплата од дана када је ЈЉубљанска кредитна банка добила заштиту т. ј. од 26 мај 19832 до краја 1936 године износи 123,78 милиона. А исплате извршене пре заштите износе око 200 милиона динара.

Потпуно задовољавајући успех пословања показује нам и доња таблица у којој смо упоредили главне билан-

сне позиције Љубљанске кредитне банке за четири послелње године.

Рачун изравнања

Актива 1933. 1934. 1935. 1986. Ново пословање у хиљадама динара Благајна и жиро 21.874 20.817 26.378 30.384 Валуте 285 798 310 503 Менице 3.632 10.750 21.840 25.073 Ломбард 175 1.594 1.527 1.206 Дужници а 12.945 11.381 13.277 21.955

Старо пословање Готовина 1.971 1.193 1.995 4.843 Хартије од вредности 14.034. 14.245 13.842 14.722 Менице 48.178 39.805 38.575 27.996 Ломбардни зајмови 4.302 9.695 635 225 Дужници банке 1.425 879 1.218 563 покривени залогом 98.168 90.297 77.063 66.694. покрив. бланко акц. 121.299 62.281 53.563 41.828 Конзорцијални послови 32.530 48.089 47.916 49.859 Непокретности 24.775 34.412 30.933 30.788 Инвентар 1.040 903 949 833 Курсна разлика папира 3.838 — тата = Остала актива —— —— 7.585 6.171 Пасива Ново! пословање Улози на књижице 8.288 14.724 16.656 22.861 Повериоци 30.628 30.116 46.676 56.260 Укупно ново пословање 38.911 44.840 63.332 79.121 Старо пословање Главница 50.000 20.000 20.000 20.000 ·Приоритетна главница пе | 10:000 | 10:000

Резерве 9.199 — 104 1.861