Народно благостање — додатак

ван на

свих улога је појачан, а стари рачуни се све више ликвидирају. То јој је омогућило да ! децембра 1936 године ослободи од ограничења све старе улоге до 5.000 динара. То ослобођење је обухватило око 29.000 односно три четвртине свих улагача са укупном сумом улога од око 29 милиона динара. Само врло незнатан број улагача је затражило исплату. Огромна већина оставила је и даље свој новац у Местној хранилници, чија сигурност није никада дошла у питање. У току 1937 прилике су се и даље нагло поправљале, тако да су 1 марта 1987 ослобођени односно пренети на нови рачун и сви стари улози до 10.000 динара, а од 15 јула 0. г. исплаћују се и сви улози који не прелазе 20.000 динара. Тиме су тако звани „мањи и средњи улози“ потпуно ликвидирани. Као што се види, акција за мобилизовање Хранилнице је потпуно успела.

Иначе, Местна хранилница љубљанска је већ отписала и све своје губитке, који су били настали услед оптиште привредне депресије. Прошле године су отписи сумњивих потраживања износили 2,6 милиона, од чега отпада на отпис земљорадничких дугова 1 милион и на текуће рачуне 1,6 милиона. Образован је и посебан фонд за отписе евентуалних будућих сумњивих потраживања од 3,77 милиона. Местна хранилница нема више готово никаквих сумњивих потраживања, које би морала отписивати, па је почетком јануара 0. г. одлучила да учини извесне олакшице и својим дужницима. Дебетна каматна стопа је снижена просечно за 1%. Њени хипотекарни дужници плаћаће убудуће 7% камате, уместо досадашњих 8%. Каматна стопа на чисте меничне кредите је спуштена са 9 на 8%, а на зајмове општинама са 8 на 7%, изузевши за:мове љубљанске општине, за које важи каматна стопа од 5:'2% према ранијих 6%. Ова одлука је такође један доказ о рашћишћавању ситуације. Смањење дебетне каматнс стопе имаће за последицу опадање прихода од камате за око 3 милиона динара. Међутим, то не значи да ће се смањити и чисти добитак, јер — као што је већ споменуто — Местна хранилница нема више потребе да врши знатније отписе сумњивих потраживања.

У наредној таблици доносимо главне билансне позиције Хранилнице за четири последње године. Односне цифре нам најбоље илуструју значење и финансијску снагу овог важног комуналног новчаног завода, као и осетно побољшање прилика које је наступило после наплате знатног дела старог потраживања од Љубљанске општине.

Рачун изравнања

Актива 1983 1934 1985 1986

- - У хиљадама динара Хипотекарни зајмови 37.083 32.302 28.059 21.779) Општински зајмови 120:590. 196:103. 128.321 75.885 Менице 5.601 3.300 3.180 3.248 Текући рачуни 229.226 198.918 187.650 167.688 Кредитно друштво | 6475 6.614 6.875 7.434 Новчани заводи 12.261 16.897 21.827 26.808 Хартије од вредности 30.241 32.228 30.958 31.741 Благајна 1.063 1.285 2.035 52.027 Непокретности 10.629 10.883 10.467 10.450

Прелазни рач. камата 3.178 5.880 7.465 4.188 Разна актива . 1.888 1.107 1.315 4.885

Пасива Улошци · 424.019. „407.497 „392.797 372.022 Ломбард 1.154 1.636 686 1.150 Реесконт 11.601 8.982. = | 8:782 8.732 Разни повериоци ' 762 1.452 1.669 1.925 Прелазни рачуни = 645 613 3.260 Пензиони фонд 1.100: 2:100 5:100 (5.855) Резервни фонд | 10707 | КА | 12525 17409 Добитак 402: 1.011 1.108 1.124 Збир биланса 451.515: 434.837. 428.161 — 405.617

" Пре свега пада у очи огромно повећање ликвидноисти завода: Готовина у благајни, која је крајем 1985 изно-

123

сила самбо 2'милиона, достиже у 1986 години 52 милиона динара. На повећану ликвидност указује и повећање потраживања код новчаних завода, са 21,8 милиона крајем 1985 на 26,8 милиона у 1936. Највећи део готовине добивен је од 30 милионског зајма Љубљанске општине, који је одобрила Државна хипотекарна банка у Београду. Општина је исплатила даљих 20 милиона свога дуга благодарећи већ споменутој емисији облигационог 6% зајма, који је уплаћен скоро. искључиво у старим уложним књижицама Местне хранилнице. У вези с тим у активи биланса видимо огромно смањење општинских зајмова, са 128,8 милиона у 1985 на 75,3 милиона динара у 1936. Од овог износа отпада још око 70 милиона на дуг Љубљанске општине, а 5,3 милиона на кредите са краћим роком који су одобрени неким другим мањим општинама у Дравској баHOBHHH. Прошле године је лепо напредовала и ликвидација осталих старих рачуна. Тако су, на пример, хипотекарни зајмови смањени за 6,3 милиона, на 21,77 милиона динара. Код дужника по текућим рачунима смањење износи равно 20 милиона динара. Крајем 1935 они су били исказани са 187,6 милиона, а у току 1936 Местна хранилница је поделила нових кредита по тек. рачунима за 36 милиона, а наплатила је 56 милиона динара. Стања осталих позиција у активи остала су готово непромењена у односу на претходну годину. Менице износе 3,2 милиона. У току 1936 есконтовано је нових меница за 34,85 милиона, а наплаћено је 34,79 милиона. То значи да су менице стварно краткорочне. Иначе, треба нагласити да су сви нови као и ослобођени стари улози пласирани потпуно ликвидно, тако да се могу странкама у сваком тренутку у целости да врате.

У пасиви постоје само две знатније промене код резервних фондова и улога. Пре свега видимо да су резервни фонлови Хранилнице повећани са 12,5 милиона у 1985 на 17,4 милиона динара крајем 1936. Укупне резерве, урачунавши и вишак добити и пензиони фонд, достижу 2% милиона динара, док су пре банкарске кризе у 1930 години износиле само 6,8 милиона. Улози су смањени за 19,7 милиона, са 392,7 милиона у 19835 на 372 милиона крајем 1936 године. То је искључиво у вези са већ споменутом емисијом 6% општинског облигационог зајма од 20 милиона, који је највећим делом уплаћен уложним књижи“ цама Местне хранилнице. Када ово узмемо у обзир, видимо да се стање осталих улога није углавном уопште променило. Међутим, треба узети у обзир да је акција за успостављање ликвидности код Љубљанске местне хранилнице извршена тек пред крај 1936 године, тако да су њене повољне последице могле потпуно доћи до изражаја тек У овој години, у којој је прилив нових улога заиста знатан. Према најновијим подацима, почетком јула ове године нови улози су износили 71 милион динара према 46 милиона крајем 1936. То значи да се у првој половини ове године стање нових улога повећало за око 25 милиона, док је повећање у целој 1936 износило само 18 милиона.

Вишак прихода над расходима у 1936 износи 7,91 милиона динара. Бруто приходи су износили 26,86 милиона (према 28,2 милиона у 1985). Од тога отпада на приходе од камате 25,3 милиона (према 27,6 милиона у 1955). Расходи износе 18,95 милиона (према 19,34 милиона у претходној години), и то пасивна камата 15,72 милиона (16,11), управни трошкови 2,54 милиона (2,62) и пореза 681 хиљада (700). Од вишка прихода над расходима употребљено је: за отпис дубиоза 2,65 милиона, за отпис намештаја и непокретности 362 хиљаде, за дотацију фонду за евентуална будућа сумњива потраживања 3,77 милиона, а остатак од 1,12 милиона као чиста добит дотиран је редовном резервном фонду. |

У упрви Местне хранилнице љубљанске су господа: Д-р Јосип. Камушић, претседник;. Антон Ројина, потпретседник; Антон Агнола, Антон Бабник, Јосип Баховец, Франц Борштнар,,Франц Черне, Антон Герзинић, Јанко Јован, д-р