Народно благостање — додатак

124

Томаж- Клинар, д-р Милан Корун, Иван Краљ, Франц Новак, Рајко Стојец, Албин Зајец и д-р Станислав Житко, чланови. Владин комесар је г. д-р Јосип Хубад, а комесар Министра трговине и индустрије г. д-р Иван Вртачник. JU CUD Хранилнице је г. д-р Фран Черне.

PRVO JUGOSLOVENSKO TRANSPORTNO A. Đ. SCHENKER & CO., BEOGRAD

Trgovci su nekada sami prevozili svoju robu. Docnije su ovaj zadatak preuzela naročita preduzeća — vozari. Danas su to u prvom redu Žžčleznice i parobrodarska društva. Prema tome, pošilialac odnosno primalac ne bi trebao danas ništa drugo da radi nego da donese robu pomenutim VOZAarima ili da ie od njih odnese na svoje stovarište. To izgleda vrlo. prosto i jednostavno. Međutim, odavna se ukazala potreba za posebnim otpremničkim odnosno špediterskim preduzećima, koja posreduju između vozara s jedne i pošiliaoca odnosno primaoca robe s druge strane. Naročito kod uvoza i izvoza usluge otpremničkih preduzeća postale sud neophodno potrebne. Bez naročitih preduzeća koja уоде гаčuna o otpremanju i саппјепји гође, о inkasu, o zakljiučeniu ugovora s vozarem i slično — spolina trgovinska razmena ne bi se mogla više zamisliti, pogotovo danas kad međunarodna trgovina na svakom koraku nailazi na prepreke.

_ (Офргетапје гође је розао koji danas iziskuje veliku stručnu spremu. Običan trgovac, pa ni veće izvozničko preduzeće nema mogućnosti da stalno prati promene željezničkih tarifa i uslove pod kojima razna transportna preduzeća vrše prevoz robe. To jsto se može reći i u pogledu raznih neobično komplikovanih carinskih, trošarinskih, sanitarnih i роlicijskih propisa koji važe za različite vrste robe, naročito pri prelazu državnih granica. Međutim, bez detalinog Dpoznavania ovih tarifa, uslova i propisa, koji se inače vrlo često i menjaju, nemoguća je tačna kalkulaciia podvoznih troškova i tačno predviđanje vremena kad će roba stići primaocu. Za razvitak spoline trgovine naročito su važna velika međunarodna otpremnička preduzeća, koja imaju razgrađenu mrežu filijala i poslovne prijatelje u raznim zemljama, ler će UVOZnici } izvoznici od njih moći da budu naibolie usluženi.

Prvo jugoslovensko transportno a. d. Schenker & Co., Beograd, ie naše najjače otpremničko preduzeće. Pored centrale u Beogradu, ono, ima i čitav miz filiiala, i (60: u Zagrebu, Mariboru, Jesenicama, Subotici, Novom Sadu, na Sušaku i u Solunu, dakle u mestima koja su naivažnijla, kako za našu izvoznu, tako i za uvoznu trgovinu. Društvo podržava, osim toga, uske poslovne veze s velikim broiem ugled-

nih otpremničkih preduzeća u inostranstvu, tako da je u

stanju da čini upravo neprocenjene usluge našoj trgovini. Zbog ogromnog opadanja uvoza i izvoza, u godinama opšte privredne depresije i bilansi ovog preduzeća zaključivani su sa gubitkom. Do kraja 1935 ukupni gubitak ie bio dostigao 1 milion 363 hiliade dinara, tako da se moralo pristupiti i smanjenju glavnice. Na glavnoj skupštini, koja ie održana 4 lula 1936 godine, odlučeno je u vezi s tim da se glavnica smanii та 90%, sa 1,5. miliona na 150 hiljada dinara. Istovremeno ie rešeno da se ona putem novih uplata ponovo povisi na ],5 miliona. Nove uplate u visini od 1 milion 350 hiliada izvršene su 3 oktobra 1986, prvenstveno od strane dosadašnjih akcionara.

Inače, uspeh poslovanja u 1936 ата bio je potpuno zadovoljavajući. Usled porasta izvoza koji je omogućen dobrom žetvom, kao i usled zadovoljavajućih cena porasla je i kupovna snaga našeg naroda, tako da se mogao pojačati i uvoz. To nile moglo ostati bez uticala na poslovanje otpremničke struke. Doduše, zbog sankciia javio se znatan manjak kod izvoza u italiju, ali ie povećan izvoz u ostale zemlje, naročito u Nemačku. Prvo jugoslovensko transportno a. а. Schenker & Co. uspelo ie da se u ovaj promet tako ukopča,

да је pri tome. imalo odlučuiuću ulogu. Poslovanje preduzećarazvilo se već u takvoj meri, da su se prošle godine morali uzimati znatni krediti. Da bi se ' pobolišao odnos izmedu: sopstvenih i tuđih sredstava, odlučeno је да se pristupi DOnovnom povišenju glavnice sa 1,5 na 3 miliona dinara. Ovde treba spomenuti da.ie u poslednje vreme izvršena i uspešna. reorganizacija preduzeća, a u martu 1996 društveno sedište ie preneto u Beograd. Otstranjene su i sve ostale smetnie koje su ranilih godina otežavale rad tako, da su vrlo Povolini 1Zgledi za dalji razvitak društva.

Bilansi za četiri poslednje godine Ovak0 izgledaju:

Račun izravnania

Aktiva 1933 1904 _ 1935 1086. | u hiliadama dinara Gotovina 663 398 583 589 Hart. od vrednosti — 7 1 1 Dužnici 14.830 10.004 19.033 22.315: Inventar 245 221 203 196 Prelazne pozicije 623 157 14 3 Gubitak — 565 1.363 Pasiva Glavnica 1.500 1.500 1.500 1.500 Rezervni fond 75 75 75 75Poverioci 14.782 9.777 18.859 21147 Prelazne pozicije — — 723 Čisti dobitak 16 — = 350 Zbir bilansa 16.373 11.352 21.157 289.052: Račun gubitka i dobitka i Rashodi Prenos gubitka 54 -— 565 18. Opšti troškovi 4.499 4.133 1.612 2.148. Plate i dr. lični rashodi — — 2.746 3.071 Porezi | — — 249 277 Kamata — — 601 522 Otpis inventara — — 42 44 Otpis nenapl. potraž. 311 288 68 6 Čisti dobitak 16 — — 360 Prihođi Prenos dobiti — 16 — Od špedicije 4.873 3.840 4.513 6.448 Gubitak — 565 1.363 = Zbir prihoda-rashoda 4.873 4.421 5.876 6.441

Zbir bilansa koji je u 1934 iznosio samo 11,35 miliona dostigao je visinu od 28 miliona dinara. To le u Vezi s DOrastom dužnika: u aktivi i odgovarajućim povećanjem poverilaca u pasivi. Drugih važnih promena u računu izravnanja 20tovo i nema. Inače, porast dužnika ukazuje na jače poslovanje. Otpremnička preduzeća obično kreditiraiu samo уохаrinu kojia se naplaćuje od primaoca robe prilikom predajedokumenata. S pojedinim većim preduzećima, kao i s poslovnim prijlateliima-špediterima obračunavanje se VIŠI perjiodično, naičešće mesečno ili tromesečno. To znači da su sva potraživanja sasvim kratkoročna i sigurna.

I kretanje prihoda od špedicile ukazuje na znatan DOrast poslovanja. Oni iznose 6,44 miliona prema 4,5 miliona u.: prethodnoj i 3,84 miliona dinara u 1934 godini. Kao što se vidi, prihodi od špedicije u 1936 su za oko 43% veći nego u prethodnoi godini. Razume se da je moralo doći do povećania i na strani rashoda. Porast ipak nije toliki. Izdaci na. ime. kamate u 1936 godini su čak i manji nego u 1935, iako su obeveze preduzeća porasle. U vezi s ovim promenama. ostvaren je i zadovoljavajući čisti dobitak. On iznosi 360 hiliada dinara, što čini 24% dosadanie društvene glavnice.

U upravi su gg.: d-r Danilo Dimović, pretsednik; d-r Velimir Baijkić, potpretsednik; Edo Marković, Damjan Branković, David Noškes, Robert Kronholc, Franc Lakner, Georg” Schenker-Angereš i C. H. Gaeng. Članovi nadzornog odbora.

su g.g.: Đoka Čurčin, d-r Emer Tartaglia i d-r Luio Noškes..

Мине.