Народно благостање — додатак

pu a alka.

Zbir bilansa ie porastao sa 52,6 miliona u 1933 na 60,4 miliona u 1936. Glavnica i sopstveni fondovi iznose 2,65. miTiona, a premiiska rezerva zaiedno s prenosima premije i re-zervisanim štetama 52,48 miliona. Ako se izuzmu evidencione pozicije, vidi se da sva ostala pasiva jedva prelazi tri miliona -dinara. To su uglavnom samo salda reosigurača, jer razni роverioci iznose samo 75 hiljada dinara.

Ovaj kapital ie plasiran na sledeći način: u blagajni bilo je krajem 1936 godine 272 hiljade; novčani ulozi kod banaka su iznosili 8,2 miliona (prema 5,9 miliona u prethodnoj i 9,79 miliona u 1934 god.); nepokretnosti su bilansirane već tri godine nepromenieno sa 20,58 miliona (prema 16,9 miliona u 1933); zaimovi — hipotekarni i na polise života — iznose 11,7 miliona (prema 10,5 miliona u 1935 i 7,6 miliona u 1932 -g.), a na hartije od vrednosti otpada 2,94 miliona; nedospele premijske vrednosti iznosile su 1,67 miliona, potraživanje filiјаја 3,88 miliona i dug: reosigurača 1,9 miliona. Premijska геerva zadržana od reosigurača bila je 4,9 miliona. Sva ostala aktiva ne prelazi 2,2 miliona, od čega otpada 1,68 miliona na razne dužnike i pola miliona na inventar. Kao što se vidi, raspoloživa sredstva su plasirana na način koji pruža optimalnu Đezbednost. Premiiske i druge rezerve u celosti su pokrivene. IJ vezi sa propisima o pokriću koje donosi nova Uredba o nadzoru nad osiguravajućim društvima neće se kod »Duna“a« u tom pogledu ništa morati da menia.

Prošlogodišnja čista dobit je preneta na novi račun.

U upravi »Dunava« su g.g,: d-r Fran Brnčić, pretsedik; Hans Kamilo Rabe, potpretsednik; d-r Ivo Benković, Julius Fait, d-r. Emil Popović-Pecija, Bruno Rabe, Ismetbeg 'Cavran Kapetanović, Josip Najman, Radoslav Ćorović, inž. Andra Ristić. U nadzornom odboru bila su 2. g.: d-r Miroslav 'RRubeli, Svetozar. Milinov i Vilibald Vagner. Direktor društva je g. Roko Maričić.

ЗАДРУЖНА ГОСПОДАРСКА БАНКА Д. Д, ЉУБЉАНА

Све до избијања банкарске кризе развитак Задружне тосподарске банке био је управо сјајан. Мако са малом тлавницом (12 милиона динара), ипак је успела да закључи десету годину свог постојања — 1930 — са обртним капиталом од скоро 550 милиона динара. Тај ванредни полет је последица нарочитих прилика. Наиме, Задружна "тосподарска. банка, која је иначе акционарска банка, имала је, поред тога што се њоме сјајно управљало, и то преимућство, што се је ослањала на претежни део словеначког задругарства које је организовано и учлањено у _„Задружној звези“. „Задружна звеза" ЈУ је основала. ХОона је и данас њен главни акционар. Задружна госпо-дарска банка је благајна, новчана централа односно кровна финансијска установа задруга учлањених у „Задружној звези“. Али она има и врло велики број пословних

пријатеља ван задругарских организација, у свим привред"ним редовима,

После навале улагача на шалтере банака у септем"бру 1981 и Задружна господарска банка је била приморана да се бори с огромним тешкоћама, сличним онима "E којима су се борили готово сви наши новчани заводи. Она им је ипак одолевала без икакве заштите скоро три тодине и исплатила је кроз то време својим улагачима и "повериоцима, урачунавши и камату, око 265 милиона динара. Међутим, треба констатовати да толики одлив туЂих средстава није био резултат неповерења према За-дружној господарској банци, већ је углавном последица тешких привредних прилика у које су биле запале и мале -задружне јединице —- пословни пријатељи Задружне го«подарске банке. После избијања банкарске кризе те за„друге су повукле своје вишкове који су им требали за

135

удовољење сопствених улагача. Велико поверење које је Задружна господарска банка уживала остало је неокрњено, а исплатама извршеним пре него што је затражила заштиту (10 априла 1934) она је пружила леп доказ о сво“ 0] мобилности и о високом ликвидитету њене активе.

Већ за 1934 годину Задружна господарска банка је дала биланс који показује пречишћено стање завода после извршене реконструкције. Иначе, санација јој је одобрена тек 15 августа 1935, а одлука регистарског суда O потврди извршене реконструкције достављена јој је крајем претпрошле године, односно тек 30 децембра 19835. То значи да је коначно уређење банчиног биланса могло да дође у већој мери до изражаја тек у њеном прошлогодишњем пословању, Као што ћемо видети мало доцније приликом детаљне анализе билансних података, постигнути напредак потпуно задовољава. Стање завода се нагло поправља, а постепено се повећавају и приходи. Збир биланса почео је прошле године опет расти, док се у току претходних пет година, после рекордне висине из 1930, стално смањивао.

Сама санација завода извршена је на следећи начин: 40% старих улога и потраживања поверилаца претворено је у специјални резервни фонд који је тиме достигао Бисину од 92,5 милиона; 90% старе главнице је отписано, а „Задружна звеза“ је преузела нове приоритетне акције у износу од 18,8 милиона. За покриће сумњивих потраживања употребљени су поред годишњег добитка, банчини резервни фондови од 6,22 милиона, као и књиговодствени добитак који је настао валоризацијом непокретности (око 5 милиона). Као што се види, санација је извршена готово искључиво жртвом акционара. Улагачи и остали повериоци трпе само извесан губитак на каматама, јер је каматна стопа на старе улоге смањена на 2%.

У наредној таблици доносимо банчине главне билансне позиције за последње четири године. У билансу за 1933 исказана су стања рачуна пре заштите, а биланс за 1934 показује пречишћено стање завода после извршене санације. Иначе, обим послова у 1934 и 1985 био је врло ограничен, јер се није тачно знало како ће меродавни решити питање заштите. Најзад, подаци за 1936 годину показују нам да је санација наишла на разумевање код банчиних улагача и поверилаца.

Рачун изравнања

"Актива 1933 1934 1985 1936 у хиљадама динара Готовина 3.397 9.683 7.309 8.089 Ефекти сопствени 16.530. 19.218. 21.420. 25.814 Ефекти пенз. фонда 292 239 239 239 Менице 77.226 62.460 60.538 26.348 Дужници 203.009 115.795 120.283 155.594

Дужници спец. рез. фонда ——— 92.508 92.508 92.508

Конзорцијални послови 53.783 16.832 4.639 4.727 Инвентар 69 69 пет динара Непокретности 4.814 9.637 9.444 9.251 Остала актива 1.885 — 50 4.076 Пасива Главница 12.000 1.200 1.200 1.200 Приоритетна главница = 18.800. 18.800 18.800 Резервни фонд 6.222 —— OE 93 Фонд курсне разлике — 1.000 3.808 4.721 Спец. резервни фонд = 92.508 92,508 92.508 Мензиони фонд 1.546 1.372 1.242 1.113 Улози на књижице 66.865 48.139. 46.647 – 46.492 Улози по тек. рач. 132:131 74919 77.052 72.786 Повериоци 100.202 80.124 63.824 68.671