Народно благостање — додатак

168

хиљада динара. Да је повериоцима исплаћена редовна камата, укупни губитак премашио би износ главнице. С'0о6зиром на побољшање тржишних прилика, као и. на недавно извршену реорганизацију предузећа, његови будући изгледи морају се ипак означити као веома повољни.

У управи су: Максо Антић, Оскар Барт, Артур Гвоздановић, Максо Хартогс, Отон Хајврих, д-р Сигфрид Кауфер, д-р Мирослав Плој, Ђуро Ружић и Дане Волф. Главни директор је г. Отон Хајнрих.

УМОНТАНИКА" Д. Д. У ЗАГРЕБУ

„Монтаника“ д. д. има два угљенокопа, и то рудник каменог угља на планини Мајевици код Симинхана у северо-источној Босни, и рудник светлог угља у Ђурђевику. Нарочита пажња посвећује се „Мајевици“, која даје готово најбољи угаљ у држави. Већ у пролеће 1929 овај је рудник везан жичаном железницом од 12 км. са железничком станицом Симинхан код Тузле, а у току 1934 угљенокоп је снабдевен и модерним постројењима за сепарацију, као и уређајем за испирање угља.

Као што је то био случај и са већином наших осталих угљенокопних предузећа, тако је последњих година и „Монтаника“ д. д. била приморана да се бори са огромним тешкоћама. Државне железнице, које су највећи конзумент угља у нашој држави, биле су знатно редуцирале своју тражњу, а и смањење цена дејствовало је управо катастрофално. С обзиром на то морала се смањити и продукција угља, јер је било немогуће да сви рудници нађу нове купце. Међутим, смањење продукције значи повишење продукционих трошкова по тони, јер се један део издатака није могао смањивати истим темпом. Због тога су и губици били неизбежни. Нека рударска предузећа била су приморана да сасвим обуставе свој погон. И. код „Монтанике“ продаја је била осетно смањена. Још у 1931 њени приходи од продаје угља износили су 12,76 милиона динара,. а у 1934 години само 4,16 милиона. Прилике се у последње време постепено поправљају, делом због форсирања продаје приватној индустрији. То треба да дође до изражаја у билансима за 1987 и наредне године. Прошлогодишње пословање „Монтанике“ завршено је са малим добитком, али треба имати у виду да је и амортизација инвестиција извршена само у сасвим ограниченом обиму.

Рачун изравнања

Актива , 1988. 1934. 1935. 1936. у хиљадама динара

Благајна 305 252 292 18 Хартије од вредности 7 9 46 44 Дужници 6.099 4.082 3.306 3.039 Рудна поља 1.250 1.250 1.250 1.250. Жичана жељезница, маши-

не, алати инвентар 8.629 10.825 11.393 12.420 Губитак 310 827 1.078 1.028

Пасива | Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Резервни фонд 41 41 41 41 Фонд амортизације 3.797 5.162 5.167 5.415 Повериоци 4.456 4.657 7.914 7.955 Банке 4.234 3.840 2.356 2.340 Акцепти 2.075 1.000 500 Преносни рачуни —— — 86 47 Збир биланса 16.601 16.705 17.365 17.799

i Рачун губитка и добитка Расходи

Пренос губитка · 312 310 827 1.077 Продукциони трошкови 2.180 2.644 8.646 9.486 Управни трошкови — — 2.520 1.739 Камати 1.217 — 817 619 Порези 421 656 512 566 Отписи 1.180 1.153 —— 248 Приходи |. Продаја угља 5.002 | 40571 12244 [2709 Губитак - - 310 827 1.078 1.028“

Збир прих. или расх. 5.912 4.984 18.322 13.736.

_ Збир биланса износи 17,8 милиона к не показује битнијих промена у односу на три претходне године, док: је према 1930, 1981 или 1932 повећан за преко 5 милиона, што је углавном у вези са променама код дужника и инвестиција. Дужници су до краја 1933 показивали сталну. тенденцију, јер су се и прилике око наплате лиферованог угља, иако још увек не задовољавају сасвим, ипак у извесној мери поправиле. Иначе, пораст рачуна инвестиција није још заустављен. Са 6,3 милиона у 1930 инвестиција је повећана на 124 милиона динара крајем 1986 године. Повећање у 1983 износило је 1,75 милиона, у 1934 години“

· 2,2 милиона, у 1985 око 570 хиљада, а у прошлој години“

преко 1 милион динара.

До конца 1934 амортизација је вршена врло уредно,. тако да је крајем те године висина амортизационог фонда била достигла скоро 50% билансне вредности инвестиција. У 1935 морало се сасвим одустати од амортизације, а за прошлу годину инвестиције су отписане само са 2%: Висина амортизационог фонда ипак задовољава, јер је готово половина инвестиција извршена у току последње четири године, а крајем 1936 амортизациони фонд покрива 43,6% билансиране вредности свих инвестиција.

Укупна сопствена средства, одбивши губитак, износе 6,43 милиона. Како су инвестиције исказане са 12,4 милиона, то значи да је око 6 милиона динара иквестиција извршено помоћу кредита. Иначе, укупна туђа средства: су билансирана са 10,3 милиона, од чега отпада 2,34 милиона на банкарске кредите и 7,96 милиона динара на остале повериоце. Каматна стопа није за Монтанику неповољна, пошто не прелази 6%.

Интересантан је и рачун губитка и добитка. Приходи од продаје угља у 1936 износе 12,7 милиона, што значи да су готово једнаки онима из 1931 године. Иначе, у односу на 1985 порасли су за 464 хиљаде динара. Према 1935 порасли су и продукциони трошкови за 840 хиљада, штоје последица повишења надница. Међутим, то је готово У целости компензирано смањењем управних трошкова 32 око 800 хиљада.

Управни трошкови у 1936 год. износили су само 1,74 милиона према 4,28 милиона динара у 1981. Види се даје последњих година спроведена најригорознија штедња. Али се опадање продаје и смањивање продајних цена није могло надокнадити, тако да су се све пословне године од 1932 до 1985 моралг закључити са губитком. Прошлогодишње пословање завршено је са чистим добитком од 500' хиљада динара. Тај износ је употребљен за смањење губитка из ранијих година. Иначе, остатак губитка износи још 1 милион 928 хиљада. Ако се повољни развој прилика који је запажен на тржишту угља настави и даље, онда“ би се и овај губитак могао доста брзо елиминисати.

У управи су ггт.: д-р Владимир Барон Турковић: (претседник), Мр. Ксенофонт Кљученко (потпретседник), Драг. Мишић, Антон пл. Галзиња, д-р Јурај Томљеновић.. Генерални директор је г. д-р Томислав Томљеновић.

пет

Пре Пије