Народно благостање — додатак

NUR A ZO A

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 46

Садржај:

„Југочешка", Југословенско-чешка текстилна „Укод“, творница укоченог дрва н фурвира, „Меонтаника> д. д. у Загребу

„ЈУГОЧЕШКА», ЈУГОСЛОВЕНСКО-ЧЕШКА ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА Д. JL, КРАЊ

„Југочешку“ морамо уврстити међу наша највећа и најмодерније изграђена текстилна предузећа. Основана је 1923 године у Крању. С подизањем потребних објеката почело се већ у јесен те године, а у току 1924 била су монтирана и прва машинска постројења, тако да је један део ткаонице био стављен у погон већ крајем те године. Почетком 1925 радило се са 250 разбоја. Међутим, изградња фабрике тиме није била још ни издалека завршена. У мају 1925 почео је рад у текстилној штампарији, а у 1926 години донета је одлука о подизању велике фабрике за производњу штирка (шкроба) У току следећих година предузеће се и даље проширивало и усавршавало, тако да данас располаже са преко 1000 модерних механичких разбоја. Фарбарница и текстилна штампарија су, такође, најмодерније уређене. То исто важи и у погледу осталих одељења за припремање и оплемењивање тканина. Погон фабрике врши се електричном струјом из сопствене велике калоричне централе, која претставља последњу реч тех-

жнике и спада међу највеће приватне индустријске центра-

ле у земљи. -

Благодарећи најмодернијим инсталацијама и првокласном стручном особљу, „Југочешка“ је успела да својим производима прибави одличан реноме. Неки њени спенијалитети, као „Дагмар-свила“, „Тибет-фланели" итд. су толико савршени, да надмашују сваку инострану конкуренцију. Мначе, предузеће израђује разноврсну штампану робу, фланеле, велуре, порхет, бојену робу, разне артикле из вештачке свиле итд. Као што се види, производња „Југочешке“ распростире се на велики сектор текстилне индустрије. Међутим, она настоји да у свакој грани постигне што веће савршенство. Због тога је њена производња скупа, па се може лако разумети да за време кризе није могла и у погледу цена да прими убитачну конкуренцију, која је била диктована смањењем куповне моћи широких народних слојева. Са побољшањем општих привредних прилика поправила се и ситуација „Југочешке" на тржишту, јер купци. не гледају више само на то, да роба буде што јевтинија, него хоће за свој новац добар квалитет, макар роба била и нешто скупља од оне чија је једина одлика да је јевтина.

Пре него што пређемо на детаљну анализу билансних података, треба да укажемо и на чињеницу, да је „Југочешка", у 1980 години купила Београдску текстилну индустрију а. д. у Београду, која је пре тога припадала југословенском Маутнеровом концерну. Иначе, и Београдска текстилна индустрија а. д. је снабдевена најмодернијим машинама и инсталацијама, тако да долази такође у ред наших водећих текстилних фабрика. Ово предузеће

БЕОГРАЛ, 13, НОВЕМБАР 1937.

ГОДИНА 1Х

индустрија д. д., Крањ

д. д. на Сушану

се распростире преко врло великог комплекса земљишта, а има предионицу памука са радионицама за мешање и сортирање сировина, затим белионицу, фарбарницу и штампарију, модерно уређену ткаоницу и чешљаоницу, комплетни уређај за ткање свиле итд. Овде се производе у првом реду артикли за потребе широких народних слојева, али исто тако и најфиније полусвилене тканине за женске хаљине. Београдска текстилна индустрија а д., има и санитетско одељење за производњу вате, хидрофилне газе и завода.

Главни билансни подаци „Југочешке“ — Југословенско-чешке текстилне индустрије д. д. у Крању — за неколико последњих година овако изгледају:

Рачун изравнања

Ажтива 1932. 1934. 1935. 1936. У хиљадама динара Инвестиције 29.666 26.552 26.322 95.400 Ефекти —— — —— 21.975 Благајна O M GO 2.923 Благајна и ефекти 22.902 22.136 22.444 —= Дужници 23.640 13.193 13 344 11.478 Роба 37.881 56.545 49.345 47.818 Губитак из 1983 г. — 1.915 1.815 1.815 Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Редовни рез. фонд 1.300 100 100 100 Остали рез. фондови 1.758 931 994 5.503 Повериоци 94.156 98.395 89.817 82.495 Преносне ставке 214 222 398 555 Добитак 108 794 1.461 1.627

117.530 119.742 | 112.770. | 110:210

Збир биланса, који је истоветан са обртним капиталом предузећа, износи 110 милиона динара према 112,7 милиона у претходној и. 119,7 милиона динара у 1934 години. Ма да је наша текстилна индустрија већ прилично развијена, ипак су код нас врло ретка текстилна предузећа која билансирају са износом већим од 100 милиона динара. Овде треба приметити да „Југочешка> не исказује у пасиви и фонд амортизације, као што је то код неких других предузећа уобичајено. Она врши амортизацију инве– стиција непосредно, смањивањем вредности односних инвестиција у активи. Када би и овде постојао фонд амортизације, збир биланса би се кретао око 150 милиона, То нам још једном потврђује да је „Југочешка“, заиста једна од највећих текстилних фабрика у целој нашој земљи. Она je у погледу производних средстава потпуно сатурирама, Једино што би код ње још могло доћи у обзир од

Збир биланса