Народно благостање — додатак

166

инвестиционих радова, то је подизање модерне предионице. Пследњих година, због кризе, на то се није могло:мислити. Иначе, „Југочешкој“ с обзиром на њено необично јако залеђе, не би било тешко да набави потребна финансијска средства.

Ако се најпре задржимо. код пасиве, видећемо да

сопствена средства предузећа износе нешто мање од 26 милиона динара, а туђа су исказана са 82,4 милиона динаpa (од чега отпада око 1 милион на потраживање лифераната и 81,4 милиона на банкарске кредите, углавном средњерочне и дугорочне). Као што се види, туђа средства су око три пута већа од сопствених. Због тога биланс пружа слику извесне затегнутости. Међутим, ако се узме у 06зир, да су сопствена средства потпуно довољна за покриће свих инвестиција и да је највећи део туђих средстава прибављен путем средњерочних, па чак и дугорочних кредита са каматном стопом која је за Југочешку врло повољна, биће јасно да је повољна и финансијска структура предузећа.

Приликом оснивања у 1923 години главница „Југочешке" износила је на 5 милиона, у 1925 на 10 милиона, У 1920 на 15 милиона динара, а у току 1930, у вези са куповином Београдске текстилне индустрије а. д., главница је повећана за даљих 5 милиона динара, на 20 милиона, колико износи и данас. До краја 1932 и резервни фондови предузећа били су порасли на нешто изнад 3 милиона, али су у 1988 години, због губитака, готово у целости отписани. У билансу за 1934 укупне резерве биле су исказане са цегло 330 хиљада динара. Шта више, застесј у проBH и због тога проузроковани губитак био је толики, да се није могао потпуно елиминисати отписом фондова. Због тога је остатак губитка из 1988 у износу од 1,3 милиона активиран, с тим да се отпише из добитка у повољнијим годинама. Срећом, прилике су се биле почеле поправљати већ у 1934 години, у којој је био постигнут чисти добитак од 794 хиљаде динара, што је пружало могућност да се активирани губитак одмах за преко половине отпише. Следеће две године, 1935 и 1936, завршене су такође са задовољавјаућим чистим добитком. Међутим, отпис активираног губитка није још и формално спроведен, јер је цео добитак из последње три године дотиран резервним фондовима предузећа, који су тиме достигли висину од 7,23 милиона, што значи да су за 6,9 милиона динара већи него крајем 1934 године.

Укупне инвестиције „Југочешке" крајем 1986 билансиране су са 25,4 милиона према 26,32 милиона у 1985. Како су на име амортизације отписана 2,82 милиона, види се да је и у току 1936. било нових инвестиција за око 1,4 милиона динара. Од поменутих 25,4 милиона отпада 600 хиљада на вредност земљишта, 13,13 милиона на вредност зграда у којима су смештене ткаоница и текстилна штампарија; зграда фабрике шкроба билансирана је са 800 хиљада, а зграде за радничке и чиновничке станове са 2,93 милиона; машине и уређај су исказане са 7,1 милиона, а намештај, превозна средства и опрема складишта у Београду и Новом Саду са 840 хиљада динара.

Ефекти, који се претежним делом састоје из акција Београдске текстилне индустрије а. д. билансирани су са 21,97 милиона и не показују од 1930 до данас никаквих билнијих промена. Дужници су пре кризе износили око 30 милиона динара. После 1931 они се стално смањују и крајем 1936 једва достижу износ од 11,5 милиона. Тежња управе да смањи дужнике крунисана је пуним успехом. Промена у начину продаје, обустава кредитирања на дуже рокове и форсирање каса-посла били су један од разлога снижења обима послова у годинама опште привредне кризе. Међутим, опадање пословног волумена је ипак престало, благодарећи одличном квалитету производа Југо-

чешке, а нови начин продаје је једна од најјачих гарантија за њезин здрави развитак. Залихе робе су врло велике. Крећу се око 50 милиона динара. Управа сасвим:правилно сматра, да је боље држати богато сортирана складишта (у Крању, Новом Саду, Београду), него продавати на кредит. Тиме се омогућује и трговцима са мањим обртним капиталом да буду увек добро сортирани, иако купују за готово.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1932. 1984. 1935. 1936. У хиљадама динара Режија 18.217 20.957 18.179 16.670 Курсна разлика 2.176 — 412 Дубиозе 952 231 — 586 Амортизација · i 4.074 3.926 2.384 2.325 Дотац. рез. фонду Ш —— —— 3.200 Пренос губитка из 1933 —— 1.315 1.315 1.315 Добитак тек. год; 108 794 1.461 1.697 Приходи Бруто добитак 25.530 24.618 22.436 24.408 Курсна разлика — 1.290 Пренос губитка — 1.315 1.315 1.315

Збир прих. изи расх. 25.530 27.223 28.751 25.723

Бруто добитак износи 242 милиона; једнак је оном из. 1984, али је за око 2 милиона већи од оног из 1985 године. Види се да су услови за прођу робе опет нешто повољнији, што је последица промене коњунктуре. Режијски трошкови у 1936 износе 16,67 милиона и мањи су за око 4,3 милиона него у 1984 години. То је врло повољно. Иначе, режијски трошкови у 1936 су готово једнаки онима из 1930. Међутим, у међувремену порасла је како производња и продаја, тако и бруто-добит. То значи да режијски трошкови показују изразиту тенденцију опадања и по јединици производње односно по метру израђене тканине. Чисти добитак у 1936 години износи 4,8 милиона. Од тога је унето у редовни резервни фонд 100 хиљада, а остатак од 4,7 милиона у остале фондове. После 1930 дивиденда није дељена.

У току прошле године „Југочешка“ је платила на име пореза, приреза, такса, бановинских дажбина и трошарине на електричну струју 11,9 милиона. Даљих 11,06 милиона исплаћено је на име радничких надница и 2,19 милиона на име чиновничких плата. Пензионом заводу је исплатила 437 хиљада а болесничкој благајни 884 хиљаде. Дакле, радништву, чиновништву и државним и самоуправним властима исплатила је огромни износ од 26,5 милиона динара. Томе треба додати и њене издатке за царину и подвоз на државним железницама, као и издатке за домаће сировине и домаћи погонски материјал (угаљ итд).

У управи су господа: Отон Детела (претседник). Емил Сторза (потпретседник), д-р Станоје Михајловић, д-р Хенрик Стеска, Драган Милићевић, Павле Тајмер и Максо Хоровиц (директор).

„УКОД", ТВОРНИЦА УКОЧЕНОГ ДРВА И ФУРНИРА JL. Д., НА СУШАКУ

Као што је познато, ми имамо доста развијену шумску индустрију, али се је ова првенствено специализирала у резању и пилењу грађе. Међутим, предузећа за детаљнију механичку обраду. и хемијску прераду дрва су доста ретка. Због тога и код нашег извоза шумских производа стално преовлађује непрерађена роба. Највише се извози тесана и резана грађа, док извоз готових. производа игра сасвим споредну улогу. Тако смо, на пример, у току првих 9 месеци ове године успели да извеземо ра-

ва a