Народно благостање — додатак

ROSO ez O coa

Додатак „парводном Блатостању“_

БРОЈ 49

Садржај:

Srpsko-češka fabrika šećera i rafinerija a. d.

„Црвенка фабрика mehepa a. /L, Црвенка

SRPSKO-ČEŠKA FABRIKA ŠEĆERA 1 КЕАЕМЕШЈА А. 0.

ĆUPRIJA \ Proizvodni kapacitet naših osam fabrika šećera (deveta — u Usori — je zatvorena) iznosi oko 15 hiliada vagona še-

ćera godišnje. Međutim, naša šećerna industrija nije još nikada mogla da tai kapacitet iskoristi u potpunosti. Kampanie su bile, naročito u toku poslednjih 7—8 godina, srazmeTno vrlo kratke. To je posledica činjenice, da se ni domaća potrošnia šećera ne nalazi na onoj visini na kojoj bi trebala da bude. Dok prosečna godišnia potrošnia šećera u Engleskoj, Danskoi i nekim drugim zemljama iznosi oko 50 kg po stanovniku, a prosečna evropska potrošnja dostiže 20 kg po stanovniku, dotle ie ona kod nas do nedavna iznosila samo 45 kg, a u poslednje vreme, uprkos izvesnom ројасапји kupovne snage stanovništva, ne prelazi 5,5 kg po stanovniku 20dišnje. Gore od nas stoje u tom pogledu od evropskih zemalia samo Albanija i Bugarska. Imali smo već više puta priliku da naglasimo da je glavni razlog za to relativno yisoka cena šećera, koja je uslovljena nesrazmerno velikom trošarinom.

Do 1929/30 potrošnja šećera kod nas је iznosila oko 8,7 Ке po stanovniku godišnje. Ali ie posle toga zbog krize i smanjenia kupovne snage stanovništva počela da opada. Pogrešnom fiskalnom politikom mi smo to smanjenje potrošnje još i ubrzali. Da bi se državni prihodi od trošarine na šećer održali na ravnoj visini, trošarinska stopa ie povišena najpre sa 5 na 6,37 dinara, a posle, u vezi sa daljim opadanjem роtrošnje na 8,05 dinara po kg šećera u kockama i 7,50 dinara po kg kristalnog šećera. Time je šećer kod nas postao luksuznim artiklom, koji je dostupan samo imućnilim društvenim redovima. Potpuno je razumljivo da su i fabrike šećera s obzirom na to bile prinuđene da pristupe smanjenju Dproizvodnie šećera i smanienju sađenia šećerne repe.

Zasejane površine i prinos šećerne repe u pojedinim godinama ovako izgledaju:

God. hektara hili. kvintala God... hektara „Hil.

- Kkvintala 1928 56.462 9.293 1933 - 30.450 5.095 1929 59.710 10.976 1934 27.936 4.801 1930 53.190 7.449 1935 99.946 4.839 1931 46.240 7.074. 1936 927.514 8.230 1932 43.570 7.335 1937 15.000 —

Dok je u godinama pre povećavanja trošarinske stope površina pod repom bila samo neznatno manja od 60.000 hektara, u 1983 je iznosila samo oko 30.000 hektara, a ove ZOdine kretala se oko 15.000 hektara. Dakle, postepeno je sma-

БЕОГРАЛ, 4, ДЕЦЕМБАР 1937.

ГОДИНА 1Х

Сиргца

njena na jednu četvrtinu. To pretstavlja ogroman gubitak za poljoprivredu, pogotovo ako se uzme u obzir da je šećerna repa sve do nedavna uživala glas najrentabilniie kulture.

U vezi sa opadanjem potrošnje šećera poslednjih godina je prošla kroz vrlo tešku krizu i naša šećerna industrija. Kratke šećerne kampanie 51 ха fabrike istovetne sa nerentabilnim kampaniama i nesrazmeTno velikim režijskim troškovima. Uprkos nairigoroznijoj štednji, fiksni troškovi se ne mogu smanjivati u istoi meTi u kojoj se smanjivala proizvodnja. i potrošnja šećera. Pored toga, sve su fabrike imale i znatne gubitke na kamati, jer su iz godine u godinu morale prenositi velike količine šećera, koje se nisu mogle plasirati, već su im ležale na skladištu kao mrtvi kapitali.

Kako izgleda, bilans ovogodišnje šećerne kampanie biće opet vrlo nepovoljan, kako za fabrike šećera, tako i Za DTOizvođače šećerne repe. Pre svega, Zbog nagomilanih velikih zaliha šećera, fabrike su bile primorane da znatno snize površine zasejane repom, po prilici za 90 do 40% prema prethodnoi godini. Zatim je bio vrlo slab i ovogodišnji prinos repe. Dok je u 1986 godini prosečni prinos repe bio Tekordan sa oko. 9280 kvintala po hektaru, dotle on OV godine, ukoliko smo mogli saznati, nije dostigao ni polovinu prošlogodišnieg. Inače, ovogodišnja repa је i po sadržaju šećera znatno slabija. U pojedinim krajevima ona ie sadržavala i manju količinu šećera nego što se po Uredbi o otkupnim cenama smatra kao minimum. To znači da je prosečna cena repe za fabrike, s obzirom na sadržaj šećera, skuplia nego ranijih godina. Pored toga su i režijski troškovi, po jedinici proizvodnje, opet povećani, delom zbog suviše kratke kampanje, a delom zbog povećanja nadnica i розкирђепја роmoćnog: materijala.

U vezi sa ovogodišnjom rđavom berbom šećerne repe u našoj štampi se nedavno bila pojavila i vest da ćemo iduće godine morati da uvezemo izVesne količine šećera iz 1nOstranstva. Smatramo da se ta potreba neće javiti. Teško ie verovati da će potrošnja šećera, UZ sadašnje cene i DOStOjeće trošarinsko opterećenje u 1937/38 godini znatno preći količinu od 8 hiljada vagona (u kalendarskoi 1936 potrošili smo samo oko 6950 vagona). Međutim, neprodate zalihe које su preostale iz 1936/37 godine zajedno sa ovogodišnjom Dproizvodnjiom dostići će cirka 9 hiljada vagona. To znači da ćemo u zemlji imati još uvek nešto više nego što је роtrebno. Problem naše šećerne idustrije niie u tome. Još uvek ie mnogo važnije pitanie, kako da se poveća potrošnja šećera u zemlji. To će teško ići bez pojevtinjenja cena. Fabrike šećera su u pogledu snižavanja proizvodnih troškova uglavnom došle do krainje granice. S obzirom na izvesno poboli-