Народно благостање — додатак

174

šanje rentabiliteta kod gajenja pšenice, kukuruza i raznih industrijskih biljaka, više se ne može misliti ni na smanjenje ofkupnih cena za šećernu repu. Ostaje samo jedna mogućnost, a to je osetnile snižavanje preterane državne trošarine na šećer. Blagodareći povećanju potrošnje, fiskalni interes sigurno ne bi bio oštećen, a znatno bi se pobolišao i položaj zemljoradnika-proizvođača šećerne repe.

Ovogodišnja kampanja u fabrikama šećera je pri kraiu. Međutim, još nisu poznati i ovogodišnji tačni podaci o proizvodnji šećera. Proizvodnja Fabrike u Ćupriji u toku prethodne četiri godine ovako se kretala (u kvintalima):

Trajanje Prerađena Izradđeno Godine kampanje repa šećera melase rezanaca 1933/34 18 dana 228.000 33.623 8.950 6.282 1984/35 9 дапа 117.000 13.700 4.700 3.500 1985/36 65 дапа 785.340 117.049 58.898 29.110 1986/37 41 dan 551.900 72.216 22.350 19.791

U toku 1933/34 i 1934/35 najglavnija briga fabrike je bila da što brže smanji ogromne stare zalihe. U to vreme je fabrika pomišliala i na potpunu obustavu rada. U 1935/36 Катрапја je trajala 65:dana (prema 87 dana u 1929/30). Мајzad, u prošloj poslovnoj godini fabrika je preradila za jednu trećinu manje repe nego u prethodnoi kampanji. Razume se да su se usled toga i troškovi proizvodnie po kg opet Dovećali, utoliko više što je i sadržaj šećera u repi, zbog: nepovoljnih atmosferskih prilika za vreme vegetacije, bio ma. nji nego u 1985/86 god. Prošlogodišnja prosečna dnevna prerada repe iznosila je 13.543 kvintala prema 19.930 kvintala u 1935/36. Inače prosečni prinos repe po hektaru u 1936/37 godini iznosio je 229 kvintala (prema 179,3 kvintala u 1935/96), а хазејапа površina je bila 2.361 hektara (prema 4.169 hektara u 1935/36). Repa je zemljoradnicima plaćana prosečno po 21,70 dinara od kvintala prema 924 dinara u prethodnoj 1935/36 godini.

Evo glavnih bilansnih pozicija Srpsko-česke fabrike šećera za nekoliko poslednjih godina. Napominjemo da se poslovna godina ovde završava 30 juna svake godine.

Račun izravnanja

1983/34 19834/85 1985/36 u hiljadama dinara Mašine, zgrade itd. 53.605 53.669 53.974 54.195

Aktiva 1986/87

Inventar 9.857 1.868 1.782 1.852 Roba 19.560 5.480 24.541 21.481 Materijal 3.395 5.286 4.784 3.281 Нагнје 04 vred. 529 258 17 2.000 Gotovina 99 30 88 110 Dužnici 15.825 13.360 15.820 15.578 Prelazne stavke —.-— 3.306 3.935 2.884 Prenos gubitka —.— (1.636) = _ Gubitak tek. god. (5.433) (12.505) —.— ——

Gub. posle otp. fonda 1.636 14.141 Пе 46

Рача ; Glavnica 45.000 45.000 30.000 30.000 Rezervni fond —.— —.— 859 . 859 Valorizacioni fond 8.768 8.768 8.768 8.768 Fond amortizacije 4.945 7.951 9.547 11.869 Еопа ха оћр. хет. диг. —— — — 1.251 –Роуепос! 37.579 36.274 53.812 47.811 Prelazne stavke 33 == = и Čista dobit —.— —.= 204 1.481 Zbir bilansa 96.506 97.294 104.441 100.782

Račun gubitka i dobitka

Rashodi | Proizvodnia 17.657 12.582 40.224 30.100 Kamata | 3.736 3.350 3.720 4.004 Porezi. 555 513 699 905 Amortizacija 154 2.307 2.295 2.815 Kurs. gubitak 861 369 95 208 Otpisi —=— . 2.975 Sal . 9 Fond za otp. zemlji. dug. —.— —— 1.951 —.Prenos gub. iz ran. god. —.— 1.686 —.— —.Čista dobit sa prenosom —.— —.— 204 1.481

Prihodi Prenos dobiti 57 —.— —.— 204 Otpis rez. fondova 3.740 —.— —.— —= Šećer i ostalo 17.502 8.532 49.019 38.810 Prerada zadr. repe —.— 1.082 —— ____ Od efekata 27 27 —.— —.Napl. otpis. potr. —.=— —.— —— 8

Gub. posle otp. rez. 1.636 14.141 =O EEE Zbir prihoda-rashoda 22.964 283.739 49.019 39.017

Zbir bilansa iznosi 100,8 miliona dinara i manji je za 3,66 miliona nego krajem prethodne godine. U pasivi vidimo da su »poverioci« smanjeni ravno za 6 miliona, na 47,8 miliona dinara. U bilansu se više ne javlja ni fond za otpis zemljoradničkih dugova, jer je odnosna suma u toku prošle godine u celosti upotrebljena za pomenuti otpis. Inače, ovai fond je obrazovan iz dobiti za 1985/36 godinu. Ukupno smanjenje kod pomenute dve pozicije iznosi 7,25 miliona. Toliko bi bilo i prošlogodišnje smanjenje zbira bilansa, da nije došlo do promena kod druge dve pozicije i to kod fonda amortizacije i kod čiste dobiti. Ova je iskazana sa 1,48 miliona prema 204 hiljade dinara u 1935/86, a fond amortizacije je povećan za 2,8 miliona, sa 9,55 miliona u 1935/36 na 11,8G miliona dinara krajem 1986/37 godine. -

U toku 1935/36 bila ie snižena i društvena glavnica sa 45 na 30 miliona dinara. Uprkos tome, zbir bilansa ie u toi godini pokazivao znatno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, što je bila posledica znatnog povećanja poverilaca, koje je sa svoje strane bilo uslovljeno ogromnim porastom zaliha robe.

Sopstvena sredstva, uračunavši fond amortizacije i DTIO-

·šlogodišnju čistu dobit, iznose 59,97 miliona, a tuđa su iska-

zana sa 47,8 miliona. Dakle, odnos ie povoljan. Inače, uprkos smanjenju glavnice za ]5 miliona dinara u 1935/36 godini, povoljan je još uvek i odnos između sopstvenih sredstava i investicija, jer za pokriće investicija nije upotirebljeno više od 3 miliona dinara tuđih sredstava.

Preko polovine ukupnog obrtnog kapitala uloženo је u investicije. Mašine i zgrade su bilansirane sa 54,2 miliona a inventar sa 1,85 miliona. Poslednjih godina promene kod ove dve pozicije nisu bile znatne. To je i razumilivo, jer je fabrika već odavna potpuno izgrađena. U toku nekoliko poslednjih godina nisu bile znatne ni promene kod dužnika. Oni iznose 15,5 miliona. Naiveće promene imamo uvek na računu robe. Sa 35 miliona dinara krajem 1997/28 zalihe robe su bile postepeno smanjene na 5,4 miliona u 1934/35, da bi u 1935/36 opet porasle na 94,5 miliona. Prošle godine Su, međutim, ponovno smanjene za 9,1 miliona, na 21,43. miliona dinara.

Svu težinu krize, koz koju je fabrika poslednjih godina morala da prođe, pokazuje nam i sledeće upoređenje prihoda od proizvodnje i konačnog rezultata poslovania (u milionima dinara):