Народно благостање — додатак

па не

God. 1981/32. 1982/83 1983/34 1934/85 1985/86 1936/37 ·Prihod 46,90 35,40 17,5 8,53 49,02 88,81 рођнак —= _—— | ——— —.— 0,20 1,27

“Gubitak 0,19 1,35 5,43 12,50 — —

Dok su prihodi od proizvodnje pre krize iznosili oko 70 miliona dinara godišnje, доЏе зи ош и 1934/85 једуа доstigli iznos od 8,5 miliona. Uporedo s tim se pogoršava i konačni rezultat poslovanjia. Čista dobit iznosila je još u 1928/99 godini 3,84 miliona prema 5,38 miliona u 1927/28 i 6,75 miliona u 1926/27. Od 1929/30 do 1934/35 poslovanje je stalno završavano s gubitkom, koji je pokriven upotrebom rezervnog fonda od 3,74 miliona i već spomenutim smanjenjem glavnice za 15 miliona dinara. U pretprošloi godini „ostvaren je, najzad, opet dobitak od 1,45 miliona, od čega ie bilo upotrebljeno 1,95 miliona za obrazovanje fonda za otpis zemljoradničkih dugova. Prošlogodišnja dobit je za 174 hiliade manja od one u 1935/36 godini i iznosi 1,27 miliona, a sa prenosom iz prethodne godine 1,48 miliona dinara. Posle čitavog niza godina opet se pristupilo isplati dividende. Čista dobit ie ovako podeliena: za 4% dividendu 1,2 miliona, rezervnom fondu 74 hiljade, tantijema 26 hiljada dinara, a ostatak od 180 hiljada prenet je na novi račun.

U upravnom odboru su gospoda: Leo Peterka (pret:sednik), Mihailo L. Đurić, Adolf Minh, d-r Antonin Šauer, Bogosav Kučera, d-r Emanuel Lesić, Franjia Navratil, Oto Mandelik, inž. Josif Bleha i d-r Jovan Brabec. U nadzornom odoru se nalaze gospoda: Vaclav Vitek, Bogosav Tomek, Ja'roslav Stradal i Bogosav Boukal.

„HPBEHKA” ĐABPMKA JHEBEPA A. JL, ЦРВЕНКА

Средином новембра одржана су прва два годишња збора наших фабрика шећера за 1936/37 год. тако да у "овом броју објављујемо и анализу биланса Српско-чешке фабрике шећера и рафинерије а. д., Ћуприја, која билансира 30 јуна сваке године. „Црвенка: закључује свој би-ланс на дан 30 априла. Имали смо већ прилике да напоменемо, да се „Црвенка“ истовремено бави двема најва"жнијим гранама пољопривредне индустрије: индустријом шећера и индустријом шшпиритуса. Те се две индустрије у знатној мери допуњују, па је врло рационално и њихово спајање у једном једином погону. Тежиште код „ЏШрвенке' пада ипак на шећерну индустрију. „Шрвенка" је, У ствари, наша готово највећа шећерана, и то како у погледу висине сопствених, тако и са обзиром на висину туђих средстава. Према статистици за 1985/36 она је долазила на прво место и по количини прерађене шећерне репе.

Прерађена репа Производња шећера у хиљ. квинтала у хиљ. КГ.

1935/36 1936/37 1935/36 1936/37

"Црвенка 1.119 1.034 16.148 12.774 Нови Врбас 935 1.061 12.651 12.918 "Чукарица 828 901 10.915 10.648 Петровград 791 1.146 11.516 15.569 Ћуприја 785 552 11.755 7.309 Врањин Врх 698 1.839 9.290 14.950 "Осијек 628 913 8.095 10.843 Стари Сивац 70 141 788 1.604

Укупно 5.847 7.087 81.158 86.625

Претпрошле године „Црвенка“ је у погледу производње била дошла на прво место, што јој је омогућило да изврши готово нормалну кампању. Она је те године

_ прерадила 1 милион 112 хиљада квинтала репе према | ми-

175

лион 490 хиљада квинтала у 1928/29, која се у нашој шећерној индустрији сматра као последња нормална година. Пре кризе испред „Црвенке" су биле само две наше фабрике: у Петровграду и Врбасу. У 1935/36 „Црвенка“ је прва, а у 1936/87 испред ње су биле опет фабрике у Петровграду а Врбасу, као и државна фабрика шећера у Врањин-Врху. Иначе, прошле године је род шећерне репе по количини био врло велики, благодарећи претежно кишовитом времену. Међутим, садржина шећера у репи била је знатно мања него ранијих година. Код „Црвенке' у 1936/37 проценат искоришћења репе износио је просечко 12,59%, тако да је просечна откупна цена репе била 20,38 динара по квинталу. Репа из овогодишње кампање је, према примљеним извештајима, по садржају шећера још сиромашнија, тако да ће се због њеног лошег квалитета и трошкови производње морати и даље осетно повећати, упркос најригорознијој штедњи.

Услед тога је сасвим оправдана бојазан да ће и послеовање наших шећерана у 1937/38 показати још једном негативан резултат. То значи да још не престаје ни криза наше шећерне индустрије, која траје већ 7—8 година. Од 1929/30 до данас о рентабилитету наших шећерана није се могло више ни говорити. Општа привредна криза, смањивање потрошње шећера, знатно повећање трошаринских стопа, гомилање залиха и јака конкуренција међу фабрикама, морала је код свих шећерана па и код „Црвенке" оставити дубоке трагове. Дејство ових необично тешких прилика показују нам и следећи подаци из биланса „Црвенке" фабрике шећера а. д.

Година Бруто приходи Чиста добит Губитак Амортизација у милионима динара 1929/30 46,58 6,20 — 7,48 1930/31 32,67 0,29 — 7,97 1981/32 30,91 2,96 — 8,05 1982/33 19,74 0,17 __-_ 0,49 1933/34 14,84 — 4,11 = 1934/35 10,94 —— 3,85 == 1985/36 22,84 0,22 — 4,71 1936/37 20,08 1,87 —— 4,70

Бруто приходи који су још у 1929/30 износили 46,58 милиона динара били су пали на 10,94 милиона у 1934/85 години. Слично се срозавала и чиста добит: са 6,2 милиона у 1929/30 на цигло 290 хиљада у следећој 1930/31 години. У 1981/82 години добит је била опет порасла на нешто испод 8 милиона, али је већ у 1932/33 опала на само 170 хиmana а у 1983/34 и 1934/35 уместо чисте добити јављају се огромни губици. Томе треба додати да је у 1982/33 и амортизација износила 490 хиљада према 7,5 до 8 милиона динара у ранијим годинама. У 1933/34 и 1934/35 управа предузећа је чак била сасвим одустала од амортизације, само да не би морала да закључује билансе са сувише великим губицима. У току последње две године прилике су се почеле нешто поправљати али ни издалека не у мери која би омогућила да се надокнаде ранији губици. Наиме, губици из 1923/34 и 1934/35 исказани су са око 8 милиона динара. Да је у свим годинама вршена нормална амортизација инвестиција, губици у току последњих 5 година попели би се на преко 30 милиона.

Да се овде не ради о одлично финансираном предузећу и да управа није настојала да спроведе најригорознију штедњу, сигурно је да би била доведена у питање ин сама егзистенција. Међутим, као што је већ споменуто, „Шрвенка" је наша готово највећа шећерана. Њена финансијска снага је огромна, пошто јој укупни обртни капитал