Народно благостање — додатак

савете, ovde je neobično važan i odnos izmedu sopstvenih i +uadih sredštava. Politika. Trgovačko-industrijske banke odaVfo :se kreće u pravcu sve jačeg šamofinansiranja. Kretanie bančinih sopstvenih i tuđih sredstava u toku nekoliko posled:ajh godina ovako izgleda (u milionima dinara): |

1981 1933 1935 1936 1937 *Sopstv. sredstva 18,22 21,41 25,32 19,27 21,88 Тида sredstva 27,79 19,74 11,90 19,28 32,43

Do kraja 1935 težište finansiranja prelazilo ie sve više sa tudih na sopsfvena sredstva. Dok је još kraiem 1981 na svakih 100 dinara sopstvenih dolazilo preko 150 dinara tuđih sredstava, dotle u 1935 tuđa sredstva ne dostižu ni DOjovinu iznosa sopstvenih. U 1936 ovaj se odnos opet počeo nešto pogoršavati, delom zbog ranije pomenutog сазепја пе"kih amortizacionih fondova, a delom zbog velikih investicija. “Međutim, treba naglasiti da Banka izbegava kratkoročna tuđa sredstva. Otuda su ovde akcepti i srednjeročni pasivni tekući :računi daleko značajniji od шота. Ма шосе пе оћрада iedna osmina ukupnih sredstava s kojima banka radi, što znači da je i njena likvidnost potpuno obezbeđena.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1934 1935 1936 1937 | с ћШадата Фпага Troškovi 1.059 851 1.463 1.867 Катаје i provizije 1.072 678 861 1.385 Gubitak kamenoloma 21 — = 15 Сиђнак Неп. гидшка _— _— — = 319 Gubitak nepokr. Zemun — — — 47 Amortizacija

Rod stragare 504 240 137 183

rezervne el. centr. 247 247 146 —

lign. rudnika — — — 85 Otpis nenapl. potraž. |__559 602 (fond) — 198 'Kursna razl. efekata — 605! (fond) — = :Osobenom rez. fondu — — — 1.500 Čista dobit 1.914 2.098 2.102 2.108

Podela dobiti: Rezervnom fondu 96 105 105 105 'Osobenom fondu 570 615 556 550 Penzionom fondu 19 21 21 21 Тап јета 230 357 420 429 Dividenda 1.000 1.000 1.000 1.000 Prilog — — — 10

Prihodi: Kamata i proviz. 2.308 619 994 1.471 “dd hart. od vrednosti = 1.390 — Od strugare Makiš 3.115 3.217 3.736 6.907 Od kamenoloma == 4, 56 = 'Razni prihodi 15 99 30 30 'Zbir prihoda-rashoda 5.464 5.829: 4.747 7.708

Zbir prihoda u 19937 dostigao je rekordnu visinu od 77 miliona i veći je za 3 miliona dinara nego u prethodnoi godini, iako je Elehktro-Makiš, zbog velikih novih investicija | obilnih dotacija fondovima, opet odustao od plaćanja dividende. Strugara Makiš dala je i u 1937 godini najveći deo prihoda (6,9 miliona prema 9,7 miliona u prethodnoi i 3,9 miliona u 1985 godini). Povećani su za oko 60% prihodi od kamata i provizija, što ie posledica jačeg kreditiranja afiliranih preduzeća. U vezi sa ranije spomenutim povećanjem bančinih obaveza porasli su takođe za 60%, odnosno za pola miliona, i rashodi kamata. Kamatna stopa. koju banka plaća iznosi “prosečno 5,75. Na kraju treba spomenuti da je i režija Dowećana za oko 400 hiljada, uglavnom zbog rezervisane a ne-

'ražrezane dfžavne poreze #Ž ranijih god

| "Превоз (оте у зак prihoda had rashodima iznOsi 4,46 miliona, i of je omogućio ne samo da še pokriju otpisi od 580 hiliada i amortizacija od 270 hiljada, već takođe da se isplati dividenda od 10% i da se pored redovnih dotaciia fondovima izvrši i vanredna dotacija ošobenom rčzervnom fondu u visini od 1,5 mil. dinara.

Čisti dobitak ie iskazan sa 2,1 miliona. Ako se tome doda već spomenuta dotacija osobenom rezervnom fondu od 1,5 miliona, zatim prihod od fondovnih hartija, dobitak na kursnoi razlici i dotacila fondu dubioze, videćemo da ukupni čisti dobitak posle izvršenih otpisa i amortiz. iznosi 3,8 mil., što preistavlja 38% ukamaćenije društvene glavnice, odnosno

-20%" ukamaćenje ukupnih sopstvenih sredstava. To je pot-

puho zadovoljavajući rezultat. Još potpuniju sliku o sjajnoi poziciji Trgovačko industrijske banke dobićemo Када ргоčitamo sledeću analizu bilansa Elektro-Makiš-a a. d.

U upravi banke su bila ge. o2.: Vaso T. Knežević (pretsednik), poč. Dragić R. Pavlović, poč. Gavrilo Ž. Radošević, Miloje 2. Radošević, Aleksandar R. Pavlović, Aleksandar T. Tadić (direktor). U nadzornom odboru nalazila su se gOSpoda: Kosta Mijatović (pretsednik), Andrija Tošić, Božidar Živković, Sveta J. Stanković i Milorad T. Tadić.

ELEKTRO-MAKIŠ A. D., BEOGRAD

Poslovni izveštaj Elektro-Makiša za prošlu godinu, pored iscrpnog objašnjenja i komentara završnih računa, donosi i jednu čitavu naučnu studiju o naivažnijim problemima naše električne industrije. Izvadićemo samo naiglavnije misli, pošto se s njima u potpunosti slažemo. Uprava se na prvom mestu osvrće na pitanje planske elektrifikacije zemlje i smatra da je još suviše rano da se o tome govori, zbog nerazvijenosti potreba za električnom energijom. Za sada treba favorizovati povećanje konzuma, makar se elektrifikacija i neplanski razvilala. Kada se potrošnja stvori, onda će se planska elektrifikacija sama sobom nametnuti. »Ne treba da pravimo automobilski put, kada se njime ni pešaci ne bi služili — veli uprava. U izveštaju se s pravom osuđuju i povremeni tendenciozni napisi o neopravdano visokim cenama struje, i konstatuje se, nasuprot tome, da naša zemlja, s obzirom na nisku potrošnju, stvarno spada među države sa naijevtinijom cenom električne energije, pošto je konzum najglavniji faktor pri određivanju visine cene.

U jednom poglavlju se pobija gledište onih koji plediraju za što intenzivnije iskorišćavanje vodenih padova u паšoj zemlji. Naime, preimućstvo hidro-centrala nad kaloričnim centralama postoji samo tamo, gde su ispunjeni izvesni preduslovi (oskudica u ugljevima, naročito slabijim; bogatstvo pogodnih vodenih padova; obilie jevtinih i dugoročnih kapitala; razvijenost potreba u električnoj energiji za industriiske, a specijalno elektrohemijske svrhe). Međutim, kod nas ti preduslovi nisu ispunjeni, pa se sa gledišta podizanja našeg narodnog blagostanja ima dati prednost kaloričnim centralama, kod kojih je glavni rashod gorivo, dok ie kod hidrocentrala glavni rashod služba kapitala. Razume se da treba izbegavati i podizanje malih kaloričnih centrala za lokalne potrebe, jer je fad većih centrala znatno rentabilniji.

Prošla godina pretstavlja za Elektro-Makiš jedan vrlo značajan datum. Kao što smo naglasili već u analizi bilansa Trgovačko-industrijske banke, ova je u toku 1937 otkupila »Jelicuć a. d. Pošto je pogon centrala »Jelice« u Jagodini, Čačku i Kragujevcu decentraliziran i, zbog slabijeg kapaciteta, neracionalan, celo područie >»Jeliće« vezuje se za veliku