Народно благостање — додатак

LIZ

Dodatak „Narodnom

BILANSA

Мабдеозбатјци“

ВЕОЈ 12

BEOGRAD, 19. MART 1938.

Sadržaj:

Beogradska zadruga a. d., Beograd Банка И. Кројпер д. д. Загреб

BEOGRADSKA ZADRUGA A. D., BEOGRAD

U 1937 završila je Beogradska zadruga 55-tu godinu svoga rada. Imali smo priliku, kod prošlogodišnjeg prikaza, da napomenemo da ovaj jubilei pretstavlja jedan markantan događaj ne samo za Zadrugu, nego i za celokupno bankarstvo naše prestonice i predratne Srbile, jer je u razvoju OVO uglednog novčanog zavoda u znatnoi meri oličena i istorija srpskog bankarstva, čijim se pionirom Zadruga može punim pravom nazvati. Ona je prošle godine imala i jedan drugi isto tako neobično značajan jubilej. Naime, Beogradska z&# druga je ne samo prethodnica našeg bankarstva i najveći srpski privatni novčani zavod, već je i najstarija srpska čisto domaća ustanova za osiguranje. Njeno odeljenje za Osiguranje, koje je osnovano 1897, dakle pre 40 godina, pretstavljalo je u privrednom životu tadanje Kraljevine Srbije jedan smeo i odlučan korak ka poslovima koje su do tada obavljale samo strane ustanove. |

Na srazmerno vrlo snažni predratni razvitak Zadruginog Odeljenja za osiguranje povolino su uticale uglavnom tri činienice. Pre svega, ono je naišlo na potpuno razumevanje od strane tadanie Kraljievske vlade, koja je donela odluku da se sa Beogradskom zadrugom sklopi ugovor O OSiguranju svih državnih zgrada od požara. Zatim ije bila važna i odluka Uprave fondova da se moraju osigurati kod domaćeg osiguravajućeg društva sve zgrade na koje bi ona dala hipotekarni zajam. Naizad, osnivanje domaćeg osiguravajućeg društva toplo je pozdravljeno i od strane stanovništva, Već i zbop toga što je dobijalo polise na svom maternjem jeziku, tako da više nije bio potreban tumač da bi se saznalo šta je u polisi napisano. Prirodno je da je svetski rat sa sobom doneo ogromni porast šteta. Međutim, blagodareći svojim iakim fondovima, Zadruga ih je ipak bez zastoja najkulantnile i u celosti likvidirala. Posle rata, prvo zbog nestabilnosti monete, a docnije zbog opšte privredne krize, Zadruga је bila prilično zanemarila svoj osiguravajući posao. Poslednjih godina, naročito u toku 1935, 1936 i 1937, ona se svom silom opet trudi da popravi tu omašku i da osiguravajuće poslove što bolje organizuje u svim krajevima naše zemlje. Uspeh nije izostao. Stok poslova je znatno povećan, naročito u životnoj grani. Na povećanje posla povolino je uticalo i poboljšanje opštih privrednih prilika, ali je ono u daleko većoj meri rezultat efikasnije spoline službe, koja se i dalie upotpunjuje i usavršava, fako da će Zadruga, sigurno, dosta brzo 1 5уоim Odeljenjem za osiguranje zauzeti daleko vidnije mesto u OVOJ privrednoj grani, nego što ga je zauzimala pre 4—5 godina ili pre krize.

Glavne podatke o poslovanju u grani životnih osiguranja pokazuje nam sledeća tablica:

Ове. glavnica Neto-premija Neto-štete Štete u'/o

God. (u milionima) (hilj. din.) (hili. din.) premija 1930 40,9 1.562 1.104 70,6 1931 58,8 2.340 1.038 44,3 1932 56,5 2.557 1.370 53,5

GODINA X1933 55,6 2.464 1.174 47,6 1934 56,7 2.571 1.199 46,0 _ 1935 63,6 2.997 1.315 43,8 1936 77,6' 3.493 1.269 36:38 1937 107,5 4.253 2.120 49,8

Prvo što pada u oči je činjenica da je osigurana glavnica u toku poslednje tri godine udvostručena. Inače, u toku 1937 povećana je za 38,5%0, odnosno za 30 miliona, na 107,5 mil. din. U toku prošle godine akvizicija novih poslova iznosila je stvarno 44,3 mil. (prema 22,6 mil. u 1936), ali je s druge strane otpalo 14,5 mil. (prema 8,6 mil. u 1936) zbog isplata doživelih i umrlih osiguranika, kao i zbog otkupa i storna. U odnosu na prethodnu godinu porasle su 1 neto-premije za око 22% (prema 1995 za 65,4%)). Procentualni odnos između neto-šteta ı neto-premija se nešto pogoršao, ali |e ioš uvek znatno povoljniji nego u 1932 ili 1930 godini. Razume se da je uporedo sa porastom posla išao i porast troškova, naročito onih za organizacionu i akvizicionu službu. Međutim, ukupni troškovi ipak ne prelaze tehnički dozvoljeno koštanje posla, što znači da je uprava i prošle godine bila veoma obazriva u pogledu izdataka.

Premije i štete u otseku elementarnih. osiguranja ovako su se kretale (u hiljadama dinara):

Godina Bruto- Neto- Neto- Neto-štete

premiie premije štete u %/ ргега. 1930 4.908 4.069 1.228 44,2 1931 4,508 1.942 1.352 51,8 1932 3.847 1.484 1.246 58,6 1933 3.698 1.344 421 21,9 1934 3.317 1.151 273 23,8 1935 3.379 1.300 352 27,1 1936 4.194 1.616 556 34,4 1937 4.870 1.685 643 38,2

Prihodi od ukupnih premija povećani su prema 1936 za oko 16%, odnosno za 676 hiljada dinara. Prošlogodišnje povećanje kod neto-premija nije tako izrazito, jer je reosiguraču ustupljen nešto veći deo preuzetog rizika. Inače, prema 1934 porasle su za oko 50% kako bruto- tako i neto-premije. Doduše, i u elementarnim osiguranjima primećeno је роуеćanje šteta, ali je procentualni odnos između šteta ı premija ipak zadovoljavajući.

Prošlogodišnja čista dobit odeljenja za osiguranje iznosi 1,5 miliona prema 1,35 miliona u prethodnoi i 1,09 miliona dinara u 1985 godini. Rezervna premija života, po odbitku reosiguračevoge udela koji se, inače, nalazi u depou Zadruge, dostigla je visinu od 16,43 miliona (prema 15,24 miliona u prethodnoi i 12,34 miliona u 1934 godini). Vrednost plasmana rezervne premije iznosi 21,88 miliona, od čega otpada 12,55 miliona na vrednost nepokretnosti, 1,7 miliona na državne hartije od vrednosti, 4,98 miliona na zaimove po polisama i 2,84 miliona na gotovinu kod bankarskog odeljenja Zadruge.

Što se tiče bankarskog posla, treba napomenuti da je

(Beogradska Zadruga za vreme bankarske krize, kao depo-