Народно благостање — додатак
26
У
zitna ustanova, morala imati iskustvo slično onome koje su imale i ostale velike banke. Doduše, njen likviditet nikada Bije bio doveden u pitanje, tako da je Zadruga uvek najurednije odgovarala svim svojim obavezama. kako prema ulagačima, tako i prema ostalim poveriocima. Međutim, prirodno je da su zbog opšte privredne depresije izvesna DOtraživanja morala postati nenaplativa, a zbog poznatog sloma na našem efektnom tržištu u 1931 i 1932 godini bilo ie i gubitaka na kursnoi razlici. Ali su i te teškoće blagovremeno savladane. Blagodareći srećnoj okolnosti što ie Beogradska zadruga raspolagala znatnim rezervama, ona je već za 1934 godinu mogla da da potpuno zdrav i realan bilans. Time ie bio ispunjen i prvi uslov za normalan rad u budućnosti.
Početkom:19935 u Zadruzi su izvršene i važne lične Dromene. Uprava koja je tom prilikom izabrana i koja se još i danas nalazi na čelu Zadruge unela je u zavod ı više Živosti i poslovne inicilative, što је takođe neophodan uslov za гаzvijanje jače aktivnosti. Poslovna struktura Beogradske zadruge nosila ie na sebi pečat mentaliteta 5уог osnivača, pretsednika i dugogodišnjeg diktatora pokojnog Luke Сеlovića, koji se od odlučnog i pred rizicima neustrašiVOg !геоуca polako bio pretvorio u opreznog, da ne kažemo bojažljiVOZ i nepoverljivog rentijera. Danas se u poslovaniu Zadruge jasno ogleda karakter »poslovne« banke. Nekada pretežno eskonina banka, čije je glavno vrelo prihoda bila renta hartija od vrednosti ı nepokreinih imanja, pretvara se, naTOočito u toku poslednje tri godine, u ijedan živ, svež i elastičan organizam, sa ambicijom da u privrednom životu naše zemlje zauzme onu ulogu koja mu kao najstarijem i najvećem Drivatnom srpskom novčanom zavodu po pravu pripada. Inače, treba podvući da Zadruga i dalje, iako se nalazi u jednom periodu žive poslovne ekspanzije, svakom poslu pristupa sa krainjom opreznošću. Ovde moramo napomenuti da je Uprava Zadruge definitivno usvojila ideju da se napusti i dugogodišnia rezidenca u Savamali. Čim se reši problem nove regulacije kraja kod »Kolarca« i Kneževog spomenika, Zadruga će pristupiti zidanju reprezentativne palate na njenom imanju, koje se tu nalazi. Tu, u centru varoši, doći će i posloуапје zadruge do još većeg izražaja.
· Račun izravnanja za oba odelienja, bankarsko i osiguravajuće, ovako izgleda:
Aktiva 1934 1935 . . 1936 1937 u hiljadama dinara Blagajna | 4.057 5.335 9.491 10.062 Menice 49.779 49.564 32.628 35.000 Zaimovi (plate, polise lombard) - 9.447- 11.909 14.218 13.172 текџиа 1 рпуг. гас. 33.608 32.507 54.158 77.134 Državni bonovi 2.198 2.774 134 Hartije od vrednosti 16.829 24.155 28.897 31.831 Vrednost fondova 22.411 26.383 25.898 27.797 Vrednost penz. fonda — 3.060 4.839 6.275 6.678 Nepokretnosti 18.895 18.599 17.284 7.811 'Nameštaj 140 656 1.443 1.716 Mašinerije 1.092 397 32 === Prenosne kamate 1.092 510 570 = _ Разуа Glavnica 40.000 40.000 40.000 40.000 Stalni rez. fond 8.021 8.565 9.200 10.300 Spec. rez. fond Oosig. 1.032 1.032 1.032 1.082 Fond otseka života 752 752 759 752 Еопа nesrećn.::slučajeva 150 150 150 150 Fond za otpise — 500 800 · 1.300 Eond za kursne razlike · 751 9.205 12.367 16.418 Rez. premija života 12.342 18.630 15.241 16.487 · Prenosna prem. požara ~ 5.181 5.361 5.400 5.400
Giavnica i fondovi . 68.228 79.194 84.941 91.788
Rezervisane štete 945 782 756 _ 479 Penzioni fond činovn. 7.874 8.571 9.089 9.679 Ulozi na knijižice 20.101 19.283 23.350 38.777 Ulozi po tek. rač. 3.506 11.747 21.567 25.397 Poverioci 39.737 25.913 15.634 13.591 ·Reeskont 20.402 27.391 30.205 35.453 · Prenosna kamata 673 483 446 210 Razna pasiva 41 7 81 13 Tantijema — 659 801 971 Dividenda — 3.885 4.000 4.000 Prenos dobiti na sled. g. —— . 269, 148 419 Ostave, gar., kauciie 320.999 381.856 494.062 497.526 Zbir bilansa 484.437 559.485 685.082 718.228 Obrtni kapital 161.508 177.699 191.020 290.709
Krajem 1937 zbir bilansa iznosi 718 miliona prema 685 mil. u prethodnoj i 484 mil. din. u 1934. Ako oduzmemo ostave, garancije, kaucije i slične prolazne pozicije, na koje otpada 497,5. miliona, vidi se da ukupna sredstva kojima Zadruga raspolaže dostižu u 1937 godini visinu od 2920,7 miliona. Pre bankarske krize, u 1930 i 1931 godini, iznosila su okruglo 200 miliona, posle čega su bila pala do kraja 1934 na 161,5 miliona. Kao što se vidi, današnii obrtni kapital Zadruge je za oko 10%o veći od stanja pre bankarske krize. Oko 41,69%0 obrtnog kapitala otpada na zlavnicu, bančine Топдоуе 1 Топdove osiguranja. Glavnica ie 40 miliona, a ukupni fondovi ne računajući penzioni fond — iznose 51,79 miliona prema 44.94 miliona u 1936 i 28,93 miliona dinara krajem 1934 godine. Kao što se vidi, fondovi su u toku poslednje tri godine povećani za oko 88%, ı prošle godine su bili za 4,14 miliona veći od njihovog rekordnog stania u 19830 godini. To znači da su i u tom pogledu već potpuno likvidirane sve posledice kreditne krize. Inače, akcionari su ostali bez dividende samo u 1933 i 1934 godini. Za 1935 isplaćena je dividenda od 8,34%/o, a za poslednie dve godine po 10%.
Od ukupnog iznosa fondova od 51,79 miliona otpada oko 4G0/o na fondove osiguranja, i-to 21,8 miliona (prema 90.64 mil. u 1936 i 18,9 mil. ud 1935) na rezervnu premiju života i prenosnu premiju požara i 1,93 miliona na specijalne fondove osiguranja. Zadruga ima tri sopstvena rezervna fonda, koji krajem 1937 iznose ukupno 99,02 miliona prema 22,97 miliona u prethodnoj, 8,77 miliona u 1934 i 26,95 miliona krajem 1930 godine. Najveće promene pokazivao je Zadrugin »fond kursne razlike«, koji je u 1930 bio bilansiran sa, 17,35 miliona, posle čega se do kraja 1932 zbog gubitaka na kursnoj razlici potpuno istopio, da bi posle preokreta na efektnom tržištu do kraja 1937 opet porastao na 16,43 miliona dinara.
Меди bančine fondove, razume se, nije uvršten Penzioni fond činovnika Beogradske zadruge. Krajem 1937 on je iskazan sa 9,67 miliona prema 9,09 miliona u 1936. Imovina penzionog fonda sastoji se iz gotovine, hartija od vrednosti i nepokretnog imanja, donosi dobar prihod, i u mogućnosti ie da potpuno odgovara svome zadatku. Od ostalih tuđih sredstava treba spomenuti uloge, poverioce i reeskont. Ovde je panika ulagača iz septembra 1931 savladana odmah u početku — isplatom svake zatražene sume. U 1932 ulozi su ostali stacionarni na 29,5 miliona, u 1938 su porasli za 8,7 miliona, ali su u 1934 opet pali za 8,5 miliona. Medutim, to nije više bila posledica nepoverenja prema novčanim zavodima ili samoj Zadruzi, već rezultat smanjenja kamatne stope na uloge, zbog čega su ulagači, želeći veće prinose, tražili rentabilniji plasman za зуој поуас. U toku poslednje tri godine priliv uloga bio је stalan, tako да su oni krajem 19837 bili gotovo tri puta veći nego U 1934. Prošlogodišnje. povećanje iznosi 19,2 miliona; Inače, i prometi uloga po knjižicama bio, je vrlo živ. Posle 1993: godine i reeskont se postepeno povećaVa, (sa 19,67 mil. u :1933 na 35,45 mil. ·u 1937). Nasuprot tome. po-