Народно благостање — додатак

Додатан „Народном Благостању“.

БРОЈ 33

Садржај:

БЕОГРАЛ, 13. АВГУСТ 1938.

ГОДИВА Х

Šumsko industrijsko preduzeće »Šipad« a. d., Sarajevo „Mocrep” rBopHHma лака и боја д. д. — Загреб

ŠUMSKO INDUSTRIJSKO PREDUZEĆE »ŠIPAD« A. D. SARAJEVO

U istoriji naše šumske privrede prošla godina biće zabeležena kao neobično značaina, ne samo zbog vrlo povolinih prilika na tržištu, nego možda ioš više zbog toga, što smo u toi godini stvorili jedan vanredno moćni državni kombinat, čija ie osnovna sirovina drvo. Naime, kao što je našim čitaocima već poznato, u decembru 1937 izvršena je fuzija Šumsko-industrijskog preduzeća Dobrljin-Drvar a. d. (»Šipad«), Sarajevo, sa Fabrikom celuloze a. d. u Drvaru i »Durmiforom« a. d. za eksploataciju i trgovinu drveta u Sarajevu. »Šipad« je u toku prošle godine otkupio i svu imovinu »Krivaje«, pa je u novembru otpočeo s radom i na njenim strugarama u Zavidovićima. Inače, Fabrika celuloze ie otkupljena od jedne Švajcarske grupe uz vrlo povoline uslove u toku 1936 godine, ioš pre nastupa hose na tržištu celuloze. Ona je već otada posredno sastavni deo »Šipada«. Sada je to i formalno. Obnavljanjem eksploatacile u području bivše »Krivaje« i preuzimanjem »LDurmitora« (čije se šume nalaze u bazenu reke Tare, a strugara u Ustiprači) »Šipad« je sebi obezbedio nove velike mase drveta, a fabrika celuloze potrebne joj otpatke. Već je i stari »Šipad« bio naše najveće drvarsko preduzeće i jedno od najvećih preduzeća ove vrste u Evropi, a novi ujedinieni »Šipad« je neosporno najveće evropsko šumsko preduzeće. Današnje područje »Šipada« obuhvata celu zapadnu i severoistočnu Bosnu, kao i šume u severnoj Crnoj Gori. I u našoi spolinoj trgovini njegova je uloga ogromna, jer on sam učestvuje sa skoro jednom četvrtinom u našem celokupnom izvozu mekog rezanog drveta.

U toku prošle godine došlo je i do unutrašnje reorganizacije preduzeća putem novog statuta, a rešeni su i neki drugi veliki problemi koji su se nametnuli za vreme teške krize od 1931 do 1936 godine. Iz naših ranijih analiza bilansa čitaocima je poznato da je »Šipad« poslednjih godina bio došao u dosta (iežak finansijski ројодај. S jedne slrane, dugotrajna i oštra kriza na svetskim tržištima drveta, a s druge strane, socijalni i nacionalni motivi, koji su ga primoravali na rad i onda kada su druga preduzeća mirovala, imali su za posledicu da je »Šipad« sve teže podnosio te teTete i sve teže dolazio do kredita.

Kao državno preduzeće „»Šipad« je bio primoran da obavlja izvesne dužnosti i poslove, koje druga privatna preduzeća ne bi morala vršiti bez posebne nagrade. Tako se, na primer, u 1930/31 god. bila javila potreba čišćenja šuma. »ŠiБабе је tada izradom sušika spasao desetine hiliada hektara državnih šuma, ali je preduzeće na sušikama izgubilo 925 do 30 miliona dinara. Od 1925 do 1936 preduzeće je, zatim, izdalo za razna blagodejanja i druge poslove koji nemaju nikakve neposredne veze sa poslovanjem daljih 18 miliona. Ono je imalo svake godine čist gubitak od preko 1 milion dinara i u Vezi s održavanjem javnog saobraćaja na nerentabilnoj železničkoj pruzi Mlinište— Jajce, koja i nije vlasništvo »Šipada«, već neposredno vlasništvo države. Najzad, za vreme

krize bile su i šumske takse previsoke. U vremenu konjunkture, dok su prodajne cene građe iznosile franko strugara 600 do 700 dinara, preduzeće je plaćalo šumsku taksu od oko 35 dinara po 1 mš na panju. Kada su za vreme depresije prodajne cene bile pale na 250 dinara, šumska taksa je povišena na 50 odnosno 63 dinara. Od 1 ianuara 1935 šumska taksa је bila opet snižena na 22 dinara, ali je do tada i dug preduzeća državi, na račun šumske takse, bio porastao na oko 40 miliona dinara.

I pored neobično povoline konjunkture u toku prošle godine, ove ogromne terete preduzeće ne bi moglo sopstvyenom snagom za kratko vreme da skine. Međutim, pod niihovim pritiskom bili bi znatno umanjeni i izgledi za prosperitet novog šumsko-industriiskog kombinata, koji je stvoren već pomenutom fuzijom. Zbog toga je krajem prošle godine pripremljena i finansijska sanacija preduzeća. U tom cilju ie Ministarski savet doneo dve Uredbe. Prvom Uredbom »Šipadu« je priznato njegovo potraživanje od 19,56 miliona dinara na ime naknade za održavanie javnog saobraćaja na pruzi Mlinište—Jajce do kraja 1935. Odnosna naknada za 1936, 1937 i sledeće godine isplaćivaće se preduzeću svake godine posle stručnog pregleda i odobrenja računa koji se odnose na eksploataciju te pruge. Druga Uredba predviđa povišenie »Šipadove« glavnice sa 20 na 50 miliona, izdavanjem 30.000 akcija od 1.000 dinara po komadu. Sve ove akcije preuzima država, a njihova isplata izvršiće se obračunski smanjenjem Šipadova starog duga za šumsku taksu.

U toku prošle godine uspešno je dovršena i obnova tehničkih postrojenja u Drvaru, a Dobrljinska pilana, koja je trebala za uvek da obustavi rad zbog pomanikania čamove sirovine, preudešena je za preradu hrastove oblovine i u 1937 је radila kapacitetom jedne od najvećih hrastovih pilana u Jugoslaviji i na celom kontinentu. U području bivšeg »Durmitora« završena je dugotrajna parnica sa plemenom Kapetanija-Polja, tako da je i tu počeo normalan rad. Kao što ije već spomenuto, isto tako se otpočelo i s radom pilane u Zavidovićima. Pošto u bivšem području »Krivaje« пета više mekog drva u tolikoj meri da bi se zaposlila čitava strugara, problem oživljavanja šumske privrede u ovom kraju pokušava se rešiti prelaskom od čamovine na bukovinu. U vezi s tim »Šipad« je rešio da podigne potrebna postrojenja i Za impregnaciju bukovog drveta za železničke pragove. Do sada su kod nas pravljeni pragovi samo iz hrastovine. Preradom bukovine putem impregnacije modernim sredstvima postići će se po jednom pragu ušteda od oko 40 dinara. Time će i država svake godine uštedeti 50 do 60 miliona, jer prosečna potrošnja železničkih pragova u našoj državi iznosi godišnje oko 1 i po milion komada. |

Postavilo se i pitanje šta treba raditi s bukovinom, koja se u Šipadovim strugarama ne može preraditi ni rezaniem ni ljuštenjem u građu. Postojanie fabrike celuloze u Drvaru omogućuje da se iskoriste i ti otpaci, kao i ostalo netehničko drvo. »Šipad« se sada bavi mišliu da iz toga izrađuje t. zV. fogo-celulozu (iz koje se na primer u Nemačkoj izrađuju naj-