Народно благостање — додатак

120

savršeniji štofovi). Sigurno da će >»Šipad« jednog dana prjstupiti i proizvodnji veštačke svile i velikog broja drugih fabrikata ili polufabrikata, za koje kao sirovina služi celuloza odnosno drvo.

Kao što se vidi, stvorena je u svakom pogledu solidna podloga za dalji rad. I prošlogodišnji bilans novog ujedinjenog »Šipada« zaključen je sa dobitkom od skoro 3 miliona dinara. To je, posle 1931, prvi bilans zaključen s dobitkom. Stari »Šipad« preradio je u prošloj godini na svojim struga-

rama u Drvaru, Dobrljinu i Zavidovićima 295.000 mš oblovine.

četinjastog i lisnatog drveta, iz čega je dobilo 123.000m? rezane građe. »Durmitor« je na strugari u Ustiprači preradio 39.000 mš oblovine četinjastog drveta u 23.000 mš гехапе građe. Produkcija celuloznog drveta u šumama Šipadovog područja iznosila je 100.000 prostornih metara. U šumama su, osim toga, izrađene i manje količine sporednih produkata. Evo najglavnijih podataka o ukupnoj proizvodnji rezane građe u toku poslednje četiri godine:

Godina Prerađena oblovina Dobijena građa 1934 347.500 mš 196.500 mš 1935 310.150 m3 160.250 mš 1936 303.670 mš 147.000 mš 1957 264.000 mš 146.000 газ

Rezana građa dobijena u prošloj godini gotovo je jednaka kao i ona izrađena u toku 1936, iako je količina prerađene oblovine za oko 13%o0 manja. Znači da je iskorišćenje bolje.

»Šipad« smatra rad na svetskim tržištima svojim glavnim zadatkom. Zbog toga i prodaja u zemlji igra daleko slabiju ulogu. U toku poslednje četiri godine on je plasirao u zemlji i u inostranstvu sledeće količine građe (u kubnim

metrima):

Jelova građa 1934 1935 1936 1937

U inostranstvu 177.067 154.620 103.676 152.000

U zemlji 32.012 32.024 37.754 14.000 Svega 209.079 186.644 141.430 166.000

Bukova grada ;

U inostranstvu 8.935 14.139 6.142 9.000

U zemlji 829 272 647 220 Svega 9.064 14.411 6.789 9.290

Hrastova građa

U inostranstvu = — 679 2.700

U zemlji = — 81 1.170. Svega – — 758 3.870

Izvoz kako jelove, tako i bukove građe bio je u prošloj godini za skoro 50% veći nego u 1936, dok je prodaja u zemlji prilično nazadovala. Inače, kod hrastove građe povećanje je bilo znatno ne samo kod izvoza, nego i kod prodaje u zemlji. Sa hrastovom građom »Šipad« do pretiprošle godine uglavnom nije radio. Pored količina navedenih u gornjoj tablici »Šipad« je u toku 1937 prodao i oko 21.000 mž građe malih producenata. Kako male strugare nisu u stanju da izlaze na daleka (engleska i južnoamerička) tržišta, »Šipad« je preuzeo na sebe ulogu sakupljanja njihove produkcije. Za vreme sankcija »Šipad« je od malih strugara prodao u Južnoj Americi oko 22.000 m» građe. U toku 1937 prodao je opet

oko 21.000 mš, i sada nastoji da ovo sakupljanje intenzivira,

i da time omogući stalno zaposlenje manjim industrijama. Tu akciju treba pozdraviti.

Od celokupnog izvoza »Šipada« sve do kraja 1935 išlo je oko 60%o u Italiju: U 1935 je otišlo u Eritreju 17,749/o. Nasuprot tome, u 1996 je na talijanskom tržištu plasirano samo 4,97%, dok su najjači uvoznici bili Argentina sa 26,59 celog Šipadovog izvoza, zatim Engleska sa 22,9%0, Alžir, Tunis i Maroko sa 16,4/0, Egipat i Palestina sa 9.10, Nemačka sa 8,85 itd. Za prošlu godinu upoređenje izvoza prema zemljama nije objavljeno. Međutim, taliiansko tržište, mada je prim:lo znatno veće količine nego u 1936, prošle godine nije ni izbliza postiglo svoj raniji značaj. Sa glavnog Šipadovog

stovarišta u Šibeniku upućeno je i u toku 1937 najviše građe za Argentinu (oko 162 mil. kvintala). Tek na drugom mestu stajala je Italija (sa oko 160 mil. kvintala), a zatim dolaze Engleska (137 mil. kv.), Alžir, Tunis i Maroko (101 mil. kv.), Francuska (16 mil. kv.), Grčka (15 mil. kv.); Nemačka (13 mil. kv.) itd.

U sledećoj tablici donosimo glavne bilansne podatke ujedinjenih preduzeća, kao i bilans novog »Sipada« posle izvršene fuzije: ,

Stari Stari „Fabrika Durmi- Novi рад Šipad «celuloze tor a.d. Šipad

Aktiva 1936 1937 1937 1937 1937 . u hiljadama dinara

Investicije 11.544 12.914 6.574 1.878 21.366 Železnice 7.495 7.758 — 2.200 9.958 Hart. od vred. 11.980 12.896 92 8 1.853 Gotovina 1.204 1.921 18 215 2.118 Dužnici 38.100 58.626 4.953 3.038 56.794 Zalihe · 29278. 97.371 7.768 4.324 39.463 Stabla — — — 7.016 7.016 Mater. 1 пат. 8.781 10.738 1.980 688 13.401 Inventar 1.500 997 — 202 1.199 Еш тезе 180 = | __ ___ »Durmitor« 28.636. 29.598 — — <= Nekr. Krivaje -— 6.698 — — 6.698 Pren. stavke 516 144 — — 144 Kaucije — — — 666 666 Gubitak 15.040 — — — Zbir aktive 154.186 169.666 21.385 20.295 160.606

Pasiva Glavnica 20.000 20.000 (12.000) (3.000) 20.000 Rezervni fond 4.269 3.356 = — 3.356 Spec. rez. fond 4.505 — — — Potporni fond 2200 278 — — 278 Penzioni fond 3.807 = — — Fond osig. 3.877 — — — Poverioci 107.761 136.304 827 471 125.566 Akcepti 7.750 7.750 — — 7.750 Kaucije = — — 666 666 Dobitak — 1.968 49 — 2.990 Zbir pasive 154.186 169.656 876 1.137 160.606

Zbir bilansa »Staroge« Šipada krajem 1937, pre izvršene fuzije, iznosio je 169,6 miliona, za oko 15,5 miliona više nego u prethodnoj godini. U pasivi vidimo da su poverioci, koji su u 1937 iskazani sa 136,3 miliona, u stvari povećani za čitavih 98,54. miliona dinara. Zatim se ove godine umesto gubitka, javlja dobitak od skoro 2 miliona. Međutim, fondovi preduzeća su u odnosu na prethodnu godinu smanjeni za 15,04 miliona. Time je iz bilansa eliminisan gubitak iz 1996 i ranijih godina. »Šipad« je na taj način pristupio fuziji sa potpuna prečišćčenom pasivom od koje je otpadalo na glavnicu, fondove i čisti dobitak 25,6 miliona i na ukupna tuđa sredstva 169,65 miliona dinara. :

U odnosu na prethodnu godinu bilo je i u aktivi nekoliko interesantnih promena. Pre svega, investicije su pokazivale porast od 1,37 miliona, na 19,9 mil. din. Za 20,5 miliona, na 58,6 mil. din., povećani su i dužnici (što je posledica znatno pojačane prodaje). Zalihe su nešto smanjene (za 1,9 mil., na 27,37 mil. din.). Međutim, stovarište materijala i životnih namirnica pokazuje povećanje od skoro 2 mil., na 10,73 mil. dinara. Isto je tako povećano stanie efekata (za 900 hili. din.) i gotovine (za 700 hilj.), a javila se je i iedna potpuno nova pozicija, »nekretnine Krivaje«, koje su bilansirane sa 6,7 mil. Ukupne investicije Šipada, zajedno sa železnicom i oltkupljenom imovinom Krivaje, pre fuzije sa Durmitorom a. d. i Fabrikom celuloze, bile su bilansirane sa ciglo 27,4 miliona, a one stvarno vrede bar deset puta više. Investicije »Fabrike celuloze« iskazane su sa 6,57 mil., a one »Durmitora« sa 4,08

miliona.