Народно благостање — додатак

122

бесцарински увоз боја и лакова. С друге стране је домаћа индустрија лака и боја приморана да плаћа управо хорендну царину од 7 дин. по кг на увоз сировина које не коштају више од 2,20 дин. по кг. То значи да је царина 320%/ већа од коштања саме увезене сировине, Док је другде увоз сировина врло често сасвим ослобођен од плаћања царине, ми смо увели готово прохибитивне увозне царине на потребне сировине, а увоз готових фабриката путем разних повластица ослобађамо од царине.

Производни капацитет домаће индустрије лака и боја је већ толики, да нам је увоз сасвим непотребан. С друге стране, у погледу квалитета Мостерови производи су у стању да задовоље и захтеве најпретенциознијих потрошача. „Мостер“ производи све врсте лакова, емајла, фирниса, уљаних и сувих боја, као и сав остали фарбарски материјал. Нарочито су цењени разни Мостерови специјалитети као, на пример, „Фактор“ — фирниси и боје отпорне против невремена и алкалија (погодне за железнице, мостове и слично), „Мурофикс“ — трајне, непроменљиве и необично отпорне боје за фасаде и унутрашње зидове, „Икарол" — аероплански лакови за лаке метале, „Авионин' — ацетил-целулозни и нитро-целулозни лакови за аеропланско платно, „Грутолин“ — туткало, затим подводне и надводне боје за паробродарство итд.

Поред фабрика у Загребу, Мостер има филијале у Београду, Сплиту и на Сушаку, и продавнице у Скопљу и Нишу. Филијале раде добро, а продавнице у Нишу и Скопљу, које су отворене у току прошле године, постепено се такође афирмирају у рејонима који су им додељени. Укупни промет фабрике у 1937 био је за око 1270 већи него у претходној години. Иначе, опадање продаје због кризе било је заустављено већ у првој половини 1934 године.

Биланси за четири последње године овако изгледају:

Актива 1954 1935 1936 1937 У хиљадама динара Земљиште 311 all 31 496 Зграде 4.764 4.764 4.924 7.579 Машине, постројења 3.420 3.420 3.752 4.008 Индустр. пруга 139 139 139 139 Аутомобили -— — 160 204 Инвентар 338 338 378 440 Инвестиције укупно 8.972 8.972... 9.659 12.859 Благајна 428 281 86 632 Ефекти 138 138 155 173 Дужници 4.704 6.037 5.927 6.455 Залих 5.138 3.944 5.623 4.845 Пасива Главница 4.500 4.500 4.500 4.509 Резервни фонд 86 86 86 86 Фонд за курс. разл. — — — 18 Фонд амортиз. 7.159 7.409 7.646 8.012 Повериоци 3.326 3.278 5:328 9.049 Акцепти 4.045 3.565 3.080 2.600 Прелазни 37 118 112 64 Добит са прен. 926 417 705 635 Збир биланса 19.381 19.373, 21459. [24.965 Расходи Управни трошкови 993 1.837 1.579 1.429 Плате 1.855 1.647 1.787 1.980 Камата 865 802 447 665 Порез 497 878 987 902 Отпис дубиоза 155 65 100 71 Амортизација 402 | | „250 236 366 Фонду курс. разл. — Сани АЦЕ 18 Добит ран. Г. 170 226 417 Добит тек. Г. 56 191 288 635 Приходи Пренос добити 170 226 417 Купони ефеката 16 1 1 10

Курсне разлике = и 17 18

Од робе 4.308 5.158 5.896 6.038 Збир прихода 4,494 5.396 5.842 6.065

Збир биланса, који је од 1932 до 1935 исказиван гдтово непромењено са 19,3 милиона, показивао је у 1936 пораст преко 2 милиона, а у прошлој години је повећан за даља 3,5 мил. дин. То је углавном последица проширења фабрике, које је извршено у току 1936 и 1937. Билансна вредност инвестиција повећана је у том раздобљу за 3,9 мил. са 8,97 мил. у 1935 на 12,86 мил. дин. крајем 1937. Нарочито велико повећање показује позиција зграда, које су крајем 1937 исказане са 7,57 мил. према 4,76 мил. У 19835. Промене код благајне, ефеката, дужника и залиха не показују ничег ненормалног. Залихе износе 4,84 милиона, 3 дужници 6,45 милиона. Портфељ хартија од вредности, искључиво државних, које предузећу служе за кауционе сврхе, исказан је са 173 хиљ. дин.

У пасиви видимо да су за финансирање инвестиција извршених у току последње две године употребљени у првом реду добивени кредити. Додуше, акцепти показују непромењену тенденцију смањивања, И прошле године су пали за око пола милиона дин., на 2,6 мил. Међутим, „повериоци" су порасли са 3,28 мил. дин. крајем 1935 на 9,05 мил. у 1937. Последњих година амортизација је била необично скромна. У 1937 износила је само 366 хиљ. према 236 хиљ. у претходној и 250 хиљ. у 1985 год. Фонд амортизације ипак покрива укупне инвестиције са преко 629/o, јер је пре 1934 амортизација вршена много интензивније. Иако су у току 1936 и 1937 извршене знатне инвестиције, без повишења главнице, ипак сопствена средства још увек покривају целокупну имовину намењену трајној употреби. То је необично повољно,

Интересантан је и рачун губитка и добитка. Брутоприход од робе у 1987 износи 6,04 мил. за око 12% више него у претходној, односно за 1790 више него у 1985 или за 409, више него у 1984 години. То стално побољшање није изазвано једино повољнијим развитком општих привредних прилика, него је, можда у још већој мери, последица одличног квалитета Мостерових производа, које потрошачка публика све више тражи. Сасвим је природно да је последњих година и већина расхода показивала течденцију пораста. Управни трошкови били су прошле године ипак за око 10, мањи него у 1936. То је доказ да се у предузећу примењује најригорознија штедња, где је то иоле могуће. Издаци за камату су доста умерени. Изгледа да каматна стопа коју предузеће плаћа никако не прелази 69“. Међутим, издаци за порезе, иако су у 1937 нешто мањи него у 1936, ипак су још увек сразмерно врло велики. Често су били по неколико пута већи од чистог добитка.

У свом последњем извештају акционарима управа „Мостер д. д.“, жалећи се на сувише велике пореске терете, вели између осталога: „Ово неједнако оптерећење индустрија које су дионичка друштва и оних које су инокоске фирметако је велико и од толиког значаја, да индустријска предузећа која нису обавезна на јавно полагање рачуна, такорећи не плаћају никакав порез у упоређењу према индустријама које су дионичка друштва". То је збиља врло често потпуна истина. Додуше, иинокосне фирме често тврде да плаћају више пореза него акционарска друштва. Међутим закон предвиђа разрезивање пореза на основу трговачких књига и за инокосне фирме које то траже. Издаци за вођење књига су такође сразмерно незнатни. Ипак, готово и нема инокосне фирме, којој би се порез разрезивао на основу књига. Значи да им је садашњи систем опорезивања збиља милији и сношљивији.

Прошлогодишња добит „Мостера д. д“, од 685 хиљ. овако је подељена: 450 хиљ. за дивиденду, 71 хиљ. за тантијему, 32 хиљ. у резервном фонду, док се 82 хиљ. преносе на нови рачун. |

У управи су; гл: д-р Пливерић, д-р Блис, д-р Радован Мравоноц, Гвоздановић, дор Стј. Посиловић, инж. Федор Штајнер и Александар Божичковић.