Народно благостање — додатак

Aktiva »novog« Šipada ne pretstavlja prosti zbir aktive »starog« Šipada, »Fabrike celuloze« i »IDurmitora a. d:& jer 'su u vezi sa izvršenom fuzijom neke pozicije iz Šipadove акžive morale da iščeznu. Tako je, naprimer, u bilansu »starog« Šipada njegovo potraživanje od »Durmitora a. d.« bilo iskazano sa 99,6 miliona. Umesto tog potraživanja, u bilansu »novog« Šipada uneta je aktiva i pasiva bivšeg »Durmitora«. Ta operacija imala je za posledicu pojavu jednog knjigovodstvenog gubitka od oko 10 miliona. Stvarnog gubitka ipak nema, jer aktiva bivšeg »Durmitora« vredi takođe znatno više nego što je bilansirana. S druge strane je preuzimanje »Fabrike celuloze« imalo za posledicu i pojavu znatnog knjigovodstvenog dobitka, kojim se u celosti eliminiše i knjigovodstveni gubitak izazvan preuzimanjem »Durmitora«. Naime, preuzeta imovina bivše »Fabrike celuloze a. d.« iznosila je, prema njenom bilansu, 20 miliona dinara. Nasuprot tome vidimo da је usled poništaja akcija »Fabrike celuloze« (12 miliona) i »Durmitora« (3 miliona), stanje hartija od vrednosti u bilansu »Šipada« smanjeno za svega 11 miliona dinara. U vezi s izvršenom fuzijom u bilansu »Šipada« smanjeno je i stanje »poverilaca« u pasivi sa 136,93 na 195,5 miliona dinara. To znači da odnos »Fabrike celuloze« i »Durmitora« prema »Šipadu« nije bio prost odnos dužnika prema poveriocu, nego ie i »Šipad« njima dugovao, pošto je delom prodavao i njihove proizvode.

Evo, najzad, i računa gubitka i dobitka »Šipada« za poslednje četiri godine.

Rashodi 1934 1935 1936 1937 Novi Šipad u hiljadama dinara Prenos gubitka 8.201 10.929 13.627 Opšti troškovi 4.497 4.491 4.866 3.509 Kamata i provizije 568 2.199 1.866 2.266 Osiguranja 713 759 796 818 Porezi 1.126 851 949 1.134 Amortizacija 907 — — 597 Kursna razlika 100 481 — Potpore i milostinia 479 497 263 218 Pruga Mlinište-Jaice 1.442 1.288 1.328 Dobitak . — — — 2.990 Prinodi Вођа »Šipada« 7.105 7.778. „ 650 11.510 Roba »Celuloze« — — — 1.022 Prenos gubitka 8.201 10.929. 13.627 Gubitak tek. god. 2.728 2.698 1.413 Zbir prihoda 18.034 21.405 23.690 12.533

Bruto prihod »Šipada« u 1937 bio je za 38,1%0 odnosno za 2,86 mil. din. veći nego u prethodnoj godini. Ovom prihodu treba dodati i bruto prihod fabrike celuloze, koji iznosi 1,02 mil. Fabrika je u prošloi godini i otpočela s ponovnim radom. Pre toga je pune četiri godine mirovala. Na strani rashoda vidimo da su, uprkos pojačanoi prodaji, opšti troškovi za oko 28% manji nego u prethodnoj godini. To treba naročito istaknuti i pohvaliti. Izdaci za poreze i osiguranja pokazuju tendenciju porasta. Izdaci za kamatu su takođe povećani. To ie i razumljivo, s obzirom na to da se za izvršenje velikih transakcija u toku prošle godine javila i veća potreba za tuđim sredstvima. Jedan od naiglavnijih poverilaca je Državna hipotekarna banka, koja već duži niz godina sa velikim razumevaniem prati i podupire rad »Šipada« i stavlja mu na raspoloženje potrebna sredstva.

Kao što je već spomenuto, gubici iz 1936 i ranijih godina eliminisani su smanjenjem fondova. Prošla poslovna godina završena je sa čistim dobitkom od skoro 9 miliona dinara. Razume se da je za narodnu privredu još veći dobitak to, da je »Šipad« u pogonima, koji su poslednjih godina gotovo sasvim mirovali, sada uposlio preko 300 radnika.

U upravi »Šipada« za 1937 godinu bila su gospoda: Inž. Roman Sarnavka, Spasoje Pilet:ć, Ni:kola Stanarević, inž. Milan Manojlović, inž. Mihailo Marković, Asim Muharemagić,

121

Petar Bilbiia, Stevo Rađenović, Ahmetbeg K. Kapetanović i Vlado Ivica. U nadzornom odboru su se nalazila g. g.: Kosta Gnjatić, d-r Vojislav Rašić, Petar Brajić i Bećiraga Hadžić. Na poslednjoj glavnoi skupštini izabrani su: za pretsednika

uprave g. Ivan Pavičić, za potpretsednika g. inž. Milan Ma-

nojlović, a za članove g. g.: inž. Roman Sarnavka, Goiko Rakić, Asim Muharemagić, Stanko Nikolić, Rasim Hromalić, Milan Banjac i Vlado Ivica. U nadzorni odbor izabrani su g. 2.:. Kosta Spasojević, Dušan Stakić, Stevo Rađenović, d-r Vojislav Rašić i Redžep Sulejimanović. Generalni direktor je g. d-r Milan Ulmanski.

МОСТЕР ТВОРНИЦА ЛАКА И БОЈА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Мако је сразмерно још доста млада, ипак се наша домаћа индустрија боја и лакова попела на завидну висину. Највећа заслуга за то припада неоспорно фирми „Мостер“ творница лака и боја д. д., Загреб. Ово предузеће заузима код нас прво и водеће место у тој струци, а његови производи могу се у сваком погледу мерити с одговарајућим бојама и лаковима највећих и најпознатијих предузећа у иностранству. Када се радило о томе да се усаврши начин производње и да добијемо и код нас збиља најбоље производе, предузеће није жалило никакве жртве. Оно је откупило читав низ патената од највећих немачких, француских, енглеских и америчких фабрика, а слало је на специјалне студије у разне фабрике у иностранство и своје инжењере-хемичаре, што је такође било скопчано са знатним жртвама. Да би се задовољили сви захтеви потрошача у погледу квалитета и брзе добаве робе, подигнути су и набављени и најсавременији творнички објекти. Творница је и у току прошле године знатно проширена.

На жалост, морамо констатовати да и с националноекономског гледишта похвална настојања „Мостер' фабрике лака и боја ипак нису увек наилазила на одговарајуве признање. Предузеће је у своје време било изложено свим тешкоћама око афирмирања, јер се морало борити истовремено с иностраном конкуренцијом и предрасудама у самој земљи. Пре десетак година — 1927 —- због знатних губитака морало се приступити и отпису главнице са 7,5 на 1,5 мил. дин. Међутим, акционари и управа предузећа били су убеђени да признање потрошача за њихов корисни рад не може изостати. Због тога је одмах проведено и поновно повишење главнице са 1,5 на 45 мил. дин. Истовремено је извршена и реорганизација фабрике, која је и после тога наставила с усавршавањем свог рада. Од 1927, када је извршена санација предузећа, па све до краја 1935 оно није могло да плаћа никакву дивиденду, али с друге стране није имало више ни губитака, упркос смањењу потрошње лака и боја у годинама опште привредне кризе. Наиме, публика је мало по мало ипак дошла до убеђења да се ни у иностранству не могу добити ни бољи ни јевтинији производи од „Мостерових". Они су стекли већ тако сјајну репутацију, да их потрошачи изричито траже.

Неоправдане предрасуде Јављају се још само местимично, и то — што нас необично зачуђује — у првом реду код државних надлештава. Мако је домаћа индустрија лака и боја од нарочите важности не само за нашу привреду, већ и за народну одбрану, ипак она још увек не наилази на потребно разумевање и потпору на меродавним местима. „Мостерови' производи за потребе грађевинарства, индустрије, ваздухопловства, железница и паробродарства су потпуно еквивалентни најбољим страним производима. У погледу њиховог првокласног квалитета не може бити никакве сумње. Упркос томе фаворизују се често пута и знатно скупљи производи, који не могу уопште бити бољи од „Мостерових". Ни наша царинска политика не показује, на жалост, довољно обзира према овој важној грани домаће индустрије. Има читав низ од стране државе фаворизованих предуцећа, нарочито бродоградилишта и паробродарских друштава, која уживају право на