Народно благостање — додатак

124

dužnika otpada na kreditiranu vozarinu, koja se naplaćuje od primaoca robe prilikom predaje dokumenata. Samo, izuzetno obračun se viši periodično (mesečno ili еготезеспо),-1 60 5 pojedinim većim preduzećima, s fili{alama i afilicanim preduzećima i s poslovnim prijateliima — oftpremničkim preduzećima u inostranstvu. Inače, ovde »dužnici« prefstavliaju uvek sasvim kratkoročna i sigurna potraživanja, tako da su i otpisi dubioza redovno sasvim beznačajni. |

Kretanje prihoda od špedicije pokazuje nam da je prošle godine poslovanje bilo nešto Življe nego u 1936. S obzirom na to bi trebalo očekivati i odgovarajuće povećanie rashoda. Međutim, uprava je preduzela nairigoroznije mere štednje, tako da su lični rashodi bili skoro isti kao i u 1936, a opšti troškovi su čak za oko 11% manji nego u prethodnoj godini. Izdaci za kamatu, koji su i ranije bili neobično umereni, pokazuju takođe tendenciju opadanja. Jedino su porezi znatno povećani. Oni iznose 867 hilj. prema 277 hili. din. u 1986 i mnogo su veći od čistog dobitka. .

U upravi su gg.: d-r Danilo Dimović, pretsednik; d-r Velimir Bajkić, potpretsednik; Edo Marković, Damjan Branković, David Noškes, Robert Kronholz, Franc Lakner, Georg Schenker-Angereš i C. H. Gaeng. Članovi nadzornog odbora su gg.: Đoka Čurčin, d-r Emer Tartaglia i d-r Lujo Noškes.

ДРУШТВО ЗА ЕЛЕКТРОТЕХНИКУ И ФАБРИКА КАБЕЛА Д. Д., ЗАГРЕБ

Друштво за електротехнику и фабрика кабела JI. M", Загреб, основано је 1925 године од стране Братиславске фабрике кабела и Великобечкеречке фабрике шећера. Предузеће је у прво време имало своје седиште у Петровграду. У току 1927 оно је пресељено у Загреб, пошто су претходно купљене потребне непокретности од Загребачке творнице бачава, која је у то време обуставила своју производњу. МИ ово се предузеће стално проширује и усавршава. Главница, која је првобитно износила ! мил. дин. повишена је у 1930 години на 3 мил. а у току прошле године на 6 мил. дин. Последње повишење главнице претставља припрему за пројектовано веће проширење фабрике. Иначе, Загребачка фабрика кабела производи жице за изолацију, каблове, изолациони материјал, цеви, бакарне жице, бакарна и челична ужета итд.

Фабрика је у прошлој години била такође добро запослена, тако да је и финансијски ефекат њеног рада у 1937 био знатно повољнији него у току 1936 или у ранијим годинама. Управа напомиње у свом последњем извешттају да су и изгледи за 1938 годину повољни. Акција око електрификације земље постепено напредује, а с дру: ге стране се ради и на изградњи и усавршавању наше телефонске мреже. Све то изискује знатне количине електротехничког материјала, тако да фабрике кабела у Загребу и Новом Саду стоје пред могућношћу интензивног развитка, па чак и у индустријска предузећа великих димензија. Главне билансне позиције Друштва за електротехнику и фабрике кабела а. д., Загреб, за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1984. | 1985. 19500 1937. У хиљадама динара |

Непокретности 6.081 6.131 6.145 6.193 Машине и уређај 6.668 6.764 7.170 7.459 Намештај 38 32 78 62 Роба и материјал 4.519 4.336 4.045 4.560 Ефекти и кауције — 199 199 "129 Благајна А 131 265 347 394

Пасива Главница : 3.000 3.000 3.000 6.000 Резервни фонд — 100 120 150 Аморт. фонд 5.157 5.966 6.816 7.699 Повериоци 12.978 18.530 12.368 9.476 Прелазне ставке —— — 266 Пренос добити пр. P. —— 30 33 49 Чиста добит тек, г. 215 189 291 1.154 Збир биланса 21.425 22.815 22.628 24.795

Рачун губитка и добитка

Расходи Општи посл. трошк. 1.347 1.632 1.760 2.697 Плате 1.000 989 1.015 986 Камате 1.095 977 965 787 Ненапл. потр. 88 50 _Чиста добит 181 189 291 1154

Поиходи Од фабрикације и прод. 3.718 3.837 4.031 9.624

Због сталног проширивања продукције на нове гртикле, машине и уређаји показивали су такође постепен, али готово сталан пораст. Пре кризе, крајем 1929, ова позиција је била исказана са 498 мил. а крајем 1937 она износи 7,5 мил. дин. што значи да је у међувремену повећана за 525 односно за 2,56 мил. Од тога отпада 329 хиљ. на прошлогодишње повећање и 406 хиљ. дин. на повећање из 1935. Код непокретности промене нису биле знатне. Крајем 1937 ова позиција је билансирана са 6,19 милиона према равно 6 мил. дин. у 1929 години. На укупне инвестиције отпада 95,20) пеле активе, на дужнике даљих 24,34), а на залихе робе и материјала 18,49. Иначе, залихе робе и материјала крећу се готово стално између 4 и 45 мил. дин. Ту се ради углавном о сировинама које су потребне за фабрикацију. Удео готове (робе, вероватно, неће бити велики, пошто је фабрикација такве природе, да се не ради много за лагер, него више по поруџбини. На интензитет запослења фабрике указују промене код дужника. Са преко 6

"мил. у 1930 ови су били пали на 32 мил. у 1988, после

чега показују опет тенденцију пораста и крајем 1987 лостижу висину од 6 мил. 27 ХИљ. дин.

Прошле године је знатно измењена и структура пасиве, због уобичајене дотације Амортизационом фонду HN због повишења главнице са 3 на 6 мил. дин. Затим је за 1937 исказана и знатно већа чиста добит. Укупна сопствена средства, заједно са фондом амортизације и чистим дсбитком, износе 15,05 мил. према 10,26 мил. у 1936. Дакле, повећана су у току прошле године за 4,8 мил. дин. или за скоро 50%. Насупрот томе повериоци су смањени са 12,36 мил. у 1936 на 9,47 мил. дин. крајем прошле године. У вези с тим осетно се поправио и однос између сопствених и туђих средстава. Крајем 1936 на сопствена средства отпадало је 45,29 укупног капитала којим предузеће ради, а до краја прошле године тај проценат се попео на 67,10. Док је још у 1986 и један део инвестиција био финансиран туђим средствима, дотле крајем 1987 сопствена средства не покривају само целокупне непокретности, машине и уређај, него и знатан део обртног капитала у ужем смислу.

Брутоприходи од фабрикације и продаје у 1987 су износили 5 мил. 624 хиљ., за 39,5%; више него у претходној години. Издаци за плате и камате показују тенденцију опадања, а општи пословни трошкови били су у 1987 за скоро 1 мил. дин. већи него у 1986. Преко овог рачуна књиже се такође издаци за порезе и амортизација. Дотација амортизационом фонду била је само за 33 хиљ. дин. већа него у 1936. То значи да је повећање општих пословних трошкова изазвано у првом реду већим издацима за порезе и адми-

"нистрацију. Чиста добит, заједно са преносом од 49 хиљ гиз' 1936, износи 1 мил. 203 хиљ. дин. За исплату 1090 ди-=

| | |