Народно благостање — додатак

158

brikata pOotfebnih za рогршије iskorišćenje njegovog proizvodnog kapaciteta. Ta nezgoda neće se, srećom, više ponoviti, jer je »Sartide još pre dve godine pristupio podizanju postrojenja, koja mu obezbeđuju potpunu nezavisnost u pogledu potrebhih polufabrikata. Time se omogućuje i osetno "pojevtinjenje proizvodnje: Inače, pred kraj prošle godine nova postrojenja bila su potpuno završena i otada se Već nalaze u pogonu, U istočnoj Srbiji, duž Dunava, daleko od državnih granica »Sartid« je stvorio jedan metalurgijski kombinat, koji počinje gvozdenom rudom, a završava se najrazličitilđim finalnim gvozdenim i čeličnim proizvodima. Postiglo se i više nego što se je pre 25 godina zamišljalo, jer će se u zemlji vršiti ne samo topljenje ruda, nego i prerada siro-vih metala -šve do finalnih proizvoda. у

U saradnji sa Majdanpečkim rudarskim društvom »Sartid« je uspeo da se u Majdanpeku na samom rudniku gvožđa podigne visoka. peć za topljenje gvozdene rude. Kao gorivo ne upotrebljava se koks, koji bi se morao uvoziti, već drveni ugali iz šuma majdanpečke domene. Tako se domaća ruda pretvara u sirovo gvožđe samo sa domaćim materijalom. In_teresantno je da su i apsolutno svi delovi za ovu visoku peć izrađeni u zemlji, uglavnom u Fabrici vagona, strojeva i mo„stova u Brodu. Kapacitet visoke peći iznosi oko 2,5 vagona sirovog gvožđa dnevno. Inače, ovo sirovo gvožđe prenosi se iz Majdanpeka najpre žičarom do Donjeg Milanovca, a zatim lađom u Smederevo, gde se u novopodignutoj »Sartid«-ovoj -velikoj Simens-Martinovoj peći proizvodi sirovi čelik, iz koga se zatim u novoj valjaonici izrađuju gvozdeni polufabrikati, a posle toga — crni i pocinkovani lim, kao i sva ostala gvozdena roba za potrošnju širokih masa.

Glavne bilansne požicije »Sartiđa« za četiri poslednje godine ovako izgledaju:

Aktiva | __1933/34*) 1935 1936 1937 O у u hiljadama dinara

"Investicije 46.392 53.671 53.926 61.143

'Nove investicije 7.978 255 7.217 16.650

Materijal na stovarištu 11.454 13.396 17.928 28.494 оте | о 10.650 12.053 12.538 6.827 Blačalni 558 353 480 425 Hartije ođ vred. 1.285 585 958 937 Gubitak sa prenošom ~ 5.675 5.469 —— Pasiva Glavnica. · 50.000 50.000 45.000 45.000 Rezervni: fond · 448 448 458 500 Fond amortizacije ~ . 10.301 12.554 17.324 19.846 ХадиХ се · —— —.— 6.000 6.000 Poverioei. . | 22.504 99.779 94.160 41.505 Dobit tek. god. (159) (206) (583) (1.608) Dobit sa ргеп. —.— — 110 1.625 .Zbir bilansa 83.253 85.782 93.047 114.476 Разћов" ·Prenos gubitka ~ 5.827 5.675 473 = "Upravni troškovi 9.852 1.515 1.798 2.198 Kamate 2.218 1.680 976 1.364 Porezi 1.500 1.484 2.469 3.168 Otpisi investicija · —— 2.252 4.770 9.592 Dubiozna potraž. _ 8 НО ИЕ Dobit sa prenosom —,— LJ 110 1.695 Prihođi. Prenos- dobiti · <= — ___- 16 Brodogradilište сан 667 236 59 6.029 · 6.231 10.257 10.567

Druga odelenja

*) Poslovna godina 1933/34 trajala je 18 meseci — od 1 jula 1933 do 31 decembra 1934.

Od efekata 167 51 44 44 Razni prihodi 525 198 59 - 191 Gubitak sa pren. 5.675 5.469 —— NE

12.397 12.611 10.596 10.877

Krajem 1937 zbir bilansa »Sartida« iznosi 114,4 mil. din. i premašio je za i0,3 mil. svoju rekordnu visinu iz 1928/29, a prema najnižem stanju iz 1931/32 porastao je za oko 32. mil. Najglavniji razlog za to treba tražiti u stalnom povećavanju računa investicija. Samo u toku prošle godine za investicije je izdato 16,65 mil., a u 1936 i 1937 ukupno 283,87 mil. din. To su troškovi za proširenje valjaonice i podizanje velike Simens-Martinove peći u Smederevu, kao i za proširenje Sartidove električne centrale. Izdaci za podizanje visoke peći u Majdanpeku treba da se jave u bilansu Bezimenog društva bakarnih rudnika u Majdanpeku. Čitaocima je već iz naših ranijih analiza poznato, da je investiciona. delatnost kod »Sartida« bila uvek vrlo znatna. Od 1925, kada je »Sartid« rešio da pređe i na proizvodnju komercijalnih predmeta, do kraja 1937 na investicije je utrošeno skoro 60 mil. din. Inače, krajem prošle godine ukupne investicije su iznosile 77,8 mil., što znači da je na njih ofpadalo oko 68% celokupne aktive. 1 po tome se vidi da je industrijska sposobnost »Sartida« ogromna.

U aktivi imamo još samo dve važnije pozicije: »materijal na stovarištu« i »dužnike«. Težište posla pada danas ma proizvodnju komercijalne robe. Zbog toga ni iznos dužnika, u poređenju sa ranijim godinama, nije naročito veliki. Oni

Zbir prih. ili rash.

"iznose 6,8 mil. prema 12,5 mil. u prethodnoj i 35,1 mil. din.

u 1929/30 god. Inače, od 1929/30 dužnici pokazuju gotovo stalnu tendenciju opadanja, jer su državne porudžbine spale na minimum, a ukoliko ih je i poslednjih godina bilo, do naplate računa dolazilo se je brže. Stanje »materijala na stovarištu«, koji se sastoji iz sirovina, polufabrikata, gotove robe i nedovršenih radova, bilo je najveće krajem 1927/28 sa 33,4 mil. Posle toga ono je u vezi sa smanjivanjem obrta i zaposlenosti takođe stalno nazadovalo sve do 1933/34, u kojoi ie bilo bilansirano sa 11,4 mil. Poslednjih godina ova poziciia opet raste i krajem prošle godine dostiže visinu od 28,5 mil. din. -

Сјаупса је од. 1925, Када је БЏа роубепа за 35 па 50 mil., pa sve do kraja 1935. ostala nepromenjena. U toku 1936 smanjena je za 5 mil., na 45 mil. din., i to radi eliminisanja gubitka 12 1931/82 1 1932/83. Rezervni fond iznosi samo pola miliona dinara, a fond amortizacije dostigao је visinu od 19.84 miliona. Amortizacija je bila uvek do sada umerena, a u 1931/82, 1932/38 1 1933/34 је čak i sasvim izostala. Investicije su pokrivene fondom amortizacije sa 25,5%0, a ukupnim sopstvenim sredstvima sa 84,2%, što znači da se jedan deo prošlogodišnjih novih investicija nabavio tuđim sredstvima. Кгаjem 1936 sopstvena sredstva su pokrivala ne samo sve investicije, nego takođe izvesan deo obrtnog kapitala. S obzirom na prošlogodišnie veoma znatne nove investicije, kao i na povećanje materijala na stovarištu, porasle su i obaveze »Sartida« sa 30,16 mil. krajem 1936 na rekordnu visinu od 47,5 mil. din. u 1937. Od toga otpada 6 mil. na Sartidov dug po 5% 10-godišnjim zadužnicima iz 1936 i 41,5 mil. na poVerioce. Do 1998/99, u kojoj su iznosili ravno 12 miliona dinara, brutoprihodi su pokazivali tendenciju porasta. Međutim, posle te godine oni su naglo opadali i u 1932/33 iznosili su samo 1,9 mil. Blagodareći uvođenju nove proizvodne grane — fabrikacije lima — u toku poslednje četiri godine bruto prihodi opet postepeno rastu i u prošloi godini iznose 10,86 mil. din. Od toga nije otpadalo ni punih 60 hilj. din. na brutoprihode brodogradilišta.

Габегезап Та je i analiza rashoda. Upravni troškovi u 1937 iznose 9,2 mil. Toliko su iznosili i u godinama koje su neposredno prethodile krizi, a od 1931/32 do 1936 kretali su se između 1,5 i 2 mil. godišnje. Za 1933,34 oni su iskazani sa