Народно благостање — додатак

162

delatnosti svih zadruga mogu da posluže sledeći podaci: ustupile su svojim članovima za 251,5 mil. din. robe (prema 220,5 mil. u 1936) i dale su im za 279,9 mil. din. (prema 251,3 mil. u 1936) raznih kredita (u robi, gotovini, zemljištu i zgradama).

Savez se ne oslanja na finansijska sredstva svojih zadruga. Naprotiv, kao što mam pokazuje donia tablica, u kojoi smo uporedili njegove glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine, on njih finansira.

Račun izravnanja

Aktiva 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara Blagajna 102 71 247 218 Tekući računi novčani zavodi 3.660 848 1.320. - 726 zadruge 77.020 83.798 89.529 100.158 razni dužnici 12.785 12.247 11.420 13.107 Hartije od vrednosti 3.942 4.463 4.908 5.685 Roba 2.467 5.450 3.075 3.527 Nepokretnosti po otp. 31.976 34.483 35.374 50.608 Nameštai i pribor 736 1.197 1.670 5.416 Inventar mlinova 342 374 — Razna altiva 703 256 955 1.179 Prenosni računi 175 148 | 486 117 Pasiva Glavn. po či. 70/2 zak. 67 67 67 9.067 СТауп. ро 61. 703 зак. · 75.112 76.400 78.405 89.501 Glavn. po čl. 70/4 zak. 58.947 56.905 59.506 62.186 Ukupna glavn.. 129.126 133.372 137.978 160.754 Članski udeli zadruga 689 753 789 1.375 Razni fondovi 1.503 2.198 3.016 5.971 Zbir sopstv. sr. 138318 ı 136.978 · |41.789 168.100 Poverioci 925 5.276 4.991 11.088 Prenosne pozicije — — — 18 Ušteda — Posl. višak 1.668 1.728 810 1.526 Zbir bilansa 138.911 148.277 147.584 180.739

Krajem 1937 članski udeli svih Savezovih zadruga iskazani su sa svega 1,37 mil., a krediti koje ie Savez njima odobrio bilansirani su sa 100,15 mil. Obrtni kapital Saveza dostigao ie visinu od preko 180 mil. din. Od toga otpada na ukuрпа tuđa sredstva svega ]1 mil., a sopstvena, zajedno sa DOslovnim viškom, iznose preko 169 mil. Ovako velika sopstvena sredstva osigurana su Savezu u prvom redu od strane države. Oko 95% sopstvenih sredstava otpada na glavnicu. Ona potiče iz tri izvora, Prema zakonskim propisima koji su Tegulisali rad i.postojanje Saveza činovnicima je državna blagajna kroz 9 meseca u toku 19992 od nijhovih prinadležnosti odbijala izvesan procenat u korist Saveza. To ie glavnica Saveza po članu 70/2 Zakona. Drugi izvor je bila obustava 1%/0 koji se zadržavao od svih državnih liferacija u korist Saveza kroz 5 godina (čČI. 70/3). Treći izvor glavnice je obustava činovnicima cd njihovih prinadležnosti kroz 36 meseci (od 1 дша 1928 до 30 juna 1931 g.), po 10 odnosno 5 din. mesečno. (ČI. 70/4). Posle 1931 obustava po čl. 70/4 vrši se naknadno kroz 36 meseci i od prinadležnosti službenika koji su docnije ušli u državnu ili banovinsku službu. Ovako dobijena sredstva Savezu se dostavljaju od strane pojedinih državnih blagajni postepeno, tako da snažni porast glavnice još nije prestao.

Kao što je već spomenuto, zadruge duguju svome Savezu 100,15 mil., i to nabavliačke 67,6 mil., kreditne 29,2 mil., stanbene 3,2 mil., i proizvođačke 150 hilj. din. Savezove nepokretnosti su bilansirane sa 50,6 mil., za 15,3 mil. više nego u 1936. U toku prošle godine Savez je kupio nekoliko obiekata, među kojima se ističu tri doma u Vrnicima i hotel »Palas« u Kaštel Starom. Savez ima dve palate u Beogradu (u ukupnoj vrednosti od 21,77 mil.,) i više domova u raznim me

stima u unutrašnjosti, zatim razna zemljišta i mlinove u Adi i Molu. Nijedna od Savezovih nepokrefnosti nije opterećena dugom. »Razni dužnici« su bilansirani sa 13,1 mil., hartije od vrednosti sa 5,68 mil., roba sa 3,5 mil., a inventar mlinova sa

154 mil. din. Račun gubitka i dobitka Rashodi 1934 1935 1936 1937 u hiljadama dinara Režijski troškovi 18.679 3.103 3.698 3.934 Ттозк. i oftp. mlinova 1.796 2.378 2.299 2.386 Trošk. i otp. preduzeća 553 2.310 3.330 2.062 Тгозк 1 обр. дотоуа 924 1.080 1.156 1.740 Zadr. osig. i otpisi — 124 456 3147 Роз!. višak — Ušteda 1.667 1.728 810 1.526 Prihođi : Kamate 3.589 3.810 3.849 4112 Мерокге позни 1.416 1.493 1.672 1.881 Prihodi na robi 2.330 59 84 127 Prihodi mlinova — 2.834 2.389 2.694 Prihodi preduzeća 1.850 2.385 3.267 2 Zadružno osiguranje — 8 337 3.159 Razni prihodi 235 178 150 711 Zbir prih. ili rash. 9.420 10.718 11.749 14.796

Zbir prihoda stalno raste. U 1987 iznosio je 14,8 mil., za 3,05 mil. više nego u 1936. U poređeniu sa 1930 je više nego utrostručen. U 1937 su samo prihodi preduzeća mamji nego u prethodnoj godini. Svi ostali prihodi su u pgrastu a naročito prihodi od zadružnog osiguranja. Razume se da su u vezi s tim povećani i svi rashodi, izuzevši one preduzeća. Promet Savezovog robnozg odeljenja u prošloi godini iznosio ie bez brašna 59,75 mil. (za 14,2 mil. više nego u 1986), a mlinskih proizvoda ustupljeno je zadrugama za 29,2 mil., što znači da je promet zajedno sa brašnom iznosio 88,9 mil. Robni promet svih nabavljačkih zadruga iznosi 251 mil. din. To znači da su one posredovanjem Saveza nabavile oko 32,4%/0 сеlokupne svoje potrošnje. Prošlogodišnji poslovni višak Saveza dostigao je visinu od 1,52 mil. din. i dotiran je u celosti fondovima.

U upravi su g.g.: Miloš Štibler (pretsednik), Milan Ikonić (potpretsednik), Marin Katunarić, Aleksandar Šondić, Ivan Deržić, Mirko Vuletić, Jerko Baljkas, Inž. Jovan Kraljević, Inž. Dragutin Zahradnik, Stjepan Lozić, Jovan Bakić, Đorđe Drenovac, Mustafa Alikalfić, Franjo Hrnkaš, Derviš Dedić, Marko Popović, Bogdan Nikolić i d-r Vladimir Koprić. U nadzornom odboru se nalaze gospoda: Dimitrije Petrović (pretsednik), Vasilije Bojić (potpretsednik), Milan Žica, d-r David Karlović, d-r Adolf Pečovnik, Rada Janković, Drago Grgurić, Mirko Punčuh i Josip Šolaja. Upravnik je g. inž. Branislav Trajković.

„ДРАХ" ИНДУСТРИЈА ДРВА JL. JL. ЗАГРЕБ—ЦАПРАГ

Прошла година протекла је у знаку велике тражње дрвета. У поређењу са претходном и неколико ранијих година извоз је показивао нагли пораст, а у вези с оживљењем грађевинске делатности знатно је повећана и потрошња техничког дрва у земљи. Од почетка кризе, од 1930, прошла година је била заиста најбоља. Међутим, морамо напоменути да се наша шумска и дрвна индустрија, после огромних губитака за време кризе и санкција, ипак није могла још потпуно опоравити. Прво због тога, што су нагло порасле и цене сировина, нарочито ретких, као што је то, на пример, храстовина. Затим је средином прошле године и полет прекинут. Повољна коњунктура није дуго трајала. Пораст тражње почео је тек пред крај 1936, а средином 1937 ушао је општи привредни положај у свету у кри-“

i | | | i