Народно благостање — додатак

164

стријских предузећа. Иначе, то је имало за последицу и осетно оживљење банкарства. Укупни промет Трговачке и обртне банке д. д., Нови Сад, у 1937 био је такође знатно већи него у претходној или у неколико ранијих година. Ево банчиних завршних рачуна за 1937 и три претходне године:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 У у хиљадама динара

Готовина н банке 7.262 14.709 27.371 15.230 Благ. записи 7.100 5.500 1.931 1.500 Хартије од вредности 799 735 700 1.416 Имов. пенз. фонд 8.129 8.673 9.088 9.394 Менице 59.925 56.218 40.224 29.894 Аграрна банка —.— —.— —.— 18.738 Разл. на земљ. дуг —.— —.— —.— 1.428 Дужници 23.235 24.692 61.952 61.839 Хипот. зајмови 16.098 15.556 8.578 7.997 Сопствени улози —.— —.— —.— 37.840 Непокретности 3.404 4.957 4.771 4.681

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фондови 7.814 9.000 9.500 13.242 Опор. утрош. рез. —.— —.— —.— 14.983 Опор. неутр. рез. —.— —.— —.— 22.857 Пензиони фонд 8.129 8.673 9.033 9.394 Улози 84.401 86.996 111.611 100.744%) Повериоци 643 1.836 —.— 3.046 Реесконт 752 1.154 —.— 1.214 Неисплаћена дивиденда 24 14 7 12 Преносне ставке 492 913 1.289 411 Чиста добит | #638 9.453 3.120 9.853 Збир биланса 125.894 131.040 154.560 188.758

Рачун губитка и добитка

Расходи Порези 431 971 802 1.414 Упр. трошкови 1.696 1.812 1.791 2.828 Отпис ненапл. потр. 640 486 871 1.178 Дотација пенз. фонду 56 58 60 96 Чиста добит 3.638 2.543 3.120 2.853

Приходи Пренос добити 666 625 678 507 Камата (и провизија) 5.458 4.660 5.465 5.736 Провизија и разно —.— —— == 1.590 Од непокретности 320 495 501 581 Збир прихода-расхода 6.445 5.780 6.644 8.364 Дивиденда 79/0 520 G1/»)/0 69/о нето

Збир биланса износи 188,7 мил. према 1545 мил. кралем 1936. Ако се од збира биланса одузме сопствени улог од 37,84 мил. који је за прошлу годину исказан као за: себна позиција у активи и пасиви, види се да су укупна средства којима је Банка крајем 1937 располагала износила 151 мил. дин. за 3,5 мил. мање него у 1936 односно за 20 мил. дин. више него у 1935 или за 26 мил. више него

#) од тога сопствени улог 37,84 мил.

Исправка: У „Анализи биланса" код Та-та а. д Београд, на страни 155 речено је, да се резервисана пореза У 1936 год. у износу од 1,5 мил. дин. има додати плаћеној порези у 1937 год. Она је, међутим, већ урачуната.

крајем 1934. Као што је већ споменуто, улози су у току прошле године смањени за око 11 мил. али су готово све остале позиције у пасиви повећане, и то резервни фондови за 3,74 мил. на 13,24 мил. дин, а повериоци и реесконт на 4,26 мил.

У активи постоје само две значајније промене: код готовине и код меница. На првом месту треба споменути смањење одмах расположивих средстава са 27,3 мил. у 1986

· на 15,2 мил. крајем 1937. Одмах расположива средства

била су крајем 1936 врло знатна, јер су се у тој години још тешко налазили сасвим сигурни и потпуно ликвидни нови пласмани. Прошла година била је у том погледу много повољнија, тако да је Банка могла да смањи износ својих незапослених средстава и да пласира непотребни вишак у потпуно сигурне и краткорочне меничне зајмове и зајмове по текућим рачунима. Банчин менични портфељ који је исказан са 29,9 мил. крајем 1937 био је, додуше, за 10,88 мил. дин. мањи него у 1936. Међутим, то -је због тога што су мораторна потраживања од земљорадника издвојена и предата Аграрној банци, тако да се сада иу билансу исказују засебно. Рачун Аграрне банке исказан је са 18,7 мил., а још неотписана разлика на земљорадничким дуговима са 14 мил. На тај начин би укупни менични портфељ требао да износи око 50 мил. према 40 мил. крајем 1936. Дужници по текућим рачунима билансирани су са 61,3 мил. и мањи су за 600 хиљ. него у претходној години. Банчина ликвидност не може доћи у питање због земљорадничких дугова, који треба да се наплате у року од 14 година, јер би за њихово покриће била довољна и банчина главница, а Банка има поред тога и врло знатне резерве и резервне фондове. Још не отписана разлика на земљорадничким дуговима није такође знатна, јер једва достиже половину банчине редовне годишње чисте добити.

Банчини приходи у 1937 били су за око 1,9 мил. дин. већи од оних из претходне године, што је последица живљег пословања. За 1 мил. дин. били су већи и банчини управни трошкови. Издаци за порезу и прирезе износили су 1,4 мил. према 800 хиљ. дин. у 1936. За 300 хиљ. дин. повећана је, најзад, и дотација пензионом фонду, тако да је прошлогодишња чиста добит за око 100 хиљ. дин мања од оне из 1936. Она износи 2 мил. 346 хиљ. односно са преносом из претходне године 2,85 мил. и овако је подељена: за 6/' дивиденду 1,2 мил. за тантијему 175 хиљ., резервном фонду 185 хиљ., док се остатак од 1 мил. 344 хиљ. преноси на нови рачун, с тим да завод из њега претходно плати 10%о-ни порез на дивиденду. Дакле, акционари добијају 6%/о нето према 6/5%/о бруто у 1986 години. То значи да је дивиденда за прошлу годину у ствари за 0,15 већа од оне за 1936. Даље треба имати у виду да један део прошлогодишње чисте добити није књижен преко рачуна губитка и добитка, него је непосредно унет у резервне фондове.

У управи трговачке и обртне банке су г.г.: д-р Жарко Стефановић (претседник), Геза Форстер и Бене Форгач (потпретседници), д-р Виктор Фење, Гојко Ђермановић, Виктор Грос, Јосип Лукман, д-р Фердо Лустиг, Д-р Милан Матић, Милорад Матић, Славко Милутиновић, д-р Дезидер Тибор и Август Тости. У надзорном одбору налазе се гг. Бернат Ернст (претседник), Бењамин Флајшер, Јулије Крајачевић, Бела Пекло, д-р Бранко Петровић и Павле Поповић-Пеција.

читајте „Анализе Биленса“

aao:–:= 6 KK пао