Народно благостање — додатак

тичну фазу развитка, тако да је и пораст цена заустављен. У вези с тим је престао и пораст тражње за дрветом. Најзад, пред крај прошле године долази до потпуне стагнације, нарочито на најважнијем европском тржишту, енглеском.

У свом пословном извештају за 1937 и управа „Драх" индустрије дрва д. д. напомиње да су само први месеци прошле године протекли у знаку оживљења послова. После тога је опет наступила депресија. На продају дрвних производа овог предузећа врло штетно је утицала околност, да је Немачка при подели увозних дозвола правила велике потешкоће. То је имало неповољан утицај и на извоз у друге земље. Предузећу није било могуће ни да изврши већу набавку сировина, тако да ни његове стругаре нису биле потпуно запослене. Прошлогодишњи коначни резултат пословања код „Драха" био је, додуше, нешто повољнији од онога из 1936 и неколико претходних година. Међутим, он још ни издалека не задовољава.

„Драх' индустрија дрва д. д. позната је нашим читаоцима. То је једно од наших најстаријих предузећа, нарочито с обзиром на тврдо дрво. Фирма „Драх“ постоји као акпионарско друштво од 1921 године, а пре тога, као инокосна фирма она је била једно од највећих предузећа шумске индустрије у бившој Аустроугарској. Имала је огромне шумске комплексе у свим деловима монархије. После рата територије на којима су се налазиле „Драхове' шуме припале су разним државама — наследницама бивше Аустроугарске. Међутим, како су се најважније „Драхове' шуме (храстовина) налазиле у Хрватској и Славонији, генерална дирекпија предузећа је одмах пренета из Беча у Загреб, где је остала све до половине 1930 године. У то доба се појављују први тежи знаци кризе, који су фирму „Драх“ присилили на постепено повлачење из средње-европских ангажмана. Југословенски посао концентрисан је од тада У Цапрагу код Сиска, где се сада налази и дирекција.

Од 1981 до 1934 биланси „Драха“ закључивани су увек са губитком, који је стално преношен на нови рачун, док се у 1935, у циљу његовог елиминисања, није приступило снижењу резервног фонда. 19835 је завршена са добитком од 60 хиљ., а 1936 са добитком од 50 хиљ. Прошлогодишњи добитак износи 327 хиљ. односно са преносом из 1935 и 1936 године 437 хиљ. дин. Морамо напоменути да је и амортизација врло скромна. Биланси „Драха д. д.' за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара

Благајна, Ефекти, менице 1.524 621 406 853 Инвестиције 28.398 28.100 28.608 30.155 Шуме и залихе дрва 38.264 15.176 10.472 18.436 Дужници 6.70 11.590 7.455 3.033 Транзиторне позиције 91 = = = Губитак тек. год. (67) — — Губитак с преносом 707 = == —

Пасива Главница 10.000 10.000 10.000 10.000 Резервни фонд 910 229 229 229 Пезиони фонд 840 893 922 970 Фонд амортизације 11.375 11.875 12.875 191875 Повериоци 51.951 32.412 23.305 27.807 Транзиторне позиције — 17 = 158 Добит тек: год. — (60) (50) (327) Чиста добит укупно = 60 110 437 Збир биланса | · 75.007 55.487 46.941 59.477

Збир биланса, који је од почетка кризе стално опадао, повећан је прошле године за 5,5 мил, на 52,4 мил. дин. Главница износи непромењено 10 мил. Од 1929 до 1934 ни

163

резервни фонд се није мењао. Међутим, због већ споменутог отписа губитка у 1935 је био смањен са 910 на 229 хиљ. дин. Толико је износио и крајем прошле године. До 1931 амортизациони фонд је повећаван за 1 мил. дин. годишње, а од тада расте сваке године само за пола мил. дин. Укупна сопствена средства, урачунавши и амортизациони фонд, износе 23 мил.

Повериоци су прошле године повећани за 4,5 мил, на 27,8 мил. дин. Крајем 1929, за време просперитета, повеРриоци су износили 226 мил. После тога су, све до претпрошле године, стално опадали. На основу кретања поверилаца неће бити тешко закључити с каквим тешкоћама се је „Драх“ морао последњих година борити.

Актива је врло прегледна. Најглавнију позицију претстављају инвестиције, које су крајем прошле године исказане са 30,15 мил. Веће су за 1,55 мил. него у претходној години. У току прошле године Друштво је почело да изграђује једну велику модерну творницу фурнира. Почетком 1938 ова творница је довршена и пуштена у погон, па се може очекивати да ће сада и просперитет предузећа бити боље обезбеђен. „Шуме и залихе дрва“ исказане су у прошлогодишњем билансу са 18,4 мил. дин. У односу на претходну годину повећане су за 8 мил. То је знатним делом у вези с поскупљењем сировина. „Дужници“ су опет опали. Они износе свега 3 мил. према 7,45 мил. у претходној и 11,59 мил. дин. у 1935 години. Пре кризе дужници су понекад износили и преко 100 мил. динара.

Од чистог добитка употребљено је 300 хиљ. за ванредни отпис нових инвестиција (творнице: фурнира), а остатак од 137 хиљ. пренет је на нови рачун.

ТРГОВАЧКА И ОБРТНА БАНКА Д. Д., НОВИ САД

Општа криза поверења и паника улагача из септемра 1931 нашле су Трговачку и обртну банку потпуно ликвидном. Њена ликвидност је била толика да је иу онако изузетним приликама била у стању да с лакоћом свлада све тешкоће без употребе реесконтчог кредита и без икакве помоћи са стране. Одлив улога у 1931 и 1932 износио је овде пер салдо 58 мил. а повериоцима је било исплаћено даљих 929 милисна. Поред свега тога, Банка је крајем 1932 имала одмах расположивих средстава у благајни, на жиро-рачунима и у благајничким записима у износу од преко 25 мил. дин. То је био знак да је криза прошла. Од 1932 до краја 1935 Банчин обртни капитал остао је углавном стационаран. У том раздобљу она је успела да се ослободи свих ангажмана који би могли да буду скопчани са ризиком, а у нове послове улазила је само са највећом предострожношћу. Иначе, Банчина ликвидност одржавана је стално на завидној висини, тако да је поверење њених улагача и у најтежим приликама остало потпуно неокрњено.

У анализи биланса за претпрошлу годину конста-

товали смо да је код Трговачке и обртне банке у току

1935 и 1936 дошло до поновног прилива улога. У току 1986 улози су били повећани за скоро 30%. То је необично карактеристично за повећање које завод ужива. Крајем 1937 улози су овде износили 100,7 мил. и били су за око 11 мил. дин. мањи него крајем претходне године. То смањење треба приписати једино чињеници, да је у току 1937 у Новом Саду била необично јака и грађевинска делатност, која је везала знатне капитале. Поред тога је и повољан развитак курсева наших државних хартија од вредности утицао на многе улагаче да повуку своје уштеде из банака и да их пласирају у хартије од вредности, како би постигли добит на курсевима. Банчина управа напомиње у свом последњем извештају да је у току прошле године и тражња за кредитима била знатнија. Поред живахне грађевинске делатности на то је утицало и повећање извоза као и оснивање многобројних нових трговачких и инду-