Народно благостање — додатак

odatak „Narodnom Blagostanju*“

BROJ 13

Sadržaj: :

Ta-Ta a. ћ Beograd Radio a. d. — Beograd Хрватска банка д. д. Загреб

TA-TA A. D. BEOGRAD

Sve veći broj trgovaca uviđa, da među mnogobrojnim i raznovrsnim faktorima koji utiču na ipoložaj trgovine u celoj zemlji ili u pojedinim krajevima, veliki magazini ne igraju nikakvu ulogu; i sledstveno tome obraća pažnju drugim mnogo važnijim, upravo sudbonosnim faktorima detaljne trgovine. Tako je ove godine budžetska diskusija, kako načelna tako i pojedinačna, — u koliko se odnosi na trgovinu — bila na mnogo većoj visini no ranijih godina. Tai obrt ne bi bio u skladu sa činjenicom da je tu skoro produžena na godinu dana uredba o zabrani velikih magazina i njihovog proširenja. To bi upravo značilo da nadležne državne vlasti stoje na protivnom gledištu. Mi mislimo da bi ovaj zaključak bio netačan. Stručni referenti za ova pitanja pri nadležnim držaVnim vlastima znaju isuviše dobro značaj velikih magazina da bi mogli biti protiv njih. To im se u ostalom baš i prebacuje ovde onde od strane izvesnih fanatika. Mi mislimo da ie produženje uredbe na godinu dana koncesija tim fanaticima čiji je Бгој — (neverovatno ali istinito) — u obrnutoi razmeri sa broiem velikih magazina u njihovom kraju. Najbesomučniji napadi na velike magazine dolaze iz jedne mpDTO-

vincije u kojoj nema nijednog jedinog velikog magazina. Ta

koncesila može da mposluži kao objašnjenje, ali ne i kao opravdanje. Ne može ekcnomska politika uopšte, pa ni unutrašnija DOO politika pcsebno, da idu u raskorak, pa čak i protiv ekonomske teorije, Na osnovu našeg posmatranja dinamike naše narodne privrede dobili smo utisak, da bi trgovci detaljiste — sve i da bi robni magazini njima bili od štete — ove godine imali naimanje da stradaju od te opasnosti. Nigde nismo čuli ni pročitali da postoji kapital, koji bi bio volian da uđe u tai posao. Drugim rečima, . sigurno, ђаг 7а ovu godinu, struktura naše detaline trgovine bi ostala nepromenja sve i da nije došla uredba. Ali za teorijsku raa | spravu pitanja nije vižno |. „o da li je takva jedna :; uredba uspela da spreči osnivanje novih velikih magazina. Pitanje je bilo i ostaje o bilansu koristi i šteta velikih magazina po široke mase potrošača. Nikad ne treba zaboraviti da su široke mase potrošača odnosno njihov inte-

BEOGRAD, 1. APRIL 1539.

'bilansa Ta-Te prošle go-

·Stuart-u, da

zadatak da ispita uticaj

·l po kome ом

GODINA XI

res jedini kriterijum u pitanju korisnosti jednoga poduzeća koje ima za zadatak da njih uslužuje.

U liberalističkim zemliama podelu socijalnog produkta velikim delom ima u svojim rukama detalina trgovina. Svi do sada pronađeni novi oblici detaljne trgovine, kao što su zadruge, veliki magazini, automati itd. zaiedno nisu mogli da otmu detalinu trgovinu od stereotipnog trgovca. To је sasvim razumljivo: novi oblici teže ili da uštede na radnoj snazi, ili da postignu dobit na većem obrtu. Međutim, nikakva ušteda na radnoj snazi ne može da svede lične izđatke na nivo, na kome se oni nalaze kod malog dućandžije koji radi sa svojom porodicom, a takvih je dućana u svim zemliama najviše, A što se tiče povećania obrta, njemu su DOstavljene vrlo uske granice. Postoji granica za volumen jedne zgrade, za volumen dućanskih prostorija i u tim granicama može da se smesti samo određena količina robe i da cirkuliše samo određen broj ljudi. Eto, u tim fizičkim okolnostima nalaze se granice povećania obrta. I kod nas je već nebrojeno· puta podvučena činjenica, utvrđena mnogobrojnim statistikama, da 80—90% detaline trgovine leži u rukama steтеобрпог itrgovca. Otuda je potpuno opravdano mišlienje, da detalina trgovina kao takova i kao naivažniji faktor u podeli socijalnog produkta zavisi od poslovne politike stereotipnog trgovca, Od naše poslednje analize bilansa Ta-Ta donela je svetska javnost nekoliko novih dokaza, na Које ćemo se kratko osvrnuti,

Prvi dokaz se odnosi na Holandiju. Mao što smo rekli u analizi

dine, Holandija jie jedna ne samo od nailiberalnijih država, već je ona odbila sve sugestije za ma kakvu intervenciju u detalinoj trgovini protiv novih oblika iste. To je dalo povoda uglednom profesoru Političke Ekonomije u Utrehtu, Verijnu izvrši analizu tog problema u Holandiji. On je postavio

robnih magazina, radnja sa jedinstvenom cenom 1 filijala velikih trgovačkih

Dipl. Jur. Zvonimir Joanović generalni sekretar Ta-Ta a.d.

„radnja na stereotipnog tr-

govca detaljistu. Rezultat svoje studije objavio je tu skoro i on je potpuno potvrdio gledište koje smo. gore pomenuli razni novi oblici detaline irgovine igraju