Народно благостање — додатак

34

sasvim sporednu ulogu u ukupnoi detaljnoj trgovini. Da uzgred napomenemo da su protivnici velikih magazina tvrdili, kad su sugerirali ograničenje istih, da za Holandiju ne važe statistički rezultati dobiveni u drugim zemljama, da je Hclandija nailiberalističkila zemlja i da su zbog toga ti novi oblici uspeli u neobičnim razmerama da ugroze stereotipnog detaljistu. Profesor Stuart se ograničio na trgovinu životnih namirnica iz prostog razloga što je iz nje dobio sve potrebne podatke. On veli, međutim, u svojoj raspravi, da taj rezultat važi i za ostalu detalinu trgovinu više ili manje, i da je trgovina životnim namirnicama daleko veća no i jedna druga grana detaljne trgovine. On je proučavao statistiku 382920 radnja životnim namirnicama (po popisu od 1930 god.). On smatra tu cifru za prilično konstantnu. Od toga je svega 1.114 radnja u rukama velikih firmi i taj se broji povećao u 1937 god. prema 1931 samo za 2—3%/. Što se tiče uspeha tih radnja: velikih magazina, ,radnia sa jedinstvenom cenom i уеlikih radnja sa filijalama, on je došao dc ovoga zaključka: kod velikih magazina (kojih ima pet u. Holandiji) obrt je u 1931- god. (95.2 miliona forinti) pao na 77,4 miliona u 1937 god. Njihov udeo, dakle, u celokupnoi detalinoi trgovini iznosi samo 3,5%. A udeo radnja sa iedinstvenim cenama iznos. svega 0,75". Naiveći udeo velikih radnia je sa filijalama. Ako ostavimo ovu posledniu kategoriju na stranu, onda dobijamo da je u Holandiji (u kojoi treba da je veliki magazin opustošio detaljnu irgovinu) učešće prve dve grupe u ukupnoj detaljnoj trgovini svega 4,25% i da ta cifra ostaje gotovo nepromenjena iz godine u godinu, Profesor Stuart naglašava potpuno neosnovano tvrđenje da robni magazini i radnie sa jedinstvenim cenama ugrožavaju egzistenciju ovih malih trgovaca, jer i u Holandiji дегаЦцпа trgovina leži uglavnom u rukama malog trgovca.

Drugi dokaz imamo u jednom podatku iz Švajcarske, koji je objavljen ovih dana. Tamo je država obrazovala jednu anketu od trojice ekonomista i finansijskih činovnika sa zadatkom, da prouče uticaj tih novih oblika trgovine na maloga trgovca u Veveju, u kome je bio najjači pokret protiv "istih i u kome je neprijatelistvo protiv robnih magazina bilo postalo, kako se iz izveštaja kaže, fiks-ideiom. Ovo više nije bilo teorijsko pitanje, već čisto praktično. Anketa je imala za zadatak da utvrdi, da li jie odista toliko opao mali trgovac u Veveju, kako se to tvrdilo, i iz kojih uzroka. Odgovor na to pitanje je čitava knjiga Која је samo u izvodu objavljena. Anketa je potpuno osporila tvrđenje interesenata i fanatika iz Veveja. Anketa je utvrdila, istina, jak pad broja trgovačkih radnja u Veveju; ali je istovremeno konstatovala da ima i drugih radnia, netrgovačkih, koje su još mnogo jače pale, na pr. hotelske. Daljim istraživanjem ie utvrđeno да је Меуеј, iedno od najjačih turističkih mesta u Švajcarskoj, na celoj liniji stradalo usled opadanja turizma i da je to glavni uzrok teškoća trgovačkih radnia, Dalje je anketa proučavala uslove pod kojima rade mali trgovci i oni drugi oblici čija se glava tražila. Proučavali su način kako se snabdevaju robom jedni i drugi, kakav je obrt kod jednim i drugih, kakva je роlitika cena, kakvi su lični izdaci i ostali uslovi rada. Tom prilikom oni su našli da ima došta trgovačkih radnia u Veveju, čiji su sopstvenici toliko nazadni ša gledišta vcđenja trgovačke radnje, da mnogo više opominju na Molijera i njegovo vreme nego ha današnjicu. Našli su kod malih trgovaca neverovatno rđavo sortiranu radnju, ogromne količine robe koja se drži godinama, jer Se teško prodaje, rđav izbor pri nabavci, nesposobnost za podešavanje prema ukusu publike itd. Anketa se završila zaključkom da sve Što je pronađeno u Veveju dokazuje da su svi uzroci u opadanju trgovine van odnosa između velikih i malih trgovina na detalj.

Treći primer može se nazvati krunskim svedokom. To ie mišljenie francuskog Privrednog veća o pitanju radnia sa

jediničnom cenom koje su u Francuskoj najjače napadnute, tako da su bile zabranjene. Gospodin Reimon Patnobre, ministar narodne privrede, otvorio je 27 januara |. g. sednice Privrednog veća (koje se tako živo zahteva Od izvesnih irgovačkih organizacija) — i tražio od njih mišljenje o uticaju tih radnia na malog trgovca. On je ukazao na to da su te radnje zabranjene Zakonom od 1936 god. i pitao je Za mišlienje, da li treba tu zabranu održati ili ie ukinuti. Privredno veće je dalo sledeće mišljenje:

»Konkurencija, koju ove Vrste radnje čine ostalim detalinim trgovinama nema ničeg izuzetnog u metodi ni DO ·posledicama u distribuciji dobara, niti može da izazcve neki socijalni poremećaji. Engleski primer pokazuje da razviće tih trgovačkih radnia ima u sebi samom granice i da je zDog toga isključeno da one mogu da uzdrmaiju detaline trgovce. Veće ne nalazi nijedno opravdanje za Zakon cd 1986 god. ni u izuzetnoj konkurenciji tih poduzeća u interesu industrijske proizvodnje, ni u interesu potrošača. Žbog toga se izjašhjava da se ukine taj izuzetni zakon i da se ove radnie stave pod opšte pravo. Treba svakom obliku trgovine dati slobodu da se razvija ili sužava prilagođavajući se ekonomskoj nuždi i socijalnoj potrebi i da državna vlast nema iu ništa da se meša, ni da jednima daje privilegile, a drugima nanosi teret«.

Početkom marta održalo |e Ta-Ta a.d. svoju redovnu FOdišnju skupštinu na kojoj su rešavani bilansi za 1938 god. Sa 1938 god. završena je treća godina rada »Ta-Ta« i nama stoje na raspoloženju bilansi od tri godine, na osnovu Mojih se mogu donositi konkretni i poz:tivniji zaključci. U izveštaju Upravnog odbora se kaže da je 1938 god. prva u kojoj je uprava mogla da se posveti 100% negovanju poduzeća, ističući pri tome da je kod ovakvih poduzeća briga i nega posla najbitniji uslov za uspeh. Poduzeće Ta-Ta traži neprekidne studije ukusa publike sa jedne strane i proizvodne prilike cele zemlje s druge. Istina, ni u 1938 god. nije nastupio nOTmalan tok poduzeća: »Još se ono niije potpuno uleglo, još se eksperimentiše i pobolišava, naročito u nabavnom pogledu; premda se s druge strane mora odati. priznanie nabavnom odelenju da je od samoga početka umelo da za najveći deo robe nađe dobre liferante«.

Da vidimo sada šta nam pokazuje poslednji bilans i kakve su se važnije promehe dogodile u toku od tri godine

"тада. Račun izravnanja Aktiva 1936 1937 1958 u hilj., din.

Gotovina 868 701 1.275 Dužnici 2.498 3.750 4.968 Roba 5056 5.067 5.680 Investicije 1.681 1.556 1.361 inventar 1.726 1.642 1.557 Razna aktiva 910 683 455 Gubitak 845 -— ==

Рачуа Glavnića 6.000 6.000 6.000 Opšti rez. fond = = 574 Кехегуа ха porezu: 520 1.500 3.100 Poverioci 2.219 5.796 4.388 Banke 2.018 —- Menice 450 — == Prelazna pašiva 25 6 66 Dobitak · | — | 97 1.560 Zbir bilansa 18584 · 18.399 15.298