Народно благостање — додатак

Као. Чо :jz pasive vidimo, ukupni obrtni kapital iznosi na: dan 31]. decembra 1938 god. 15,3 miliona dinara i veći je za L9 miliona dinara: od onoga iz prethodne godine, a skoro: za 50% od onoga iz 1986 godine. Glavni porast imamo kod pozicije »rezerve za porezu«: višak ],G miliona. dinara. Drugi porast..imamo: kod poziciie »dobitak«, u iznosu od okruglo: 1,35 miliona: diriara. Pored toga imamo porast kod »rezervnog fonda«&, koji: se prvi put pojavliuie u čednom. iznosu od 174.000 dinara; i naizad porast »prelazne:· pasive« cd 60.000 dinara. S: druge strane imamo ogroman pad kod poverilaca: za: okruglo 1,4 miliona dinara, Najinteresantnija promena u pasivi je kod ove pozicile. U 1936 god. ona je iznosila 7,2 mil. dinara, u 1937 god. 5,8 mil., a u 1938. god. 4,4 miliona. Kac što vidinio poslovna politika poduzeća išla je na smanjenje poverilaca u što većem. obimu. U 1936. god. ta pozicija bila je veća od .glavnice, a danas je ona znatno: manija i mogla bi biti ioš manija da nije blagaina bila isuviše bogato dotirana. Kao što ćemo :docmije videti, blagaina ie iskazana u aktivi 1,3. miliona. dinara: okruglo, a mogla: bi biti mirno. i 800.000 dinara — u kom bi slučaju: poverioci iznosili ciglo: 3,4 miliona dinara Hi polovinu od glavnice a. nešto više od polovine iz 1936 god. Fantastičan je porast »rezerve za poreze«, više od 100%o. Prema 520.000. dinara u 1936 god. imamo 8,1 miliona dinara u 19938. god. Može biti. da je ova rezerva uzeta malo liberalnije, može biti da se. neće cela suma upotrebiti za plaćanje poreza, ali iznos dažbina u 1939 god. ipak ne može biti mnogo manii,

pošto je u 1937. god. plaćeno na ime poreza, taksa i dažbina

preko 2,7 miliona dinara. Više od polovine cele glavnice, a dvaputa više no što je iskazan ceo dobitak iznosi »rezerva za porezu«. Imamo porast i kod »dobitka« od 97.000 dinara u 1987 год. па 1,57 miliona dinara, tako da porast iznosi 1,47 miliona dinara. Na prvi pogled izgleda vrlo veliki pcrast dobiti prema prethodnoi godini. To bi u ostalom bilo vrlo lako razumliivo i da je tako, s obzirom: na to da ie poduzeće tek u 1938 god. moglo da razvije svu svoju delatnost. Ali nije tako, ne treba zaboraviti da ie u 1937 god. amortiziran Oogroman gubitak iz 1936 god. od 845.000 dinara tako da se može uzeti, kad ne bilo amortizacije toga gubitka, da bi u 1997 god. dobit već bila skoro milion dinara.

Da bacimo pogled na aktivu. Tamo je najveća pozicija »roba« u iznosu od 5,68 miliona dinara. Povećanje je prema prošloi godini 600.000 dinara, ali se uopšte može uzeti da se ta pozicija malo menja, pošto je u 1936 god. iznosila 5,05 miliona dinara. Ukupna roba je na stovarištu 31 decembra 1938 god. bila nešto! manja od glavnice — dakle čak ni toliko koliko je cela glavnica. A to je vrlo važna činjenica za prosudivanje poslovnih metoda u trgovini. Druga važna pozicija je »dužnici« od 4,96 miliona dinara. Ova je pozicila u stalnom porastu, a prema prethodnoi godini za 1,2 miliona dinara. Zatim dclazi »inventar« sa 1,55 miliona dinara. On je otpisan u 1988 god. sa 0,85 miliona dinara, a prema 1936 god. za skoro 200.000: dinara. Investicije su iskazane sa 1,36 miliona dinara, otpisane za okruglo 200.000 dinara, a. »razna aktiva« još manja za 230.000 dinara (gde se verovatno nalaze | osnivački troškovi). Gotovina je, kao što smo napomenuli, iskazana 1,27 miliona dinara.

Videli smo da se oDrtni kapital u 1938. eod. povećao za '59. miliona dinara. Ako bismo tu sumu smanjili za iznos za Коћ bi mogla da se smanji blagajna, a to je naimanie miljon dinara, ili bar za iznos za koliko је hlagajna veća prema prošloj godini, obrtni kapital bi se smanjio za skoro 600.000 dinara i bio bi veći prema prethodnoj godini za samo 1,3 miliona dinara. Ako imamo dalie u vidu da je ove godine dobitak usled toga što nije bilo amortizacije gubitka kao u prethodnoi godini veći Za 1,47 miliona dinara, onda izlazi "да је obrtni kapital u štvari isti Rao i u. prethodnoj. godini.

AKO bismo! imali da prosuđujemo''i ovoga puta sa: ko-

35

likim se obrinim kapitalom može da obavlia ovakav, jedan posao, onda bismo imali da izvršimo neke kompenzacije. Mo-. gli bismo na pr. kompenzirati dužnike i poverioce, u kom slučaju bismo dobili u aktivi »dužnici« sa ciglo pola. miliona dinara. U tom. slučaiu, bi se obrini kapital smanjio na 1,5 miliona dinara. Ako bismo smanjili i blagajnu za milion dinara, od čega je svega 3 miliona fiksno (investicije. i inventar), a 7 miliona čist obrtni kapital, od čega 5,7 miliona dinara otpada na robu, a ostatak ie blagaina, razna pasiva i dužnici. Iz ovoga se lepo vidi koliko je bilo neosnovano tvIrIđenje ranilh godina od strane izvesnih fanatika, da je to preduzeće krupnogF# kapitala. Mi smo to već jednom prilikom istakli i ponovo ističemo, da je u današnjoj trgovini kapital od 10 miliona dinara vrlo česta pojava i da se fakva suma i kod nas, iako smo siromašni novčanim kapitalom, može lako da mobilizira.

Da vidimo kako stojimo sa Računom gubitka i dobitka.

Račun gubitka i dobitka

Gubitak 1936 1937 1938 u hili. din.

Lični izdatci 3.562 5.304. 6.103 Porezi, takse, dažbine 772 2.662 2.724 Kamata 511 207 22 Opšti rež. troškovi 3.239 4.187 4.190 Otpisi 606 620 631 Prenos gubitka — 845 Čisti dobitak = 97 1.475

Dobitak Bruto prihod 7.485 13.922 15.319 Gubitak 845 — Prenos dobiti — — 96 Zbri računa gubitka -

ili dobitka 8.691 13.929 15.412

Iz gornje tablice vidimo, da u rashodima pokazuju povećanje pozicije: lični izdaci za 800.000 dinara, dažbine za 80.000 dinara i dobitak za 1,37 milion dinara. Smanjenja naprotiv pokazuju kamate za 180.000 dinara; dok su opšti režiski troškovi ostali gotovo nepromenieni.

Naijveći deo izdataka otpada na lične: oni iznose 6,1 milion dinara ili okruglo 40%o sviju izdataka. Ko posmatra radniu Ta-Ta sa strane, može da ceni da lični izdaci moraju biti najvažnija pczicija. Prema našim informacijama Та-Та ima preko 300 nameštenika i radnika. Uzgred da napomeneто da, prema našim informaciiama, postoji ogromna navala kandidata za nameštenje kod Ta-Te, a naročito ženskog osoblia. Direkcija Ta-Te nije u lakom položaju. Mi smo. već u prošloj analizi istakli ovu važnu socijalno-političku stranu гадпје Та-Та, паше, да пајуеа део bruto prihoda ide na personal i to na ekonomski slabe, jer, kao što smo prošli put istakli, kod Ta-Te nema velikih plata, celokupni izdaci idu na osoblje prilično nivelisanih plata, a u osobliu ima dosta krajnje siromašnih te socijalno veoma interesanfnih. Naižad da podvučemo ono što je podvukao i upravni odbor, podnoseći izveštaji zboru akcionara, da od tog velikog broja nameštenika ı radnika nema ni jednog jedinog stranog podanika i da je (verovatno. više slučaino) konfesijonalna i provinciska struktura osoblia potpuno u saglasnosti sa strukturom naše otadžbine.

Na: drugo mesto dolaze izdaci na režiju u ukupnom iznosu od 4,2 miliona dinara. Tu dolaze kirije, elektrika, ogrev, voda itd. U takvom velikom poduzeću ovi izdaci relativno nisu visoki; naročito s obzirom na povećanje obrta u 1988 god. režijski izdaci ostali su nepromenijeni. Znači da je гаcionalizacija kod Ta-Te, a ona. je njega glavna metoda rada,