Народно благостање — додатак

hvata devet godina, ispitati najvažnije elemente i tog posla. Donia tablica se odnosi na životno osiguranje.

God. Osig. glav. Nto prem. Nto šteta Šteta u/o prem. | сл а | Ба. | 1930. 40,9 0507. 1104 70,6

1031 "58,8 · 2.340 - 1.038 44,3 | 1952 56,5. 9,557 1.370 53,5

1933 55,6 2.464 1.174 47,6

1934 56,7 2.571 1.199 46,0

1935 63,6 2.997 1.315 43,9

1936 77,6 3.493 1.269 36,3 _ 1987 107,5 4.953 2.196 49,8

1938 132,3 5.099 9.973 44,6

U 1938 g. visina osigurane glavnice bila ie rekordna i iznosila je 132,93 mil. din. Porast u 1988 g. bio je 25 mil. din. prema 30 mil., u 1997 god. U ranijim godinama odelenje za osiguranie jedva je životarilo. Niegov polet počinje 1935 god., a odonda se nastavlia u sve življem tempu. Porast neto premija, prirodno sledi iz povećanja osigurane glavnice. I neto šteta mora da je veća čim je osigurana glavnica veća. Ali višak ipak zavisi od niza imponderabiliia. Kao što se iz poslednjeg stupca vidi odnos štete prema neto premijama bio je dosta Dovoljan, povolinijii nego u prethodnoj godini. Bilo je svega tri godine za poslednjih devet, kada je odnos šteta prema neto premiiama bio povoljniji nego u 1938 god.

Bto prem. Nto prem. Nto šteta N. štete u /оргет.

u hiljadama dinara

1930 4.903 4.069 1.228 44.2 1931 4.508 1.942 1.352 51,3 1932 3.847 1.484 1.246 58,6 1933 3.698: 1.344 421 21,9 1934 3.317 1.151 279 23,8 1935 3.379 1.300 352 27,1 1936 4.194 1.616 556 34,4 1937 4.870 1.685 643 38,2 1938 4.476 2.012 1.584 78.7

Nepovolina je bila godina u elementarnom osiguranju. Tu ne mislimo na kretanje bruto premije koja se nešto smanjila prema prethodnoj godini, ali koja još uvek znatno veća nego u prethodnim godinama, ili neto premija, koja je čak usled smanjenja udela reosiguranjia, znatno veća, nego na visinu štete. Neto štete su dostigle rekordan iznos, uglavnom u kolektivnim osiguraniima. Zbog toga je i odnos neto štete | neto premija najnepovoliniji za poslednjih devet godina. To, međutim, nije znatno uticalo na uspeh odeljenia za osiguranje. I pored većih izdataka za organizaciju tog odeljenia i većih akvizicionih troškova usled porasta poslova, prihodi iz premija su znatno iznad rashoda ovog odeljenja, kao što se to lepo može videti iz računa gubitka i dobitka.

Članovi upravnog: odbora su gg.: D-r Milorad Đorđević, pretsednik, D-r Ferdinand Gramberg, Milan D. Popović, M. Milutinović, V. St. Konstantinović, M. N. Pavlović, A. J. Jovanović, ing. Jov. Petrović, Andr. Tošić. U nadzornom odboru su gg.: Z. Stanković, D-r Jovan Radonjić, Nik. M. Jovanović, D-r D. Uzelac, ing. Čed. Jančić. Direktor bankarskog: odeljenia je g. Milutin Stanojević, a odelienia za osiguranje g. Dušan D,. Radivojević.

ТРГОВАЧКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ

Ванредни збор акционара Банке Ј. Кројцер д. M, Загреб, који је одржан 30 новембра прошле године, донео је одлуку о промени дотадашњег назива фирме у „Трговачка банка д. д' Тиме су акционари хтели да јаче истакHy улогу коју овај завод има на загребачком новчаном тржишту. Из наших ранијих анализа биланса читаоцима је познато да он спада у типичне претставнике трговачких банака. Банчини клијенти су загребачки трговаци и обртНици, па су и кредити Које Трговачка банка одобрава махом сасвим краткорочни и лотпуно ЛИКВИДНИ. -

41

"Банка Ј. Кројцер д. д. односно садашња Трговачка банка д. д. заузима засебан положај међу загребачким банкама. С обзиром на познати јаки развитак загребачког банкарства не можемо. је, додуше, уврстити међу водеће кредитне установе Загреба. Међутим, Трговачка банка дљд. је сигурно једна од најагилнијих. То је врло важно преимућство. Агилност банчине управе и поверење које она ужива у јавности показали су одличне резултате и за време последње банкарске кризе, Сама банкарска криза овде није оставила никаквих неповољних последица. Напротив, управо У годинама кризе Банка Ј. Кројцер односно садашња Трговачка банка д. д. доживела је сјајан полет, полет на који се у нашем банкарству ретко наилазило и за време најповољнијих фаза његовог послератног развитка. То нам потврђује и кретање банчиних улога за време последњих 10 година. Ови су износили:

Године ХИЉ. дин. Године Хиљ. дин.

-1929 7.912 1934 16.373 1930 9.809 1935 21.257 1931 7.319 1936 24.336 1932 10.609 1937 31.273 1933 14:469 1938 25.583

У вези са паником улагача у септембру 1931 године банка је била изгубила. око 2,5 милиона динара улога. Међутим, тај губитак туђих средстава је врло брзо надокнађен. Од почетка 1982 до краја 1937 овде је прилив улога био необично интензиван, тако да су они крајем 1937 били скоро 5 пута већи него у 1931, док су у односу на 1930 били порасли за око 330%/е, Лични контакт банчиних управљача са публиком и поверење које је управа уживала однели су сјајну победу.

У току 1982 повишена је и банчина главница са 3 на 5 милиона динара, у вези са уласком у предузеће двојице млађих и агилних банкара, којима су из сопствене праксе биле одлично познате прилике на кредитном и банкарском тржишту Београда, Љубљане и Новог Сада поред, разуме се, прилика на загребачком новчаном тржишту. Улазак двојице нових стручњака у Банку у најтежој фази наше банкарске кризе имао је необично повољне последице. Кретање улога од 1982 па надаље то јасно показује, За банчин развитак је ванредно важна и чињеница да се на њеном челу не налазе чиновници, него сопственици предузећа. Наиме, банчине водеће личности су уједно и њени готово једини акционари. Управљачи су на тај начин слободнији при донашању својих диспозиција и одлука. Али и опрезнији, јер се ради и о њима самима, о њиховом реномеу и угледу и о њиховим парама.

После пораста са 24,33 мил. у 1936 на 31,27 мил. дин. у 1937 улози су у току прошле године опет смањени на 25,68 мил, динара. Сасвим погрешна била би претпоставка да је прошлогодишње смањење улога изазвано неким таласом неповерења према Трговачкој банци д. д. О томе нема ни говора. Поверење које банка ужива је огромно и неоспорно, а разлоге за прошлогодишње смањење улога треба тражити у развитку опште коњунктуре или, још тачније, у решености управљача банчиних да својевољно постепено снизе волумен банчиних послова. Крупни међународи политички догађаји, под чијим је утицајем стајао привредни развитак у току највећег дела прошле пословне године, налагали су новчаним заводима повећану опрезност при улажењу у нове кредитне послове. С обзиром на то управа Трговачке банке је одбијала и примање нових улога. „Имајући и у нашем пословању те појаве (политичке догађаје који су изазивали осећај несигурности и потребу јаче опрезности) пред очима ми смо — вели управа — снижујући постепено опсег нашег посла и минуле пословне године посветили првенствено највећу бригу чувању ликвидитета нашег завода".