Народно благостање — додатак
П. Коста, Петровћ Никола, . д-р Поповић Коста, Тубић Стеван. У надзорном одобру Cy: T.T.: Бекић Перо, Дракулић Илија, Миљановић Сава, Цук Павле и Чавић Миленко.
ЈУГОСЛАВЕНСКА БАНКА Д. Д. — ЗАГРЕБ
У досадашњим анализама новчаних завода, који су под заштитом, имали смо прилику да видимо повећање новог пословања на рачун старог. То показује да се поверење улагача опет враћа у наше највеће новчане заводе, који су били приморани да затраже заштиту. Код старог пословања ликвидација потраживања омогућила је, да се улагачима и повериоцима врати велики део улога. Те тенденције опажају се и код Југославенске банке. У доњој таблици саставили смо улоге и повериоце по старом и по новом пословању:
Старо пословање Ново пословање
Година Улози Повериоци Улози Повериоци 1935 99.9 132 61.8 56.2 1936 83.4 157 95 65.8 1937 70.1 125.5 122.5 78.7 1938 59.5 100 160.3 49
Стари улози смањени су у 1988 г. на 29,6 мил. дин. према 701 мил. 83.4 мил. и 99.9 мил. у претходним годинама. Само од 1935 г. улози су се смањили за 4090. Према 1932 г., када су улози износили 123 мил. смањење износи 5300. Још у нешто јачој мери су се смањили повериоци са 182 мил. преко 157 мил. на 100 мил. дин., од 1985 г. до 1988 го за 6090, а од 1932 г. када су повериоци износили 380 мил. дин. смањење износи близу 739. Од 1982 г. банка је исплатила на име својих обавеза 343 мил. дин. То је огромна свота, и онда, ако се распореди на 5—6 година. Од старог пословања банка нема готово никакве користи. Мала маржа између активне и пасивне камате таман је доста да се покрију трошкови тог пословања. Смањење старих послова према томе повољно је за банчине интересе. Ново пословање не сме се ценити само по његовом рентабилитету. Овај није велики, пошто немирна времена отежавају сигурно и повољно кредитирање, а осим тога захтевају држање Веће благајничке готовине. Ново пословање показује и код Југославнеске банке леп напредак. Улози на штедњу су у сталном порасту са 61.8 мил. преко 95 мил. и 1225 мил. дин. Према 1934 г. пораст износи 166%. До прошле године и повериоци су показивали сталан напредак. У 1938 г., ме: ђутим, дошло је до смањења са 78,7 мил. на 49 мил. дин. Пораст улога био је у прошлој години већи него смањење поверилаца, тако да су се даље повећала туђа сретства. С обзиром на врло неповољне услове за редован банкарски посао у прошлој години тај резултат је врло повољан. Санација која је у 1933 г. спроведена властитом снагом, уз једино учешће Живностенске банке, имала је потпун успех. Као што је нашим читаоцима из ранијих анализа познато, у циљу санације употребљени су банчини резервни фондови, а и главница је смањена са 100 мил. дин. на 30 мил. дин. Од 1934 главница је непромењено на истој висини, H износи 30 мил. дин. и приоритетна главница 20 мил. дин, као што се види из доње таблице.
Актива 1985. 1936. 1937. 1938. у хиљадама динара
Благајна и банке 43.932 50.650 51.870 61478 Девизе и валуте 2.356 1.059 1.564 1.041 Менице 58.477 50.015 39.949 59.413 Ломбард 3.166 8.908 18.807 11.504 Дужници 309.418 310.990 210.98 260.314 Конзорцијални. послови 4.399 4.399 2.433 2.434 Хартије од вредности 16.799 16.625 18.771 16.015 Харт. од вр. фон. заложн. 1.185 1.185 750 750 Сопствене заложнице 738 738 301 369 Хипотекарни зајмови | 11.578. 10188 881 8.813 Заост. обр. хип. зајмова: · 346 107 26 21 Непокретности 34.670 34.670 34.670 34.670
73
Непокр. пенз. фонда 3.981 3.981 3.981 3,981 Прелазне ставке 636 785 715 561 Пасива Главница 30.000 30.000 30.000 30.000 Приоритетна главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фонд —— —— 500 1.000 Спец. рез. фонд 95.000 25.000 25.000 25.000 Фонд заложница 750 750 750 750 Пензиони фонд 2.788 2.550 2.477 2.279 Улози на књижице 99.855 94.330 92.242 94.727 Улози на тек рачуну 61.869 84.088 100.403 125.072 Поверноци 238.396 223.125 204.111 149.384 Заложнице 10.609 10.132 8.806 7.743 Аморт. фонд. заложница — 121 433 91 31 Фонд за испл. купона 136 89 12 64 Извуч. заложнице у промету 25 25 21 24 Неиспл. куп. заложн. и акц. 51 41 38 39 Прелазне ставке 733 1:917 1.437 1.939 Добитак 1.468 2.026 2.126 2.812 Збир биланса 491.682 „494.507 488.075 460.864
Од фондова се повећао резервни фонд са 500.000 дин. на 1 мил. дин. Специјални резервни фонд у износу 25 мил. дин. остао је непромењен кроз четири године. Он је основан из књиговодственог добитка приликом санације. Фонд заложница је такође непромењен са 750.000 дин. Сопствена средства укупно чине 76.765 мил дин. према 76.265 мил. за претходне три године. Пензиони фонд чиновника износио је 2,3 мил. дин. према 2,5 мил. у 1937 г. Фонд показује M према ранијим годинама смањење. Збир улога на књижице, у ком су старе и нове, повећао се са 92 мил. на 94.7 мил. дин. Али он је мањи него у 1936 и 1935 г. Узрок је већ познат из анализе кретања старих и нових улога. Он лежи у томе што се стари улози брже смањују него што расту нови. Однос старих улога према новима износио је крајем 1938 г. 28:72, према 36:64. Супротно је код улога по текућим рачунима, који стално расту, са 61.9 мил. преко. 84 мил. и 100.4 мил. на 125 мил. дин. Повериоци, углавном из старог пословања, знатно су смањени на 149 мил. дин. према 204, 223 и 238 мил. дин. Заложнице се редовно смањују услед амортизације. Оне су износиле крајем 1938 г. 7.7 мил. дин. према 8.8 мил., 10.1 мил. и 10.6 мил дин. Амортизациони фонд заложника смањио се на незнатан износ од 31.000 дин. Збир туђих сретстава показао је у 1936 и 1937 год. постепено смањење, са 411.7 мил. на 405.6 мил. дин., које се убрзало у 1938 г. и то за 26.8 мил. на 37848 мил. дин. Однос између сопствених и туђих средстава поправио се и износио је 20:80 према 18:82 у 1937 г. И однос одмах расположивих сретстава према туђим сретствима је повољан. Готовина из године у годину расте, са 44 мил. преко 50.6 мил. 51.9 мил. на 61,55 мил. дин. Готовина је била на крају 1988 г. 16, туђих средстава према 159 годину дана раније. Тај однос је заправо још повољнији, пошто одмах расположивој готовини треба додати један део девиза и валута, које су износиле ! мил. према 1,6 мил. ! мил. и 2,4 мил. и велики део хартија од вредности који су исказане са 16 мил. према 18.8 мил., 17.6 мил. и 16.8 мил. дин. Банка је у прошлој години тежила, као и у ранијим годинама, да наплати колико год је могућно више старих потраживања. Тај циљ је постигнут у 1988 г. Кредитирање по новом послу било је отежано, због несигурних прилика. Али банци је ипак пошло за руком после великих напора, да чак и повећа кредите по новим пословима, што се види из пораста меничног портфеља са 39 на 59 мил. дин. Дужници су углавном због смањења старих послова пали са округло 310 у претходним годинама на 260 мил. дин. Ломбардни зајмови показују мање назадовање са 13.8 мил. на 11.5 мил. дин. што је случај и са хипотекарним зајмовима са 8.8 мил. на 8.:8 мил. дин. Конзорцијални послови су стабилни за последње две године са 2.4 мил. дин. У току 1988 г. банка је поделила, без гаранција и рамбурза, 171.6 миљ дин.