Народно благостање — додатак

2

АНА:

BILANSA

Dodatak „Narodnom Blagostaniu“ć

BROJ 25

Sadržaj:

Vračarska zadruga, Beograd

BEOGRAD, 24 JUNI 19309,

GODINA X

Аеропут" друштво за ваздушни саобраћај а. д. Београд

Banka »Stara-Srbiiae — Skoplie

VRAČARSKA ZADRUGA, BEOGRAD

Pre rata Vračarska zadruga je bila iedna od mnogobrojnih mobilijarnih banaka Becgrada, koje se nisu mnogo razlikovale jedna od druge. Ali ie Vračarska zadruga bila iedna od prvih, koja ie pošla novim putem, a kojim su ioi sledovale i druge. Vračarska zadruga je naime bila prva kod koje se opažala tz. eskonina zamorenost. Između menice i tekućeg računa u predratnoj Srbiji nije bilo gotovo nikakve razlike: to su bili papiri, kreditni instrumenti sa prolongacilom. Njihov se krajini rok nikad nije mogao da predvidi; ali se unapred moralo računati sa otplatom u ratama. Uz to je nekoliko godina — u oči rata — došla druga jedna okolnost: sve su se češće pojavljivali isti otpisi bilo u formi uslužnih, ili u formi jašalice. Sve se češće novac tražio na menicu ili radi isplate menice koja skadira ili radi plasiranja u posao, koji ili se pokazao rđav ili niije ispitan.. Kod takvog stanja Vračarska zadruga je bila prva, koja je pokušala da beži u »poslove«. Istina, to nile bilo u skladu sa teorijom bankarske politike, ali ioš manje bio je u skladu eskontni materijal, kojim su bili puni portfelii beogradskih banaka.

To svoje iskustvo Vračarska zadruga nije zaboravila preko rata, naprotiv ona je cdlučno pokušala, i to s uspehom, da to svoje saznanje privede u delo pri reprizi posla posle rata. Tome је još naročito doprinela ratna i posleratna inflacija. Zadatak je bio prost: naći nekoliko plasmana ne putem kredita, već putem neposrednoga angažcvanja i to u poslovima, koji su po iskustvu sigurni i dobri. Koncentrisati celokupnu aktivnu politiku na nekoliko poslova pod rukovođenjiem u režiji ili sa učestvovaniem u upravi. I tako vidimo Vračarsku zadrugu pcsle rata kao akcionara obnovljene prve srpske pivare Đorđa Vajferta, kao iskliučivog akcionara Prvog akcionarskog mlina, kao sopstvenika i eksploatatora hotela »Srpski Krali«, scpstvenika svoje nove zgrade i jednog vinograda u Smederevu. Sve su to bile t. zv. zlatne supstance, ili industrije životnih namirnica, koje su u predratnom periodu bile naisolidnije. Ništa solidnijie nije bilo od mlina i pivare. Tako je i danas kad se posao zdravo vodi. Prema tome svetska privredna depresija ne bi ništa mogla da naškodi Vračarskoi zadruzi, jer su to bili poslovi čiji se volumen može da smanji, ali koji nikad ne mogu da propadnu. Pa ipak je Vračarska zadruga za vreme svetske privredne depresije napravila dva iskustva, iz kojih je takođe izvukla punu lekciju i koja joj služi danas kao rukovodna misao. Prvo iskustvo je bilo da ne treba davati polioprivrednicima kredite, jer takva potraživanja reskiraju da postanu žrtve demagogije. Tako se može videti, da u bilansu Vračarske zadruge Za poslednje dve godine, u poziciji zemljoradničke menice, nema nijednog dinara. Dali je to nacionalno-ekonomski dobro — lako je odgovoriti, ali je državno zakonodavstvo kazalo, da je po poverioce samo tako dobro.

Drugo iskustvo je bilo sa ulozima na štednju. Vračar-

ska zadruga kao banka primala je uloge na štedniu, manje više od svakoga koji joi donese, a pod uslovima, koji su propisani knjižicom. Ona nije imala sitnih ulagača, a ti su ulozi podložni velikim fluktuacijama. Niezini su ulozi bili uglavnom veliki, od rođaka i dobrih poznanika. Ali se pokazalo za vreme depresije da i dobri poznanici mogu da postanu nervozni i da povlače svoje uloge. To ie kao što znamo bio razlog, da je Vračarska zadruga tražila sama zaštitu ne što nije mogla da isplati dva vrlo velika uloga, već zbog toga što ie htela da izbegne da najveći deo gotovine odnesu dva ulagača. To iskustvo je dalo lekciju da ona otvara Oči i U DOgledu primania uložaka. I tako se može danas čuti, da ie Vračarska zadruga ovde-onde odbila da primi ponuđeni uložak na štednju. Vračarska zadruga je na putu da izvede samofinansiranje i da na taj način otkloni suviše pokretna novčana sredstva. Ona time postepeno gubi karakter mobilijarne banke; ali s druge strane ona postaje sve jača, zdravija i njezine akcije pretstavliaju sve bolji plasman. A na kraju ne treba zaboraviti, da je akcionarsko društvo 41 2502 akcionara, a nisu akcionari zbog nje.

Donia tablica pokazuje završne račune za poslednje četiri godine.

Račun izravnania

Aulttiva 1935 1936 1937 1938 u hiljadama dinara

Gotovina 821 959 1.289 1.137 Мепсе 7.457 6.803 6.028 5.171 Zemlioradn. eskont 1.739 1.304 Tekući računi — stari 11.040 19:11 12.665 13.096 Tekući računi — novi — — 1.412 2552 Privremeni računi 486 597 601 535 Obr. nenapl. kamata 621 620 616 611 Hartije od vrednosti 11.206 11.096 11.539 11.258 Nepokretnosti 18.670 18.670 18.481 18.481 Pokretnosti 88 79 83 73 Hotel »Srpski krali« 4.961 4.608 4.948 5.412 Razna aktiva 54 265 265 225 Ostave, garancije itd. 68.495 66.520 61.464 64.029

Рачуа Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Fondovi 1.066 2.552 3.933 4.010 Ulozi »stari« 27.285 95.929 22.449 20.192 Шо »поу1« — — 1.818 2.117 Poverioci i reeskont 8.409 9.029 8.769 10.957 Privremeni računi 139 163 550 681 Prenosne pozicije = — 100 Razna pasiva 655 351 340 450 Čisti dobitak 75 88 73 49 Obrtni kapital 57.631 56.112 57.998 58.556 Ostave, garancije itd. 68.425 66.520 61.464 64.029 Zbir bilansa 126.056 124.632 119.392 122.585