Народно благостање — додатак

106

другим из обрачунског односа са страним ваздушним компанијама за продате и још необрачунате карте.

Укупне приходе друштво је обрачунало глобално. Они су у 1938 год. знатно порасли на 20,8 мил. према 17,3 мил. 11,4 мил. и 9,2 мил. Приходи су се према 1985 и 1936 год. удвостручили. Од расхода највећи део чине трошкови погона, који су порасли због повећања дужине прелетених километара на 11,2 мил. дин. према 8,1 мил. 6,9 мил. и 5,1 мил. дин. Насупрот тим пропорционалним трошковима, фиксни — административни — трошкови показују незнатно повећање са 1,1 мил. на 1,4 мил. дин. У нешто јачем сразмеру су се повећали остали трошкови ca 0,9 мил. на 1,4 мил. дин. Отписи су сваке године врло велики. То изискује природа посла. У 1938 год. износили су 6,2 мил. према 6,7 мил. 2,6 мил. и 2,3 мил. дин. у претходним годинама.

Од постигнутог чистог добитка 561.292 дин. дотиран је са 10%, 56.129 дин. резервни фонд, 450.000 дин. употребљен је за исплату 5%/о дивиденде ин 55.163 пренето је на нови рачун. Управа је и ове године одрекла тантијеме.

Чланови управног одбора били су: Р. Пилц, претседник; Милорад Јефремовић, потпретседник; инж, Тадија Сондермајер, генерални директор; Дамјан Влајић, Миодраг С. Пауновић, Светислав М. Стајевић, Војислав ЈЉ. Пазловић, Лазар Сладековић, инж. Миодраг Обреновић, Др. Иван Рибар, Миливоје Чолак-Антић, Војин Ђуришић и ЈБубомир Антић. У надзорном одбору су били г. г.: Светислав Јелић, претседник; инж. Станојло Величковић, потпретседник; Радослав Башић, Димитрије Богојевић и Др. Радомир Поповић.

BANKA »STARA-SRBIJA« — SKOPLJE

Već samo bančino ime pokazuje šta pretstavlia i gde јој је glavno polje rada. Od nekoliko banaka u starosrbijanskim varošima: Peć, Prizren, Vučitrn, Priština, Uroševac, Gnjilane i Kosovska Mitrovica osnovana je banka »Stara Srbija« sa ciljem da zastupa njihove poslovne interese u centru starosrbijanske privrede — Skoplju. Time je već i ograničena bančina poslovna delatnost u regionalnom роgledu. Ona se odnosi na Skoplje i njegovu užu okolinu. Poslovni uspeh bančin u mnogome je zavisan od opštih privrednih prilika te pokrajine. U minulim godinama one nisu bile nepovoline, ali su ipak bile daleko ispod poslovnog poleta u ostalim krajevima naše zemlje. Banka »Stara-Srbija« iako је bila pogođena Uredbom o likvidaciji zemljoradničkih dugova uspela je da postavi svoie poslovanje na solidnu bazu. U tom pogledu ona je postigla značajan napredak u 1938 год. To se vidi iz donie tablice računa izravnanja.

Račun izravnania

Aktiva 1935 1936 1937 1938 u hili. din.

Blagajna 643 522 690 741 Dužnici 4.919 5.392 5.595 4.730 Menice 6.055 5.290 5.778 7.266 Zaimovi па zaloge 157 149 27 32 Hartije od vrednosti 1.207 1.207 335 567 Vrednost rez. fonda 1.200 1.200 162 810 Рађ — —— 1.500 1.454 Мерокге тези 1.700 1.700 1.700 1.000 Nameštai i pribor 90 90 90 90 Ostave, garan., napl. itd, 26.665 23.354 23.039 22.820

Pasiva Glavnica 8.000 8.000 6.000 6.000 Rezervni fondovi 1.500 1.500 1.500 1.525 Nepodign. div. 480 480 480 480 Penzioni fond 230 193 170 174 Poverioci 2.162 1.710 1.988 1.865 Reeskont 1.920 1.745 2.436 2.998 Ulozi na štednju 1.516 1.770 1.619 1.645 Prelazna pasiva 999. 905 2.429 237 Vredn. za likv. (Pab) |. — —— 1.454 Ćist dobitak 1 1 33 185 Ostave, garan., napl. itd, 26.665 23.354 23.039 22.820 Zbir bilansa 39.636 38.904 39.688 39.511 Obrtni kapital 16.738 16.304 16.650 14.924

Iz smanjenja obrtnog kapitala na okruglo 15 mil. din. vidi se da se smanjio obim poslova. To je došlo usled nestanka nezdravih i neaktivnih poslova. Već pre dve godine izdvojena su potraživanja od zemljoradnika, koja su predata Pabu. Ona se vode u posebnoj poziciji koja je iznosila u 1938 g. 1,45 mil. prema 1,5 mil. din. u prethodnoj godini. U toku prošle godine bančinoj upravi pošlo ie za rukom da likvidira neka zamrznuta potraživanja usled čega su se smanjili dužnici sa 5,6 mil. na 4,7 mil. din. Ceo oslobođeni iznos upotrebljen je za nove kredite, koji su dodeljeni »uz maksimum pokrića«. Pored zajmova najvažniji deo imovine čine nepokretnosti. One su se smanjile za 700.000 na 1 mil. din. Banka je vrednost društvene zgrade prenela u vrednost reтетупог fonda, koja se povećala sa 162.000 na 810.000 din. U prošloi godini povećale su „se i hartije od vrednosti sa 335.000 na 567.000 din. Na osnovu uredbe o obrazovanju poslovnih rezervi banka ie prenela državne hartije od vrednosti u iznosu 110.000 din. u vrednost rezervnog fonda. U stoku hartila od vrednosti ostale su uglavnom akcije starosrbijanskih banaka, osnivača i poslovnih prijatelia banke »Stara Srbila«. Odmah raspoloživa „gotovina bila ie veća nego i u lednoi od prethodnih četiri godine i iznosila 471.000 prema 690.000, 522.000 i 643.000 din. Likviditet, koji ie od uvek bio prvoklasan, poboljšao se prema tome u prošloi godini, pošto su tuđa sredstva ostala gotovc nepromenjena. Ulozi na štednju pokazali su manji porast na 1,65 mil. din. u 1938 god. prema 1,6 mil., 1,8 mil. i 1,5 mil. u prethodnim godinama, dok su poverioci pali sa 1,99 mil. na 1,87 mil. Banka je u nešto većoi meri iskorišćavala reeskont kod Narodne banke što je bilo potrebno zbog obimnijeg kreditiranja. Reeskont ie iznosio okruglo 3 mil. prema 2,4 mil. din. Posle dugog vremena banka је opet mogla da poveća svoj rezervni fond za 925.00 din. To je bilo mogućno zbog znatnog porasta čistog dobitka sa 38.000 u 1937 god. na 185.000 din, Bruto prihodi su se povećali sa 929.000 u prethodnim dvema godinama na 1,2 mil. din. u 1938 g. Znatan ie porast kod kamata sa 650.000 na 741.000 i prihoda od nepokretnosti sa 190.000 na 253.000. Istina i rashodi su porasli, i to u prvom redu kamate за 370.000 па 495.000 i troškovi i porezi sa 495.000 na 490.000 din. Ali su se prihodi u većoj meri povećali zahvaljujući mudroj poslovnoj politici uprave, koja je svojim radom stvorila preduslove da se poslovanje posle prclaznih teškoća vrati u normalni kolosek. Od dobitka je preneto u iduću poslovnu gcdinu 5.000 din. prema 33.000 u prethodnoi godini, a 180.000 din. upotrebljeno je za isplatu 3%0 dividende akcionarima. To je od 1931 g. prva dividenda,

U upravnom odboru bili su gg.: Živko St, Raiević, pretsednik, H. Drag. Patrnogić, potpretsenik, Trifun I. Čukić, H. Ljuba Patrnogić, Damnian Garalejić i Mihaijlo Patrnogić direktor banke. n