Народно благостање — додатак

Надчовечански напори су били потребни да се постигне оно што се постигло. У почетку није било ни материјалних средстава, а није било ни програма. Корак за кораком се ишло напред. Цео рад био је упућен у правцу да се осигура рад „Аеропута“ и да се створи сигурна под“ дога за његов развитак у будућности. Закључењем новог уговора са државом почетком о. г. на десет година стављен је рад друштва на сигурну основу. Државна субвенција Аеропуту повишена је и омогућава рад у почетној 1939 г. на 600.000 км. а постепено се повећава до 1943 гол. тако да ће тада бити осигуран рад на 1,2 мил. км. Тим уговором друштво је себи осигурало несметани развитак У унутрашњем ваздушном саобраћају, који оно једино и врши, тако да ће убудуће управљати своја настојања на повећање учешћа наше земље у иностраним релацијама.

У 1938 г. друштво је вршило службу на унутрашњим линијама · Београд— Загреб, Београд—Скопље, БеоградСарајево—Дубровник, Љубљана—Сушак— Загреб итд. Од иностраних станица редовно је одржавана веза са Прагом и Тираном, која је после окупације обустављена. Одржава се још саобраћај са Букурештом и Венецијом. Највећи део саобраћаја обављала су у току 1988 г. четири модерна аероплана типа „Гокћеад Ејета“, са којима је друштво било у сваком погледу необично задовољно, тако да је чак одлучило да купи даља три апарата који су у току о. г. већ и стигли у нашу земљу. Редовни саобраћај вршибе дакле у будуће 7 првокласних „Гокћеад' апарата, док преосталих 11 старијег типа служиће за резерву. У 1938 год. „Аеропут“ је имао свега три првокласна апарата. Није било лако са њима одржавати повећани саобраћај. Као што се из доње таблице види промет је био далеко већи него ма и у једној ранијој години.

Година 1934 1935 1936 1937 1938 Број путника 3.652 4.273 4.620 5.876 7.660 Пртљаг у кг. 29603, 26431 33:07 55.552 77.128 Роба у кг. 4.009 11.105 70.906 135.896 116.430 Пошта у кг. 386 2.013 5.100 2.855 6.890 Прелетени км. »045 154 983.158 595.476 528.112 610.875

Број прелетених километара био је рекордан са 610.875 км. више него двоструко као у 1984 и 1985 год. И пораст према претходним двема годинама је знатан, када је број прелетених километара износио 528.112 и 525.476 км. Сразмерно још јачи је пораст броја путника, који је био 1938 г. 7.660 према 5.876, 4.620, 4.273 и 3.652 у ранијим годинама. Паралелно са бројем путника расла је и тежина превезеног пртљага. Највећи напредак показао се у 1988 T. у превозу поште, чија је тежина износила 6.890 кг. према 9.855 у претходној години, 5.100 у 1936, 2.013 у 1985 г. и 386 у 1984 г. Превоз робе био је са 116.430 кг. мањи него y 1937 г. када је износио 135.896 кг. али је много већи него у 1986 г. са 70.906 кг., 1985 г. са 70.906 и 1934 г. када је био незнатан са 4.009 кг. Паралелно са повећањем промета порасле су и инвестиције друштва, као и њени приходи, што се види из доњих таблица рачуна изравнања и губитка и добитка.

Рачун изравнања

Актива 1985 1936 1987 1938 У хиљадама динара

Благајна 96 101 348 84 Новчани заводи 794 1.476 115 55 Дужници 6.445 5.614 6.043 4.207 Хартије од вредности 1.061 1.115 1.260 1.378 Авиони 2.241 1.960 5.667 7.474 Мотори 1.666 1.989 1.550 2.110 Аутомобили 990 306 432 599

105

Алати и резервни делови 1,418 1.224 1.835 Непокретности 59 59 59 53

Гориво и мазиво —— — —— 789 (Оставе и кауције 412 377 320 281 Пасива Главница 9.000 7000 9.000 9000 Резервни фонд 1.817 1.496 1.665 1.835 Фонд за осигурање 2.687 2:275 2.873 3.472 Фонд курсне разлике 338 384 529 647 Фонд за дивиденду 103 108 103 103 Фонд за услов. лет. мат 183 183 183 183 Повериоци — — 2.003 2.437 Оставе и кауције 412 377 320 281 Добитак 367 406 453 505 Збир биланса 14.408 14.222 17.129 18.465 Рачун губитка и добитка Расходи 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара _

Коштање експлоатације 5.130 6.912 8.127 11.291 Администр. трошкови 1.167 1.438 1.095 1.407 Остали трошкови — — 936 1.885 Отписи 2.306 2.581 6.651 6.205 Дотације р. фонду 244 45 50 56 Добитак 367 406 453 561 Укупни приходи 9.233 11.383 17.318 20.779 Да почнемо са најважнијим позицијама — инвестицијама. Вредност авиона показује јако повећање за по-

следње две године, услед већ поменуте куповине нових апарата, са 2,2 мил. у 1985 год. преко 1,96 мил. и 5,7 мил. дин. Не тако брзо расла је вредност мотора на 2,1 мил. према 1,6 мил. 2 мил. и 1,7 мил, дин. у претходним годинама. Резервни делови и потребни алат као и машине књижене су са 1,3 мил. према 1,2 мил. 1,4 мил. и 1,3 мил. дин. Ове су инвестиције у успоредној вези са ваздушном служе бом и према томе највеће и најважније. Од збира биланса 18,5 мил. дин. највећи део 10,8 мил. дин. или 57% отпала на ваздухопловни инвентар. Њему би требали још да додамо и аутомобилски парк, чија је вредност била 522.000 према 432.000, 306.000 и 220.000 дин. као и залиху горивог и мазивог материјала са 789.000 дин. Значајнију ставку претстављају дужници са 4,2 мил. према 6 мил, 5,6 мил. И 6,4 мил. дин. Та позиција садржи необрачуната дуговања страних компанија са којима „Аеропут' сарађује за продате карте. „Аеропут“ има хартије од вредности које су књижене са 1,4 мил. дин. према 1,3 мил. 1,1 мил. и 1 мил. дин. Одмах расположива готовина износила је 139.000 према 463.000 дин.

Структура капитала, која се види из пасиве, једноставна је. Аеропут ради са сопственим капиталом, чији претежни део, 9 мил. дин. отпада на главницу. Резервни фонд се стално повећава, тако са 1,3 мил. преко 1,5 мил. и 1,7 мил, на 1,8 мил. у 1988 год, што важи и за фонл курсне разлике, који је износио 647.000, према 529.000 дин, велики део годишњих добитака употребљен је за образовање фондова са специалном наменом. Најбогатије је дотиран фонд за осигурање који је износио 3,5 мил. дин. према 2,9 мил, 9,3 мил. и 2,7 мил. дин. Тај фонд служи за покриће штете код лома старих авиона. Од 1937 год. су нови авиони осигурани код осигуравајућих друштава. Фонд за усавршавање летећег материјала износио је за последње четири године 183.000 и фонд за курсну разлику 103.000 дин. Обавезе друштва у износу од 2,4 мил. према 9 мил. дин. потичу једним делом од куповине авиона, а