Народно благостање — додатак

Додатан Народном

БРОЈ 28

Садржај:

БЕОГРАД, 15, ЈУЛИ 1939.

ГОДИНА ХЛ

Земаљска банка за Босну и Херцеговину у Сарајеву Кредитни завод за трговино ин индустријо, Љубљана Осјечка љеваокница жељеза и творница стројева д. д. у Осијеку

· ЗЕМАЉСКА БАНКА ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ - У САРАЈЕВУ

Брига за ликвидност која је после 1931 кроз неколико голина била најважнија брига свих наших банака и која је кроз то време притискивала рентабилност банкарског посла, била је почела помало губити од своје оштрине. Прошлогодишње немирне политичке прилике у свету поставиле су ову бригу опет у први ред, јер су се прошле године улагачи с времена на време јављали са захтевима који су прелазили нормалну размеру.

Земаљска банка је прошле године као и увек до сада најкулантније излазила у сусрет свим диспозицијама своје клијентеле. Код ње су одмах расположива средства била увек врло знатна. Она је, поред тога, увек обраћала највећу пажњу сигурности и ликвидитету пласмана, тако да би без тешкоћа могла да задовољи и знатно веће захтеве од оних који су се јављали у прошлој години. Благодарећи познатој солидности и опрезном начину пословања, Земаљска банка за Босну и Херцеговину је управо сјајно прошла и кроз најтеже године наше банкарске кризе. Заштитним мерама се никако и никада није користила, јер јој заштита није била потребна. Овде су у годинама опште привредне кризе и отписи ненаплативих потраживања били готово сасвим безначајни, Иначе, читаоцима наших анализа је познато да је Земаљска банка водећи завод Босне. У Сарајеву, поред ње, раде још Државна хипотекарна банка, Градска штедионица и филијале неких загребачких банака, а у провинцији Земаљска банка је готово све и сва. Поред централе у Сарајеву, она има своје филијале у Бањој Луци, Бијељини, Брчком, Мостару, Тузли и Сплиту, в испоставе у Бихаћу, Дервенти, Добоју, Босанској Градишци, Ливну, Приједору, Босанском Шамцу, Траввику, Вишеграду, Зеници и Зворнику. Мрежа банчиних филијала повећана је прошле године отварањем испоставе У Метковићу, која је етаблирана по нарочитој жељи тамошњег трговачког света.

Као завод са великим бројем филијала и испостава, и Земаљска банка је подмиривала кредитне потребе нашег земљорадника, тако да је у вези с Уредбом о ликвидацији земљорадничких дугова и она била приморана да изврши извесне отписе. Међутим, за то она није морала да дира у своје исказане резерве, већ се је користила једним делом својих латентних резерви које потичу из њених потпуно отписаних некретнина. Филијале и испоставе Земаљске банке радиле су прошле године са капиталом од 78,1 милиона динара према 648 милиона у претходној години. Ово по"већање треба приписати повећању есконта и краткорочних ломбардних кредита. И банчино експортно одељење у "Брчком, које се углавном бави извозом сувих шљива и осталог сувог воћа, закључило је свој биланс за 1938 са добрим резултатом, упркос слабијем роду шљива и тешкоћама с којима се извоз мора борити.

Земаљска банка има одличне везе и у иностранству. Њезин обртни капитал премаша једну четвртину милијар-

а »

де, па је с обзиром на све то морамо убројити у прве редове наших новчаних завода уопште. Интересантне информације о банчином пословању у прошлој години пружа нам доња таблица:

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Готовина 23.043 20.438 29.230 30.033 Менице 57.390 49.271 37.924 45.250 Дужници 119.916. 135.312 165.178 160.288 Ефекти 12.083 12.955 11.426 16.562 Ефекти фонда згл. 416 416 416 416 Хипотек. зајмови 309 277 189 151 Комунални зајмови 656 621 582 544 Роба — Одељ. продук, 1.232 2.238 1.039 2.080 Некретнине 7.309 7.391 15.024 14.855

Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фондови 15.602 15.615 15.653 15.665 Резерва за отп. зем. мен. — — 7.800 7.800 Пензиони фонд 2.129 2.878 3.861 4.800 Заложн. и ком. обв. 700 671 625 618 Улошци на књижице 67.847 69.327 78.788 83.221 Текући рачуни 82.498 88.407 112.80 110.205 Реесконт 31.598 29.749 19.157 25.502 Неисплаћени купони 420 426 432 456 Чиста добит 1.560 1.846 1.846 1.915 Збир биланса 999.354 298.990 261.008 270.179 Дивиденда 59/0 50/% 59%/0 5%

После 1933 збир биланса стално расте. Крајем прошле године износио је 270 мил. дин. и био је за преко 9 мил. већи него крајем претходне године. И овога пута се је на видљив начин манифестовало поверење публике према Земаљској банци. Наиме, упркос прошлогодишњим немирним спољнополитичким приликама, због којих је у септембру било дошло до узнемирености и код наших улагача, крајем 1938 улози на књижице код Земаљске банке били су за око 4,5 мил. дин. већи него крајем 1937 и достигли су висину од 83,2 мил. Насупрот томе улози по текућим рачунима смањени су у току прошле године за 2,6 мил., са 112,8 мил. крајем 1937 на 110,2 мил. крајем 1938. Реесконт, који је био пао са 29,75 мил. у 1936 на 19,15 мил. дин. У 1937, прошле године је повећан на 25,5 мил. У току прошле године порастао је и пензиони фонд за 1 мил. дин,, на 48 мил. Иначе, банчина сопствена средства остала су готово непромењена са 43,46 мил. од чега отпада 20 мил. на главницу, 15,66 мил. дин. на резервне фондове и 7,8: мил. на резерву за отпис земљорадничких меница.

Најважнију позицију у активи претстављају „дужници", на које отпада скоро 60%o5 целе активе. Сума банчиних дужника смањила се је у поређењу са стањем од 31 децембра 1937 за 4,88 мил. на 160,29 мил.

Промене до којих је дошло у току прошле године, настале су с једне стране давањем нових кредита, нарочито