Народно благостање — додатак

118

ОСЈЕЧКА ЉЕВАОНИЦА ЖЕЉЕЗА И ТВОРНИЦА СТРОЈЕВА Д. Д. У ОСИЈЕКУ

Код нас нема много тако великих и модерно уређених металургијских предузећа као што је Осјечка љеваоница. Њен данашњи производни капацитет износи ско 10.000 тона годишње, од чега отпада око 4.000 тона на годишњи капацитет одељења за левање сивог и специјалног лева. Поред одељења за левање, фабрика има и одељење за емаљирање, за гвоздене конструкције и резервоаре, за израду мотора који као погонско средство употребљавају плин из дрвета или дрвеног угља, затим одељење за израду пољопривредних машина и алата итд. Производи Осјечке љеваонице познати су већ по целој земљи. То је углавном тежа ливена гвожђарска роба (штедњаци, пећи, емаљиране каде, резервоари, котлови, гвоздене конструкције, мостови итд). Нарочиту пажњу фабрика обраћа и производњи пољопривредних машина, челичних плугова, сејачица и других пољопривредних алата. Афилирано предузеће „Титан д. д. крањска творница жељезне браварске робе и љеваоница, Камник“ израђује углавном ситније коване предмете и тиме допуњује Осијечку љеваоницу.

Побољшање општих привредних прилика до којег је последњих година било дошло утицало је повољно и на стање у нашој металургијској индустрији, тако да је и Осјечка љеваоница успела да повећа свој промет. Међутим, треба приметити да повећање чисте добити ипак није било тако изразито, јер су и трошкови производње показивали знатан пораст, делом због повећања надница и фискалних терета, а делом због огромног поскупљења сировина, нарочито сировог, ваљаног и старог гвожђа. Једино је у претпрошлој — 1987 — години пословање Осјечке љеваонице завршено са резултатом који је био знатно бољи од оног из претходне и неколико ранијих година.

И код афилираног предузећа „Титан д. д." прошлогодишњи чисти добитак био је нешто слабији од онога за 1937 годину.

Биланси Осјечке љеваонице жељеза и творнице стројева д. д. за последње 4 године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1935 1936 1937 1938 у хиљадама динара

Земљишта 159 159 159 586 Зграде 3.430 3.523 4.002 4.120 Уређај фабрике 3.608 3.781 4.433 5.330 Хартије од вредности 2.206 2.256 5.373 5.378 Благајна и Пошт, штед. 153 349 450 569 Дужници 5.919 8.665 6.937 11.080 Сировине, полуф,, роба 4.717 4.877 8.452 5.631

Пасива Главница 5.000 5.000 5.000 5.000 Резервни фонд 2.002 2.011 2.034 2.184 Фонд валоризације 440 440 440 440 Резерва за дубиозе 100 620 620 622 Рез. курс. разл. харт. 481 481 481 481 Фонд амортизације 5.112 5.682 5.863 6.242 Повериоци 6.794 8.886 14.525 16.920 Разна пасива 5 5 6 8 Добитак 253 485 837 793 Збир биланса 20.187 23.610 29.807 32.690

Рачун губитка и добитка

Расходи Пословни трошкови 3.577 3.818 4.820 6.970 Амортиз, инвентара 454 570 235 379 Курс. разл, харт. 481 = — Сумњ, потр. (рез.) 100 520 34 15 Пренос добити 87 23 102 191 Добит тек. год. 166 462 735 602

Приходи Производња 4.688 5.224 5.628 7.610 Од зграда _ 55 56 50 Од ефеката 8 82 140 293Напл. отп. потраж, — & — 13Пренос добити ; 87 28 102 191 Збир прихода 4.865 5.893 5.926 8.157

Збир биланса крајем прошле године износио је 32,69 милиона и био је опет за скоро 3 мил. дин. већи него кра. јем претходне године, На страни активе видимо да су FH у току прошле године опет извршене неке нове инвестиције. Рачун уређаја фабрике порастао је са 443 мил. дин. крајем 1937 на 5,33 мил. дин. у 1938. Повећана је и билансна вредност земљишта са 159 хиљ. у претпрошлој на 586хиљ. дин. крајем прошле године. Зграде су билансиране са 4,12 мил. Укупне инвестиције исказане су са 10,03 мил. дин. Фонд амортизације (у пасиви) достигао је висину од 6,24 мил. То значи да су инвестиције већ амортизоване са око 620. Њихова књиговодствена вредност, по одбитку фонда. амортизације, износи свега 3,8 мил. Стварна вредност им је, сигурно, знатно већа.

Хартије од вредности исказане су непромењено са: 5,87 мил. док су крајем 1986 износиле 2,25 мил. дин. Имали смо већ прилику да нагласимо да је Осјечка љеваоница у току 1937 купила један даљи пакет акција „Титана д. д, код којег је и пре тога била заинтересована. Тиме је Осјечка љеваоница постала готово 100%% акционар овог предузећа, у чијој је фабрици у Камнику запослено преко 400 радника.

Залихе сировина, полуфабриката и робе износе 5,63 мил., за 2,82 мил. дин. мање него крајем претходне године. Стање овог рачуна је ипак још увек веће него што је било пре 1937. Крајем 1937 стање сировина, полуфабриката и робе било је, наиме, знатно веће од нормалног стања. Водећи рачуна о развитку цена, Управа је у току 1937 била. набавила веће количине сировина, него што су се обично пре тога држале.

Крајем 1938 дужници су исказани са 11,08 мил. У поређењу са претходном годином стање им је повећано за 4,14 мил. што је у вези са јачим прометом.

На страни пасиве видимо да су крајем 1988 и повериоци били за око 2,4 мил. дин. већи него крајем претходне године, док су у поређењу са 1936 готово удвостручени, Укупна сопствена средства, заједно са фондом амортизације и чистим добитком износе непуних 16 мил. То значи да сопствена средства према туђима стоје као 1 према 1. Однос је повољан. Врло повољан је и однос између сопствених средстава и инвестиција, јер су сопственим средствима покривене не само све инвестицие, него и све акције које предузеће има у свом портфељу, као и извесан део обртног капитала у ужем смислу.

Приходи од производње су опет порасли. У 1938 износили су 7,6 мил, за око 2 мил. дин. више него у претходној години. Међутим, прошле године су и пословни трошкови показивали опет тенденцију пораста и то јачу него код прихода, што је последица већих социјалних, фискалних терета. Дотација амортизационом фонду за прошлу годину износи само 379 хиљ. дин. и морамо је означити као врло скромну.

Чиста добит за прошлу годину износила је 602 хиљ. дин. према 735 хиљ. у 1987. Од тога је употребљено за исплату 8%/• дивиденде (према 8%о у претходној, 6% у 1986и 4% у 1985 години) 400 хиљ. дин.

У управи Осјечке љеваонице жељеза и творнице стројева д. д. у Осијеку су господа: Антун пл. Михаловић (претседник), Јосип Шмид, д-р Никола Костренчић, инж. Вјекослав Пилпел (главни директор), Гулијо Зоргер, Анто-– нин Тиле,Јосип Кабелач, инж. Едгар Монтина, Прокоп Шипера, Фран Паулић и д-р Лујо Ендерле. У надзорном одбору налазе се господа: Јулијо Пфајфер, Чедомил М. Плавшић, Франтишек Павличек и Анте Шкарда.