Народно благостање — додатак

МА 212

BILANSA

Dodatak „Narodnom В!адозбапји“

ВЕОЈ 35

BEOGRAD, 2 SEPTEMBAR 1939.

GODINA X

Sadržaji:

Šumsko-indđustrijsko preduzeće »Šipad« a. d. — Sarajevo Srpsko akcionarsko rudarsko i topioničko industrijsko društvo »Sartid«, Beograd

ŠUMSKO-INDUSTRIJSKO PREDUZEĆE »ŠIPAD« A. D. SARAJEVO Sa 1938 završeno je 38 godina rada šumskog industrijskog preduzeća »Šipad« a. d., koja je imalo veoma burnu i interesantnu istoriju. Preduzeće ije osnovano 1900 od strane bavarskog industrijalca Ota Štajnbajsa, koji ie bio dobio koncesiju za eksploataciju bosanskih šuma. Štainbais je spočetka bio glavni akcionar. Međutim, on je vršio eksploataciju tako neracionalno sa gledišta šumske privrede — a u svoju korist — da je u bosanskom saboru opozicija bila sve jača, tako da je on najzad morao da ustupi 18.000 komada svojih akcija zajedničkom m:nistarstvu finansija za račun bosanskohercegovačkog zemaliskog erara. Odnosni ugovor potpisan је u Beču 16 maja 1913. Uskoro zatim naišao je i svetski rat. Posle oslobođenja Jugoslavija je kao naslednica bivša AustroUgarske postala gospodar Šipada, Zatim je, na zaprepašćenje celog svzta, jedan ministar šuma i rudn:ka prodao to preduzaće ponovo Austrijancu Kerneru. Ta je prodaja bila toliko besmislena, da je Kerner, uvidevši to, sam vratio kupljene akcije našoi državi. Otada funkcioniše »Š:pad« kao akcionarsko društvo sa našom državom kao iskliučivim akcionarom.

Jedna od naipovoljinijiih posleratnih poslovnih godina »Š:pada« bila je 1929, u kojoj smo imali i rakordni izvoz drvnih proizvoda sa 2.469,8 mil:ona tona u vrednosti od 2.081,1 miliona dinara. Međutim, kao što je izvoz drva u godinama pre prosperiteta od 1926 pokazivao svake godine porast tako se i posle 1929 kriza sve jače osećala. »Šipad« je i 1930 godinu završio sa dobitkom, ali je posle toga naišao čitav niz godina koje su stalno završavane sa većim ili manjim gubi-

cima, dok se u 1937 prilike nisu pcpravile. Ta godina je za

»Šipad« i inače neobično značajna. Pre svega, »Š:pad« je u toku 1937 godine otkupio svu imov:nu »Krivaje« pa jž u novembru te godine otpočeo s radom i na njenim strugarama u Zavidovićima. To ie preduzeće iz osnova obnovljeno, tako da se smatra da je niegova pilana po veličini i tehničkoj usavršenosti druga u Evropi. U decembru 1937 izvršena je, najzad, i fuzija »Šipada« sa Fabrikom celuloze a. d. u Drvaru

i »Durmitorom« a. d. za eksploataciju i trgovinu drvom u Sa-

Tajevu.

Obnavljanjem eksploatacije u području bivša »Krivaje« i preuzimanjem »Durmitora« (čije se šume nalaze u bazenu Teke Tare, a strugare u Ustiprači) »Šipad« je sebi obezbedio nove velike mase drva, a fabrika c»luloze potrebne joj otpatke, Vać je i stari »Š'pad« bio naše najveće drvarsko preduzeće i jedno od najvećih preduzeća ove vrste u Evropi, a novi ujedinjeni »Šipad« je neosporno najvećž evropsko šumsko preduzeće. U toku 1937 došlo je i do unutrašnje reorganizacije »Šipada« putem novog statuta, a u toj gođini su ге: šeni i neki drugi veliki problemi koji su se bili nametnuli za vreme teške krize od 1931 do 19936. Čitaocima naših ranijih analiza poznati su i ti problemi i način na koji su rešeni, pa ovom pr:likom u to nećemo da ulazimo.

U člančiću »Upotpuniavanje komercijalizaciie 5:рада«, koji smo objavili u broiu 21 od 27 maja ove godina, saopštili smo našim čitaocima da je propisana nova Uredba kojom ie komerc:jal:zacija »Šipada« upotpunjiena. Sa prošlom гоФпош »Šipad« je završio rad pod starim režimom, koji je bio od prilike sledeći. Na staroj teritoriji, ti. između Drvara, Dobrlitna, Knina i Jajca »Šipad« j# radio na osnovu dugoročnog ugovora sa državom. Po tom režimu određuje država svake godine »etat« ti. količinu, drvene mase koja se ima te godine poseći, a eksploatator plaća ugovorenu taksu. U području Divše »Krivaje« važio ie, međutim, režim koji država misli uopšte da general:še i po kojem ona određuje drva koja će se poseći pa ih sama poseče, eventualno i iznese na saobraćaino mesto i onda prodaje pojedin:m industrijalcima. Novom Uredbom »Šipad« je oslobođen zadatka, koji se ne slaže sa karakterom privrednog preduzeća. U vreme krize on je bio produž:o s intenzivnom proizvodniom, da bi stanovništvu pasivnih krajeva u kojima je radio obezbedio hleb. Time je on u stvari vodio jedan dao državne socijalne i konjunkturne politike. Novom Uredbom on se oslobađa nekomercijalnih zadataka. Glavna karakteristika »Šipadove« delatnosti u poslednje vreme je nždovolinost mater:jala. I po »etatu« određenom na osnovu dugoročnog ugovora i putem kupovina od države u području bivše Krivaje »Šipad« dobija daleko manje no što je kapacitet njegovih prerađivačkih postrojenja (pilana i fabrika celuloze). Evo naiglavnijih podataka o »Š:padovoj« proizvodnji rezane građe u toku posledniih 5 godina,

Godina Ргтегадгпа обромта Dobijena građa 1934 347.500 m3 196.500 mš 1935 310.150 m3 160.250 mš 1936 303.670 mš 147.000 mš 1937 264.000 mš 146.000 m3š 1938 296.767 mš 160.822 mš

»Šipad« je u prošloj godini proizveo oko 160.000 mš rezane građe, 28.000 prostorn:h metara celuloznog drva i 3.800 tona celuloze. Produkc:ja celuloznog drva u šumama Šipadovog područja bila ie u svemu 106.665 prostorn:h metara. Pored toga su izrađene u šumama i manje količine sporednih proizvoda. Šta ove cifre znače, razumeće se tek onda, ako se uzme u obzir da je bilo godina kad je Šipad izrađivao do 700.000 m? građe i odgovarajuće količine ostalih proizvoda. Ova nedovoljnost sirovina dolazi otuda, što se šumska uprava danas trudi da spreči pustošenje šuma. »Šipad« danas radi u glavnom oko kompleksa »Klekovače-planine«, gde još ima dosta dobre šume.

»Šipad« ima pet industriiskih postrojenja: četiri strugare i jednu fabriku csluloze. Jedna strugara je u području bivše »Krivaje«, u Zavidović:ma, najveća i najlepša. Druga je u Drvaru, treća u Dobrljinu, a četvrta u Ustiprači. Ona u Dobrljinu seče samo tvrdo drvo, koje »Šipad« kupuje u konkurenciji sa drugim preduzećima u Hrvatskoj i u ostalim kraje-